Слобода медија у Србији
Цензура у Србији је Уставом забрањена. Слобода изражавања и информација заштићени су међународним и националним правом, чак и ако се гаранције садржане у законима не спроводе на кохерентан начин. У земљи се и даље пријављују случајеви цензуре и аутоцензуре.
Freedom House сматра Србију „делимично слободном”[2] и заузима 93. место од 180 земаља у извештају о Индексу слободе штампе за 2020. који су сачинили Репортери без граница, смањујући њен ранг за три у поређењу са 2019, четрнаест у поређењу са 2018. и 24 места у поређењу до 2017. годином.[3][4] Међународни одбор за истраживање и размену је 2018. године описао стање у медијима у Србији као најгоре у новијој историји, а да је индекс одрживости медија опао због најполаризованијег медија у скоро 20 година, пораста лажних вести и уредничког притиска на медије.[5]
У оквиру преговора са Европском унијом, ЕУ је затражила да Србија унапреди и гарантује слободу изражавања и штампе. Према речима Кристијана Михра из Репортера без граница, „као земља кандидат [Србија] мора озбиљно да схвати важност независности новинара и потребу за слободом медија”.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „2021 World Press Freedom Index”. Reporters Without Borders. 2021.
- ^ „Freedom in the World 2019” (PDF). Freedom House. 5. 1. 2019. Приступљено 5. 2. 2019.
- ^ „Serbia : RSF expects concrete measures from Vucic after formal meeting in Belgrade”. Reporters Without Borders. 22. 1. 2019. Приступљено 1. 4. 2019.
- ^ „Serbia profile”. Reporters Without Borders. Приступљено 18. 4. 2019.
- ^ „Serbia, Media Sustainability Index” (PDF). International Research & Exchanges Board. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 7. 2019. г. Приступљено 8. 1. 2019.
