Слободна воља

Из Википедије, слободне енциклопедије
Фреска из XVIII века, Бугарска. Лево је приказан анђео са врлинама умерености и понизности, а на десној страни је ђаво са греховима бес и љутња. Уметникова илустрација имплицира да само поступци који проистичу из слободне воље заслужују или похвалу или покуду.
Снимак дечака који скаче у воду. Широко је прихваћено да је доношење одлука људских бића (e.g. скакање у воду) базирано на њиховој слободној вољи.

Слободна воља (лат. liberum arbitrium) филозофски и теолошки је концепт према коме свака особа има слободу да сама одлучује о својим поступцима. Другим речима, индивидуа слободно одлучује и бира своје поступке и начин поступања. Насупрот овом концепту постављају се концепти, између осталих, детерминизма, према којем је слобода ограничена природним факторима, и фатализма, према којем је слобода ограничена натприродним факторима (нпр. Бог, судбина).

Синтагма „слободна воља” има религијске, етичке и научне импликације:

  • У религији је слободна воља човека одређена одлуком Бога (свемогућег и свезнајућег) да не користи своју моћ како би утицао на одлуке човека,[1]
  • У етици је овај концепт темељ без кога човек не би могао бити одговоран за своје поступке,[2]
  • У науци, идеја слободне воље подразумева слободу мишљења, дакле, и ума, у односу на каузалитет научних закона.[3][4]

Деловање човека према слободној вољи има своје место и у праву у којем је овај концепт уграђен у законодавству (индивидуална одговорност, независно доношење судских одлука).[5]

Слободна воља је у блиској вези са концептима моралне одговорности, похвале, кривице, греха и осталим судовима који се могу применити искључиво на поступке који су резултат слободне воље. Постоји више различитих мишљења која разматрају утицаје на слободну вољу, односно, истинску могућност доношења слободних одлука.

Поменути детерминизам сугерише да је могућ само један ток догађаја, што није конзистентно са постојањем слободне воље. На овај проблем указали су филозофи античке Грчке и он и данас остаје у фокусу филозофских расправа.

Насупрот томе, у компатибилизму се истиче стајалиштем према којем је слободна воља компатибилна са детерминизмом. Постоје и мишљења која наводе да је детерминизам неопходан за слободну вољу, тврдећи да сваки избор претпоставља преферирање једног поступка у односу на други, при чему су важне претпоставке о последицама поступка.[6]

Слободна воља је стање у којем су мисли и понашање неке особе одређени сопственом вољом, а не спољашњим чиниоцима.

„Кад би камен који пада имао свести, он би држао да је његово падање резултат његове слободне воље.”

Термин слободна воља је оспораван са филозофског, психолошког и социјалног становишта нарочито у контексту аутодеструктивних или других поступака који могу наносити било коју врсту штете самом себи, другим особама, групама, институцијама или социјалној заједници. Психолошки, слободна воља је разумљива у контексту доношења и извршења аутономних опредељења деловања и преузимања одговорности за последице учињеног.[8]

„Само неинтелигентан дух врши избор у животу… Истински интелигентан човјек не може имати избора, јер његов дух може бити свјестан једино онога што је истинито, па према томе може да се одлучи једино за пут истине. Избор му је једноставно немогућ. Само неразуман дух има слободу воље.[9]

Према томистичкој традицији слобода воље јесте човеково својство којим је он господар својих дела, а потиче од тога што се човек одлучује о алтернативама избора на темељу своје разумске спознаје[10].

Западна филозофија[уреди]

Темељна питања су да ли имамо контролу над нашим деловањем, и ако је тако, какву врсту контроле и у којој мери се може вршити. Ова питања претходе раном грчком стоицима (на пример Хрисипу), и неки модерни филозофи жале недостатак напретка током свих ових миленијума.[11][12]

С друге стране, људи имају снажан осећај слободе, што их води ка веровању да имају слободну вољу.[13][14] Додуше треба имати у виду да интуитивни осећај слободне воље може се буде погрешан.[15][16]

Тешко је ускладити интуитивну евиденцију да су свесне одлуке узрочно ефективне са гледиштем да се физички свет може сматрати савршено подложним физичким законима.[17] Конфликт између интуитивног осећаја слободе и природних закона настаје кад се било узрочно затварање или физички детерминизам (номолошки детерминизам) испољи. При узрочном затварању, ни један физички догађај нема узрок изван физичког домена, и при физичком детерминизму, будућност је у потпуности одређена претходним догађајима (узрок и последица).

Загонетка помиривања слободне воље са детерминистичким свемиром је позната као проблем слободне воље, или се понекад назива дилемом детерминизма.[18] Ова дилема исто тако доводи до моралних дилема: питања како приписати одговорност за акције ако су оне у потпуности узроковане ранијим догађајима.[19][20]

Компатибилисти тврде да ментална реалност сама по себи није узрочно ефективна.[21][22] Класични компатибилисти су се суочили са дилемом слободне воље тврдећи да је слободна воља делотворна докле год особа није спољашње ограничена или под присилом.[23] Модерни компатибилисти праве разлику између слободе воље и слободе акције, другим речима, они раздвајају слободу извора од слободе деловања у складу с њим.[24] С обзиром на то да сви људи доживљавају осећај слободне воље, неки савремени компатибилисти сматрају да је неопходно прилагодити се тој интуицији.[25][26] Компатибилисти често повезују слободу воље са могућношћу доношења рационалних одлука.

Другачији приступ дилеми је онај који заступају инкомпатибилисти, наиме, ако је свет детерминистичан онда, наш осећај да смо слободни да изаберемо акцију је једноставно илузија. Метафизички либертаријанизам је облик некомпатибилности који поставља да је детерминизам лажан и да је слободна воља могућа (да бар неки људи имају слободну вољу).[27] Ово гледиште повезано је с нематеријалистичким конструкцијама,[15] укључујући традиционални дуализам, као и моделе који подржавају минималније критерије; као што је способност свесног вета деловања или конкурентске жеље.[28][29] Ипак, чак и при физичком индетерминизму, аргументи су били направљени против либертаријанизма, јер је тешко одредити место порекла (одговорност за „слободне” индетерминистичке изборе).

Слободна воља се претежно третира у погледу физичког детерминизма у строгом смислу номолошког детерминизма, иако су други облици детерминизма такође релевантни за слободну вољу.[30] На пример, логички и теолошки детерминизам изазивају метафизички либертаријанизам са идејама да судбина, и биолошки, културни и психолошки детерминизам хране развој компатибилистичких модела. Одвојене класе компатибилизма и некомпатибилизма се чак могу формирати ради њиховог представљања.[31]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Sveti spisi monoteističkih religija, isp. Biblija, Kuran.
  2. Scanlon, T.M. „Ethics and Free Will, Varieties of Responsibility” (PDF). Boston University.edu. Приступљено 11. 3. 2016. 
  3. Ozdemir, Mahir (27. 1. 2015). „A Scientist’s Defense of Free Will”. The Creativity Post. Приступљено 11. 3. 2016. 
  4. Nahmias, Eddy (1. 1. 2015). „Why We Have Free Will”. Scientific American. Приступљено 11. 3. 2016. 
  5. Himma, Kenneth Eimar (2004). Law, Morality, and Legal Positivism. Franz Steiner Verlag. ISBN 978-3515085137. 
  6. Argument Rudolfa Karnapa opisan u: C. James Goodwin (2009). Research In Psychology: Methods and Design (6th изд.). Wiley. стр. 11. 047052278X. 
  7. Спиноза Барух, Филозофија, Енциклопедијски лексикон, Мозаик знања, Београд 1973.
  8. Иван Видановић, Речник социјалног рада
  9. Čedomil Veljačić, Haiku - izraz zena
  10. Slobodna volja, Filozofski rečnik (filozofija.org), Приступљено 25. 4. 2013.
  11. Nagel, Thomas (1989). „Freedom”. The View From Nowhere. Oxford University Press. стр. 112. ISBN 9780195056440. »Nothing that might be a solution has yet been described. This is not a case where there are several possible candidate solutions and we don't know which is correct. It is a case where nothing believable has (to my knowledge) been proposed.« 
  12. John R Searle (2013). „The problem of free will”. Freedom and Neurobiology: Reflections on Free Will, Language, and Political Power. Columbia University Press. стр. 37. ISBN 9780231510554. »The persistence of the traditional free will problem in philosophy seems to me something of a scandal. After all these centuries...it does not seem to me that we have made very much progress.« 
  13. Gregg D Caruso (2012). Free Will and Consciousness: A Determinist Account of the Illusion of Free Will. Lexington Books. стр. 8. ISBN 978-0-7391-7136-3. »One of the strongest supports for the free choice thesis is the unmistakable intuition of virtually every human being that he is free to make the choices he does and that the deliberations leading to those choices are also free flowing..« 
  14. Lamont, Corliss (1969). Freedom of choice affirmed. Beacon Press. стр. 38. 
  15. 15,0 15,1 Azim F Shariff; Schooler, Jonathan; Kathleen D Vohs (2008). „The hazards of claiming to have solved the hard problem of free will”. Ур.: John Baer; James C. Kaufman; Roy F. Baumeister. Are We Free? Psychology and Free Will. Oxford University Press. стр. 183,190—93. ISBN 978-0-19-518963-6. 
  16. Clark, TW (1999). „Fear of mechanism: A compatibilist critique of The Volitional Brain.”. Journal of Consciousness Studies. 6 (8–9): 279—93. »Feelings or intuitions per se never count as self-evident proof of anything.«  Quoted by Shariff, Schooler & Vohs: The hazards of claiming to have solved the hard problem of free will For full text on line see this Archived 2013-05-05 at the Wayback Machine.
  17. Velmans, Max (2002). „How Could Conscious Experiences Affect Brains?”. Journal of Consciousness Studies. 9 (11): 2—29. 
  18. James, William (1896). „The dilemma of determinism”. The Will to believe, and other essays in popular philosophy. Longmans, Green. стр. 145ff. 
  19. John A Bargh (2007-11-16). „Free will is un-natural” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 2012-09-03. Приступљено 2012-08-21. »Are behaviors, judgments, and other higher mental processes the product of free conscious choices, as influenced by internal psychological states (motives, preferences, etc.), or are those higher mental processes determined by those states?«  Also found in John A Bargh (2008). „Chapter 7: Free will is un-natural”. Ур.: John Baer; James C. Kaufman; Roy F. Baumeister. Are We Free? Psychology and Free Will. Oxford University Press. стр. 128ff. ISBN 978-0-19-518963-6. 
  20. Russell, Paul (2002). „Chapter 1: Logic, "liberty", and the metaphysics of responsibility”. Freedom and Moral Sentiment: Hume's Way of Naturalizing Responsibility. Oxford University Press. стр. 14. ISBN 978-0-19-515290-6. »...the well-known dilemma of determinism. One horn of this dilemma is the argument that if an action was caused or necessitated, then it could not have been done freely, and hence the agent is not responsible for it. The other horn is the argument that if the action was not caused, then it is inexplicable and random, and thus it cannot be attributed to the agent, and hence, again, the agent cannot be responsible for it.... Whether we affirm or deny necessity and determinism, it is impossible to make any coherent sense of moral freedom and responsibility.« 
  21. Azim F Shariff; Schooler, Jonathan; Kathleen D Vohs (2008). „Chapter 9: The hazards of claiming to have solved the hard problem of free will”. Ур.: John Baer; James C. Kaufman; Roy F. Baumeister. Are We Free? Psychology and Free Will. Oxford University Press. стр. 193. ISBN 978-0-19-518963-6. 
  22. Max Velmans (2009). Understanding Consciousness (2nd изд.). Taylor & Francis. стр. 11. ISBN 978-0-415-42515-5. 
  23. Strawson, Galen (2011) [1998]. „Free will. In E. Craig (Ed.)”. Routledge encyclopedia of philosophy. London: Routledge. Архивирано из оригинала на датум 26. 8. 2012. Приступљено 12. 12. 2012. 
  24. O'Connor, Timothy (29. 10. 2010). Edward N. Zalta, ур. „Free Will”. The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Summer 2011 Edition). Приступљено 2013-01-15. 
  25. Greene, Joshua; Cohen, Jonathan (2011). „For the law, neuroscience changes nothing and everything”. Ур.: Judy Illes; Barbara J. Sahakian. Oxford Handbook of Neuroethics. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-162091-1. »Free will, compatibilists argue, is here to stay, and the challenge for science is to figure out exactly how it works and not to peddle silly arguments that deny the undeniable (Dennett 2003)«  referring to a critique of Libet's experiments by Dennett, DC (2003). „The self as a responding and responsible artifact” (PDF). Annals of the New York Academy of Sciences. 1001: 39—50. doi:10.1196/annals.1279.003. 
  26. Freeman, Walter J. (2000). How Brains Make Up Their Minds. Columbia University Press. стр. 5. ISBN 978-0-231-12008-1. »Instead of postulating a universal law of causality and then having to deny the possibility of choice, we start with the premise that freedom of choice exists, and then we seek to explain causality as a property of brains.« 
  27. McKenna, Michael (2009). „Compatibilism”. Ур.: Edward N. Zalta. The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Winter изд.). 
  28. Libet, (2003). "Can Conscious Experience affect brain Activity?", Journal of Consciousness Studies 10, nr. 12. стр. 24–28.
  29. Kane, Robert; John Martin Fischer; Pereboom, Derk; Vargas, Manuel (2007). Four Views on Free Will (Libertarianism). Oxford UK: Blackwell Publishing. стр. 39. ISBN 978-1-4051-3486-6. 
  30. Vihvelin, Kadri (2011). „Arguments for Incompatibilism”. Ур.: Edward N. Zalta. The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Spring 2011 изд.). 
  31. Zagzebski, Linda (2011). „Foreknowledge and Free Will”. Ур.: Edward N. Zalta. The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Fall 2011 изд.).  See also McKenna, Michael (2009). „Compatibilism”. Ур.: Edward N. Zalta. The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Winter 2009 изд.). 

Литература[уреди]

  • Himma, Kenneth Eimar (2004). Law, Morality, and Legal Positivism. Franz Steiner Verlag. ISBN 978-3515085137. 
  • Himma, Kenneth Eimar (2004). Law, Morality, and Legal Positivism. Franz Steiner Verlag. ISBN 978-3515085137. 
  • Tubić, Risto (1974). Enciklopedijski riječnik marskističkih pojmova. Sarajevo: IP Veselin Masleša. 
  • Fillipović, Vladimir (redaktor) (1989). Filozofijski rječnik. Zagreb: Nakladni zavod Matice hrvatske. 
  • Hawking, Stephen, and Mlodinow, Leonard, The Grand Design, New York, Bantam Books, 2010.
  • Bischof, Michael H. (2004). Kann ein Konzept der Willensfreiheit auf das Prinzip der alternativen Möglichkeiten verzichten? Harry G. Frankfurts Kritik am Prinzip der alternativen Möglichkeiten (PAP). In: Zeitschrift für philosophische Forschung (ZphF), Heft 4.
  • Dennett, Daniel C. (2003). Freedom Evolves. New York: Viking Press. ISBN 978-0-670-03186-3. 
  • Epstein J. M. (1999). Agent Based Models and Generative Social Science. Complexity, IV (5).
  • Gazzaniga, M. & Steven, M. S. Free Will in the 21st Century: A Discussion of Neuroscience and Law, in Garland, B. (ed.) Neuroscience and the Law: Brain, Mind and the Scales of Justice, New York: Dana Press. 2004. ISBN 978-1-932594-04-1. стр. 51–70.
  • Goodenough, O. R. (2004). „Responsibility and punishment”. Philosophical Transactions of the Royal Society B. 359 (1451): 1805—09. doi:10.1098/rstb.2004.1548. 
  • Harnad, Stevan (2009) The Explanatory Gap #PhilPapers
  • Harnad, Stevan (2001). „No Easy Way Out”. The Sciences. 41 (2): 36—42. 
  • Harnad, Stevan (1982). „Consciousness: An Afterthought”. Cognition and Brain Theory. 5: 29—47. 
  • Harris, Sam (2012). Free Will. Free Press. ISBN 978-1451683400. 
  • Hofstadter, Douglas (2007). I Am A Strange Loop. Basic Books. ISBN 978-0-465-03078-1. 
  • Kane, Robert (1998). The Significance of Free Will. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-512656-3. 
  • Lawhead, William F. (2005). The Philosophical Journey: An Interactive Approach. McGraw-Hill Humanities/Social Sciences/Language. ISBN 978-0-07-296355-7. 
  • Libet, Benjamin; Anthony Freeman; and Keith Sutherland, eds. (1999). The Volitional Brain: Towards a Neuroscience of Free Will. Exeter, UK: Imprint Academic. Collected essays by scientists and philosophers.
  • Morris, Tom Philosophy for Dummies. IDG Books. ISBN 978-0-7645-5153-6.
  • Muhm, Myriam (2004). Abolito il libero arbitrio – Colloquio con Wolf Singer. L'Espresso 19.08.2004 larchivio.org
  • Nowak A., Vallacher R. R., Tesser A., Borkowski W. (2000). Society of Self: The emergence of collective properties in self-structure. Psychological Review. 107
  • Schopenhauer, Arthur (1839). On the Freedom of the Will. Oxford: Basil Blackwel. ISBN 978-0-631-14552-3. 
  • Van Inwagen, Peter (1986). An Essay on Free Will. New York: Oxford University Pres. ISBN 978-0-19-824924-5. 
  • Velmans, Max How Could Conscious Experiences Affect Brains? Exeter: Imprint Academic. 2003. ISBN 978-0-907845-39-3.
  • Dick Swaab, Wij Zijn Ons Brein, Publishing Centre. 2010. ISBN 9789025435226.
  • Wegner, D. (2002). The Illusion of Conscious Will. Cambridge: Bradford Books
  • Williams, Clifford (1980). Free Will and Determinism: A Dialogue. Indianapolis: Hackett Publishing Company
  • John Baer; James C. Kaufman; Roy F. Baumeister (2008). Are We Free? Psychology and Free Will. Oxford University Press. New York. ISBN 978-0-19-518963-6. 
  • Zippelius, Reinhold (2011). Rechtsphilosophie. § 25. 6th ed., Munich: C. H. Bec. ISBN 978-3-406-61191-9. 
  • George Musser, "Is the Cosmos Random? (Einstein's assertion that God does not play dice with the universe has been misinterpreted)", Scientific American, vol. 313, no. 3 (September 2015). стр. 88–93.
  • Horst, Steven , Laws, Mind, and Free Will. (MIT Press). 2011. ISBN 978-0-262-01525-7.
  • Sri Aurobindo about freedom and free will(PDF)
  • Cave, Stephen (јун 2016). „There's No Such Thing as Free Will”. The Atlantic. 

Спољашње везе[уреди]