Слободна воља

Из Википедије, слободне енциклопедије

Слободна воља (лат. liberum arbitrium) је стање у којем су мисли и понашање неке особе одређени сопственом вољом, а не спољашњим чиниоцима.

Викицитати „Кад би камен који пада имао свести, он би држао да је његово падање резултат његове слободне воље.”

Термин слободна воља је оспораван са филозофског, психолошког и социјалног становишта нарочито у контексту аутодеструктивних или других поступака који могу наносити било коју врсту штете самом себи, другим особама, групама, институцијама или социјалној заједници. Психолошки, слободна воља је разумљива у контексту доношења и извршења аутономних опредељења деловања и преузимања одговорности за последице учињеног.[2]

Викицитати „Само неинтелигентан дух врши избор у животу… Истински интелигентан човјек не може имати избора, јер његов дух може бити свјестан једино онога што је истинито, па према томе може да се одлучи једино за пут истине. Избор му је једноставно немогућ. Само неразуман дух има слободу воље.[3]

Према томистичкој традицији слобода воље јесте човеково својство којим је он господар својих дела, а потиче од тога што се човек одлучује о алтернативама избора на темељу своје разумске спознаје[4].

Извори[уреди]

  1. Спиноза Барух, Филозофија, Енциклопедијски лексикон, Мозаик знања, Београд 1973.
  2. Иван Видановић, Речник социјалног рада
  3. Čedomil Veljačić, Haiku - izraz zena
  4. Slobodna volja, Filozofski rečnik (filozofija.org), Приступљено 25. 4. 2013.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]