Слободан Шијан
 | Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
| Слободан Шијан | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 16. новембар 1946. |
| Место рођења | Београд ФНРЈ |
Слободан Шијан (Београд, 16. новембра 1946) српски је сликар, филмски и ТВ редитељ, сценариста, филмски критичар и дописни члан Српске академије наука и уметности.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Његов отац био је генерал ЈНА и народни херој Милан Шијан.[2]
У Београду је завршио сликарство на Академији ликовних уметности и филмску режију на Факултету драмских уметности. У периоду од 1965 — 1980, активно се бави ликовном уметношћу. У почетку, близак је групи Медијала, да би касније својим радом наступао у оквиру Нове уметничке праксе 70-их.
Као редитељ, бавио се експерименталним филмом, радио је телевизијске емисије и филмове, да би се почетком 80-их укључио и у професионалну кинематографију. Објавио је текстове о филму у домаћим и страним филмским часописима, а приредио је и неколико књига и публикација о домаћим и страним филмским редитељима. Током 1990. и 1991. године био је директор Југословенске кинотеке у Београду.
Године 1996, у анкети Академије за филмску уметност и науку, организованој поводом 100-годишњице филма у Србији, његов филм „Ко то тамо пева“ (1980) проглашен је за најбољи југословенски филм снимљен у току последњих 50 година. Професор је филмске режије на Факултету драмских уметности и на Академији уметности „Браћа Карић“ у Београду.
Од 2001 предаје на Loyola Marymount универзитету у Калифорнији.
Додељена му је Награда за целокупно стваралаштво и допринос српској кинематографији Удружења филмских уметника Србије.[3]
Дела[уреди | уреди извор]
Редитељ[уреди | уреди извор]
- 1975 — Сунце те чува
- 1976 — Похвала свету
- 1976 — Све што је било лепо
- 1977 — Шта се догодило са Филипом Прерадовићем
- 1978 — Најлепша соба
- 1979 — Градилиште
- 1979 — Инг. угоститељства
- 1979 — Кост од мамута
- 1980 — Ко то тамо пева
- 1982 — Маратонци трче почасни круг
- 1983 — Како сам систематски уништен од идиота
- 1984 — Давитељ против давитеља
- 1988 — Тајна манастирске ракије
- 2003 — Сироти мали хрчки 2010
- 2007 — С. О. С. — Спасите наше душе
- 2023 — Буди Бог с нама
Писац[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „САНУ изабрала нове чланове – међу којима су Дејан Мијач, Слободан Шијан, Никита Михалков”. 4. 11. 2021.
- ^ Шијан, Слободан. Слободан Шијан : разговори око филма. Београд : Дом културе "Студентски град", Академски филмски центар, 2010. стр. 190—191. ISBN 978-86-7933-059-8.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Награда за стваралаштво Шијану, Влајићевој, Бајићу и Јелићу”. www.rts.rs. Приступљено 2022-12-15.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Слободан Шијан на сајту IMDb (језик: енглески)
- Не сећам се ниједног доброг министра културе (Б92, 25. април 2014)
- МАСТЕРКЛАС ДОПИСНОГ ЧЛАНА САНУ СЛОБОДАНА ШИЈАНА (САНУ, 10. март 2022)
- „Лекс специјалис” за више жена у САНУ - интервју („Политика”, 8. март 2023)
| Опште | |
|---|---|
| Народне библиотеке | |
| Остало | |
