Слободан пад
У класичној механици, слободан пад је свако кретање тијела гдје је гравитација једино убрзање које дјелује на њега.[1][2] У контексту опште релативности, гдје се гравитација своди на закривљеност простора и времена, тијело у слободном паду нема силу која дјелује на њега.
Објект у техничком смислу термина „слободни пад” не мора нужно да пада у уобичајеном смислу те ријечи. Објект који се креће према горе не би падао, али ако је подложан само гравитационој сили, каже се да је у слободном паду. Мјесец је, дакле, у слободном паду.
У грубо равномјерном гравитационом пољу, у недостатку било које друге силе, гравитација дјелује на сваки дио тијела отприлике једнако, што резултира осјећајем бестежинског стања, стања које се јавља и када је гравитационо поље слабо (као, на примјер, када је далеко од било којег извора гравитације).
Израз „слободан пад” често се користи слободније него у строгом смислу који је изнад дефинисан. Стога се пад кроз атмосферу, без падобрана или уређаја за подизање, често назива слободним падом. Аеродинамичке силе вучења у таквим ситуацијама спречавају их да произведу пуно бестежинско стање, па тако „слободни пад” падобранца, након постизања терминалне брзине, производи осјећај да је тежина тијела подржана улошком ваздуха.
Види још[уреди]
Референце[уреди]
- ^ „Fizika 1 - 1.7 Slobodan pad”. edutorij.e-skole.hr. Приступљено 28. 12. 2019.
- ^ „Slobodni pad” (PDF). Приступљено 28. 12. 2019.
Спољашње везе[уреди]
- Freefall formula calculator
- The Way Things Fall an educational website
