Слободан пад

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Слободан пад јабуке
Командант Дејвид Скот спроводи демонстрацију слободног пада током мисије слијетања на мјесец

У класичној механици, слободан пад је свако кретање тијела гдје је гравитација једино убрзање које дјелује на њега.[1][2] У контексту опште релативности, гдје се гравитација своди на закривљеност простора и времена, тијело у слободном паду нема силу која дјелује на њега.

Објект у техничком смислу термина „слободни пад” не мора нужно да пада у уобичајеном смислу те ријечи. Објект који се креће према горе не би падао, али ако је подложан само гравитационој сили, каже се да је у слободном паду. Мјесец је, дакле, у слободном паду.

У грубо равномјерном гравитационом пољу, у недостатку било које друге силе, гравитација дјелује на сваки дио тијела отприлике једнако, што резултира осјећајем бестежинског стања, стања које се јавља и када је гравитационо поље слабо (као, на примјер, када је далеко од било којег извора гравитације).

Израз „слободан пад” често се користи слободније него у строгом смислу који је изнад дефинисан. Стога се пад кроз атмосферу, без падобрана или уређаја за подизање, често назива слободним падом. Аеродинамичке силе вучења у таквим ситуацијама спречавају их да произведу пуно бестежинско стање, па тако „слободни пад” падобранца, након постизања терминалне брзине, производи осјећај да је тежина тијела подржана улошком ваздуха.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Fizika 1 - 1.7 Slobodan pad”. edutorij.e-skole.hr. Приступљено 28. 12. 2019. 
  2. ^ „Slobodni pad” (PDF). Приступљено 28. 12. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]