Слободан Шнајдер

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Слободан Шнајдер
Slobodan Snajder.jpg
Датум рођења(1948-07-08)8. јул 1948.(71 год.)
Место рођењаЗагреб
 НР Хрватска, ФНР Југославија

Слободан Шнајдер (Загреб, 8. јул 1948) је истакнути, међународно извођени и објављиван хрватски драмски писац, прозаиста, теоретичар и публициста.

Биографија[уреди | уреди извор]

Дипломирао је филозофију и англистику на Филозофском факултету у Загребу. Био је суоснивач и уредник театролошког часописа Пролог, те уредник едиције издавачке куће Цекаде (Центар за културну дјелатност омладине, Загреб). Новеле, есеје и позоришне комаде објављује од 1966. године. Од јануара до јуна 1993. био је колумниста дневника Глас Славоније (Почетница за меланколике), а од 1994. до 2013. ријечког Новог листа (Опасне везе).

Избор политичких колумни које је писао у ријечком Новом листу од 1994. до 1999. објавио је у књизи Кардинална грешка, а од 1999. до средине 2004. у књизи Умријети под звијездом. Колумне, као и драме, имају својих поштоваоца и опонената.

Од 2001. до 2004. био је равнатељ Загребачког казалишта младих. Чест је сарадник 3. програма Хрватскога радија. Свој први роман „Морендо„ објавио је 2012.

Важније праизведбе[уреди | уреди извор]

Прва професионална изведба била је „Миниголф“ 1968, у тадашњем Загребачком драмском казалишту (данас Драмско казалиште Гавела) у режији Дина Радојевића.

У загребачком Хрватском народном казалишту праизведена су три његова дјела, „Камов, смртопис“ 1978. и „Држићев сан“ 1980. у режији Љубише Ристића, те 2003. „Невјеста од вјетра“ у режији Ивице Бобан. „Камов, смртопис“ изведен је 2003. у Загребачком казалишту младих у режији Бранка Брезовца. „Думанске тишине“ иду у ред његових извођенијих текстова: Вараждин, Битољ (режија Владимир Милчин), Загреб, Ријека (режија Златко Свибен), Нови Сад (режија Мира Ерцег).

Његова драма која је до данас предмет жестоких спорења „Хрватски Фауст“ имала је хрватску праизведбу на Сплитском љету 1982. у режији Дина Радојевића, да би потом била изведена у Југословенском драмском позоришту у режији Слободана Унковског. Шнајдеров „излазак у свијет“ почео је годином 1987. и управо тим текстом – кад је Роберто Ћули у Театер ад Рур поставио његову драму „Хрватски Фауст“, одигравши је око 100 пута у њемачким земљама, Европи и САД. Посљедња представа у како-тако редовном низу била је „Баухаус“, ЗКМ, режија Паоло Мађели, почетак 1990.

У 1990-има искључен је из хрватског позоришта политичком репресијом и његове драме нису игране до јесени 1999. кад је у вараждинском Хрватском народном казалишту Петар Вечек поставио постсоцијалистички гран-гињол „Код Бијелог лабуда“. Како се политичка забрана није дала протегнути на Европу, управо су у том раздобљу многи његови текстови играни изван домовине, од Ирске до Израела: „Хрватски Фауст“ (1993. у бечком Бургтеатру, режија Ханс Холман); „Змијин свлак“ (Тибинген, праизведба коју је режирао Манфред Вебер), Милхајм (Роберто Ћули), Франкфурт на Мајни, Вероли/Рим (режија Петар Вечек, на језику изворника), Осло, Копенхаген, Беч, Варшава, Краков, Даблин, Београд); „Утјеха сјеверних мора“ (Франкфурт на Одри, праизведба на њемачком, режија Михаел Функе, "Невјеста од вјетра" (Бохум, на њемачком, у режији Вернера Шретера). Милош Лазин поставио је Шнајдерову драму „Инес & Денис“, насталу у нарочитој сурадњи писца и редитеља, праизвевши је у Сарајеву 1997. Исте године драма је имала француску премијеру у Вилнев лез Авињон.

Драма „Пето еванђеље“, писана према дневнику Илије Јаковљевића „Концлогор на Сави“, изведена је у двије верзије: њемачкој (Театер Кампнагел, Хамбург), те хрватској (Загреб, ЗКМ), обје 2004, у режији Бранка Брезовца.

Праизведба драме „Кости у камену“, према неким елементима политичке биографије Јосипа Броза Тита, изведена је на македонском у Битољу, у режији Бранка Брезовца, 2007. године. Текст "Моја драга Тила!", писан за лутке поставила је 2010. Круна Тарле, у копродукцији Загребачког казалишта лутака и берлинске луткарске академије ХфС Ернст Буш, која је своју њемачку верзију истог наслова праизвела у Леверкузену и Берлину. Праизведбу „Енциклопедије изгубљеног времена“ у Вараждину (2011) као и праизведбу „Како је Дунда спасила домовину“ у Пули (Истарско народно казалиште, 2012), режирала је Сњежана Бановић.

Награде и признања[уреди | уреди извор]

У јануару 2010. за црну комедију „Енциклопедија изгубљеног времена“ добио је признање за најбољи драмски текст инспирисан дјелом и животом Данила Киша, на основу такмичења Краљевског позоришта Зетски дом са Цетиња, објављеног на цјелокупном простору бивше Југославије.

Добитник је Гавелине награда за драму (СФРЈ) и троструки Држићеве награде (РХ). Добио је почасни докторат Универзитета за аудиовизуелне умјетности ЕСРА са сједиштем у Скопљу 2011. године.

Добио је 2016. регионалну награду „Меша Селимовић” (Тузла) за роман Доба мједи.[1]

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Камов (ЦКД, Загреб 1978, 1987) YU. ISBN 978-86-7091-061-4.
    • Kamov, thanatographie (на француском, превод Nicolas Raljevic, Prozor edition, Париз). 2019. ISBN 978-2-9558962-7-3.
  • Хрватски Фауст (ЦКД, Загреб 1981, 1988) YU. ISBN 86-7091-08-9.
  • Гласи из Дубраве (ЦКД, Загреб 1986) YU. ISBN 86-7091-XXX-X.
  • Радосна апокалипса (ИЦ Ријека, Ријека 1988) YU. ISBN 978-86-7071-083-2.
  • Kroatischer Faust (Burgtheater, Vienna 1993)
  • Утјеха сјеверних мора (Durieux, Загреб ). 1996. ISBN 978-953-188-057-2.
  • Књига о ситном, проза (Конзор, Загреб ). 1996. ISBN 978-953-6317-28-8.
  • Кардинална грешка (Нови лист – Адамић, Ријека ). 1999. ISBN 978-953-6531-52-3.
  • La dépouille du serpent, (превод Mireille Robin, L'espace d'un instant, Париз ). 2002. ISBN 978-2-9516638-6-2.
  • Невјеста од вјетра (Durieux, Загреб ). 2003. ISBN 978-953-188-165-4.
  • Умријети под звијездом (Нови лист – Адамић, Ријека ). 2005. ISBN 978-953-219-236-0.
  • Le Faust croate (превод Mireille Robin, L'espace d'un instant, Париз ). 2005. ISBN 978-2-915037-17-3.
  • Одабрана дјела код Прометеја, Загреб, девет свезака у три кола, 2005-2007:
    • Књига о ситном, проза, драмолети, св. први (Прометеј, Загреб ). 2005. ISBN 978-953-6460-51-9.
    • Каспариана, есеји, св. други (Прометеј, Загреб ). 2005. ISBN 978-953-6460-52-6.
    • Смртопис, драме, св. трећи (Прометеј, Загреб ). 2005. ISBN 953-6460-51-X.
    • Почетница за меланколике, св. четврти (Прометеј, Загреб ). 2006. ISBN 978-953-6460-63-2.
    • Радосна апокалипса, есеји, критике; св. пети (Прометеј, Загреб ). 2006. ISBN 978-953-6460-63-2.
    • Босанске драме, св. шести (Прометеј, Загреб ). 2006. ISBN 978-953-6460-63-2.
    • Сан о мосту, св. седми (Прометеј, Загреб ). 2007. ISBN 9789536460762.
    • Нека госпођица Б., св. осми (Прометеј, Загреб ). 2007. ISBN 9789536460779.
    • Фаустова оклада, св. девети (Прометеј, Загреб ). 2007. ISBN 9789536460786.
  • 505 са цртом, приповијетке (Профил Интернационал, Загреб ). 2007. ISBN 9789531205511.
  • Морендо, роман (Профил Интернационал, Загреб ). 2011. ISBN 9789533192642.
  • Хрватски Фауст и други драми (на македонском, избор и превод Јелена Лужина), БЛЕСОК, Скопје 2011)
  • Le Cinquième évangile (L'espace d'un instant, Париз ). 2012. ISBN 9782915037661.
  • Три пјеси на руском, избор Лариса Савељева, превод Наталија Вагапова, Лариса Савељева, Три квадрата, Москва). 2012. ISBN 9785946071710.
  • Доба мједи
    • I. издање (ТИМ прес, Загреб). 2015. ISBN 9789538075117.
    • II. издање (ТИМ пресс, Загреб). 2016. ISBN 978-953-8075-19-3.
    • III. издање(ТИМ пресс, Загреб). 2018. ISBN 978-953-8075-36-0.
    • Доба брона (на словенском, превод Соња Поланц, В. Б. З. Љубљана, Љубљана). 2017. ISBN 978-961-6468-97-8.
    • Исцелување на светот (на македонском, превод Владимир Јанковски, Антолог, Скопје). 2018. ISBN 978-608-243-314-1.
    • Reparatur der Welt (на немачком, превели Mirjana Wittmann и Klaus Wittmann, Paul Zsolnay Verlag, Wien). 2019. ISBN 978-3-552-0592-4-5.
    • La riparazione del mondo (на талијанском, превод Alice Parmeggiani, Solferino, Milano 2019). 2019. ISBN 978-88-282-0273-8.
  • Умријети у Хрватској : пет есеја (Фрактура, Загреб). 2019. ISBN 978-953358129-3.

Награде и признања[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]