Словаци у Републици Српској

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Словаци у Републици Српској
M-Lajcak.jpg
Укупна популација
109 (2013)
Региони са значајном популацијом
Бијељина 55(2013)
Бања Лука 19(2013)
Језици
Српски језик
Словачки језик (52)[a]
Религија
Католицизам
Сродне етничке групе
Чеси
Пољаци

Словаци у Републици Српској (свк. Slováci v Republike srbskej) грађани су словачког поријекла, који живе и раде на територији Републике Српске. Словаци су једна од дванаест службених националних мањина у Републици Српској, а њихове интересе заступају представници и делегати у Савјету националних мањина и Савезу националних мањина.

Историјат[уреди]

Словачка породица Ципар у Прњавору

Словаци су своју отаџбину почели напуштати на почетку 18. вијека у вријеме владавине хабзбуршке царице Марије Терезије. Словаци од 1885. године насељавају ове просторе.[1] На територију данашње Републике Српске Словаци су најприје долазили из Војводине и насељавали најближи простор, а то је била Семберија.

Досељавање Словака у Бијељину почело је 1885. године када 12 породица из мјеста Пивница, Ковачица, Љуба, Бингула и Бачки Петровац насељавају у Љељенчи. Словаци су почели да се насељавају у Бијељини у потрази за бољим животним условима. Населили су се у село Љељенчу надомак Бијељине. Наиме, тада је земља у околини Бијељине била јефтина, јер су се бегови масовно селили у Турску. Јозеф Бартош, заједно са својом породицом долази 1888. године из Ковачице, а фамилија његове супруге Еве 1892. године из Пивница. Породица Грња, тачније брачни пар Мишо и Сузана Грња, заједно са својих деветоро дјеце доселили су се 1913. у Бијељину из мјеста Љуба код Шида. [2] Први досељеник из породице Шимон, био је Штефан звани Пишта, који је у Бијељину дошао 1897. и ускоро постао један од највећих бијељинских земљопосједника.[3] Сви Словаци који су се тада доселили у Бијељину били су пољопривредници. Поред пољоприведе, неки од Словака су су били и занатлије; коларски и ковачки занати су били међу најзаступљенијим. Једини познати изузетак, је Јозеф Сенохрадски, индустијалац који је 1902. г. купио земљу и изградио једну од најмодернијих циглана у тадашњој Бијељини. За разлику од прве, трећа генерација Словака у Бијељини се након 1945. године окреће ка школовању и даје већи број интелектуалаца. Словаци у Бијељини, посебно они који су били економски моћнији, значајно су допиносили и развоју овог краја. Као илустрација ове тврдње су признања породици Шимон, тачније Михајл Шимон и његовој супрузи Јулијани. Они су даровали 4,5 дунума земље у Љељенчи за изградњу основне школе као и велики новчани прилог. Поред овога, Михајл је одликован и указом краља Петра II од 30. децембра. 1937. године јер је као волонтер у два мандата био члан Извршног одбора општине Бијељина. У то вријеме, Јулијана је била један од оснивача Просторног друштва за образовање женске дјеце "Књегиња Зорка".[4]

Двије породице Ципара доселиле су се у околину Прњавора 1895. године. Претходно су боравили у околини Осијека, али им се није допала славонска равница. Тражили су брдовитији крај, који би их подсјећао на родно село Дрхле Поле, у словачкој општини Бишча. Одабрали су Ралутинац, код Прњавора, гдје су деценијама живјели.[5]

Религија[уреди]

Словачка евангелистичка црква у Бијељини

Словаци у Републици Српској, као и већина њихових сународника, у матичној земљи, као и широм свијета су протестанти. 2009. године је отворена Словачка евангелистичка црква[6], а ријеч је о првом вјерском објекту те врсте у БиХ. Црква је изграђена донацијом Словака који живе у Семберији, уз помоћ Општине Бијељина и Словачке амбасаде у БиХ. У Бијељини данас живи између 20 и 30 словачких продица.[7]

У селу Ралутинац, код Прњавора такође постоји словачка Капела Свете Ане[8].

Удружења[уреди]

У Републици Српској, постоје два удружење Словака. Од 2006. године у Бијељини постоји Удружење Словака Семберије „Јурај Јаношик“. У Бањој Луци је 2004. године основано Удружење Словака града Бање Луке „Јаношик“. Удружење је основано у сарадњи са Удружењем Чеха града Бање Луке, али територијално обухвата и Словаке из општине Прњавор.[9]

Удружење Словака Семберије „Јурај Јаношик“ је у децембру 2014. године кандидовало пројекат код владе Републике Словачке, односно код Канцеларије за Словаке који живе ван граница Републике Словачке. Циљ пројекта је био обезбјеђивање средстава за градњу помоћног објекта у оквиру црквеног објекта. У мају 2015. одобрена су средства у износу од 4000 евра која су намјенски искориштеназа градњу помоћног објекта.[10]

Распрострањеност[уреди]

По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према подацима које је издао Републички завод за статистику, и који су једини валидни за Републику Српску, у Републици Српској је живјело 109 Словака.[11] Словаци настањују сљедеће општине и градове:

Словаци, по општинама и градовима, према попису становништва 2013. у Републици Српској
јединица локалне самоуправе укупно
укупно 109
Бања Лука 19
Бијељина 55
Брод 1
Градишка 1
Дервента 1
Добој 3
Зворник 2
Козарска Дубица 1
Костајница 1
Лакташи 2
Лопаре 3
Модрича 2
Приједор 9
Прњавор 1
Соколац 1
Србац 3
Теслић 2
Шамац 2

Значајне личности[уреди]

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ Број становника Републике Српске којима је Словачки језик, матерњи језик.

Референце[уреди]

  1. ^ „Ко су националне мањине у Републици Српској?”. Мањине.ба. Приступљено 19. 7. 2016. 
  2. ^ Извјештај (2015). стр. 112.
  3. ^ Извјештај (2015). стр. 113.
  4. ^ „Удружење Словака Семберије "Јурај Јаношик". Бијељина данас. Приступљено 19. 7. 2016. 
  5. ^ „Истражује село којег више нема”. Глас Српске. Приступљено 19. 7. 2016. 
  6. ^ „Словачка евангелистичка црква”. АИС Република Српска. Приступљено 13. 5. 2017. 
  7. ^ „У Бијељини отворена словачка евангелистичка црква”. Кликс. Приступљено 18. 7. 2016. 
  8. ^ „Капела Свете Ане”. АИС Република Српска. Приступљено 13. 5. 2017. 
  9. ^ Извјештај (2015). стр. 117.
  10. ^ Ријеч (2016). стр. 60.
  11. ^ „Резултати Пописа 2013, Етничка/национална припадност, вјероисповијест, матерњи језик”. Републички завод за статистику. Приступљено 22. 3. 2017. 

Литература[уреди]

  • Вијеће националних мањина БиХ (2015). „Националне мањине у БиХ”. Извјештај. 
  • Савез националних мањина Републике Српске (2016). „Ријеч националних мањина”. 1: 68. 

Спољашње везе[уреди]