Словаци у Србији

Из Википедије, слободне енциклопедије
Словаци у Србији
Slováci v Srbsku
Карло Пацек.jpg
Карло Белони.jpg
SafarikJanko.jpg
Војтех Шафарик.gif
Portrait cajak-jan.jpg
Harminc.jpg
Cmelik Janko.jpg
Zuzana Halupova 3 cropped.jpg
Bohusova.jpg
Укупна популација
52.750 (2011)[1]
Региони са значајном популацијом
Војводина 50.321 (2011.) [1]
Град Београд 2.104 (2011.) [1]
Централна Србија 325 (2011.) [1]
Језици
српски и словачки
Религија
углавном протестантизам
Сродне етничке групе
Западни Словени
Словаци у Србији

Словаци у Србији (свк. Slováci v Srbsku) су званично призната национална мањина у Републици Србији, чија национална права у домену културе, образовања, информисања, као и службене употребе језика и писма представља Национални савет словачке националне мањине, са седиштем у Новом Саду.[2]

Према попису из 2011. године, у Србији живи 52.750 Словака што представља 0,7% од укупне популације Србије. Највећи број Словака живи у аутономној покрајини Војводини, укупно 50.321, у граду Београду 2.104, а у Ценралној Србији 325. За разлику од Словака који живе у Словачкој и који су већином католици, Словаци у Србији су углавном евангелистички протестанти.

Историја[уреди]

Словаци су се населили у Војводину у осамнаестом и деветнестом веку са територије данашње Словачке. Први досељеници из области око Татре доселили су се у Бачку за време владавине Карла VI. Око 1720. године населили су се у Бајши, око 1740. у Бачком Петровцу и Футогу, а за време Марије Терезије 1742. године у Бездану. Неки су касније прешли у Срем. Око 120 породица се 1760. населило у Селенчи, али су се касније неки од њих преселили у Стару Пазову.

Крајем осамнаестог века насељавају се Кисачу, Вепровцу, Гложан, Бачкој Тополи, Бајши, Пивницама, Банатској Паланци, Новом Сланкамену, Бачкој Паланци, Арадацу, Ечки, и у Лалићу. Почетком деветнаестог века долазе у Ковачицу, Падину, Чоку, Шупљају, Банатски Двор и Стари Лец. У другој половини деветнаестог века насељавају се у Војловицу, Иваново и Бело Блато.

Матица словачка у Бачком Петровцу[уреди]

Зграда матице словачке у Бачком Петровцу

Зграда Матице словачке у Бачком Петровцу некад звана и Матица словачка у Југославији (слов. Matica slovenská v Srbsku или Matica slovenská v Juhoslávii) је политичка зграда у Бачком Петровцу, у улици Маршала Тита.

Матица словачка је основана 18.маја. 1932. године услед жеље за очувањем националног идентитета југословенских словака. У време оснивања Матица она је бројила 360 редовних чланова. Први председник је био изабран др. Јан Булик. Матица је 1948. године добила сагласност од АПВ-а, за отварање етнографског музеја, који је отворен у 1949. Матица словачка данас ради као активно средиште за очување словачког идентитета и друштвеног положаја Словака, а највише за очубвање петровачке културе, словачког језика, уметности и др.

Словачке народне свечаности у Бачком Петровцу[уреди]

Прве Словачке народне свечаности у Бачком Петровцу су биле 28. августа 1919.[3] После укидања Матице словачке у Југославији наставило се са организацијом свечености до године 1953. године. Словачке народне свечаности су били поново обновљене после обоновљења Матице словачке 1990.[3] године.

Сваке године у августу се у Бачком Петровцу састају Словаци из целе Војводине, но ова манифестација премашује границе Војводине и посећују их и Словаци из околних држава и гости из Словачке.

Програм свечансти стварају културно- уметничке манифестације, програми и изложбе у галеријама, разни сусрети и заседања удружења не само локалног већ и вишег степена. Затим су ту многе спортске манифестације које дају одушка приликом посматрања фудбала или тениских сусрета.

Галерија Зуске Медведјове[уреди]

Галерија Зуске Медведјове у Бачком Петровцу

Галерија Зузке Медведјове у Бачком Петровцу представља установу у оквиру Дома Културе Бачки Петровац која чува дела Зуске Медведјова прве академске сликарке војвођанских Словака и има велики утицај на ликовни живот Бачког Петровца и уопште словачке националне мањине у Војводини. Галерија је основана 1980. године.

У првих десет година Галерија Зуске Медведјове је у просторима које је за потребе ов галадије прилагодио архитекта Владимир Фекете остварила 40 изложби. У њој своје ликовне радове презентирају академски сликари, графичари и вајари, ликовни уметници и аматери, најивни сликари и алтернативни уметници. Осим тога Галерија Зуске Медведјове је уприличила четири експозиције дела Зуске Медведјове као и многе изложбе и мимо Бачког Петровца у околним градовима осим у општини Бачки Петровац.

Евангелстичка словачка црква[уреди]

За разлику од Словака који живе у Словачкој и који су католици, Словаци у Србији су углавном протестанти.

Евангелистичка црква у Старој Пазови

Евангелистичка црква у Старој Пазови је подигнута 1771. године и као непокретно културно добро проглашена је за споменик културе од великог значаја. Зграда словачке евангелистичке цркве је једноставне и складне архитектонске целине као једнобродна грађевина са барокним звоником на северној страни. Време подизања у 18. веку је одредило избор пластичне декорације фасаде које је карактеристично за то време.[4]

Са обновом крајем 19. века, у циљу декорисања ентеријера за цркву су купљене три иконе рађене у техници уља на платну: Распеће (на главном олтару), Крштење (изнад крстионице) и Удовичина лепта.

Евангелистичка црква у Бачком Петровцу

Евангелистичка црква у Бачком Петровцу или Петровачка катедрала (свк. "Evanielický kostol v Báčskom Petrovci" или "Petrovská katedrála") је катедрала у Бачком Петровцу у центру града. Ова црква је највећа евангелистичка црква на Балкану.

Први Словаци су се у Петровац доселили у 1745. години, под вођством Матеа Чањија. Након доласка, нису имали никаква своја права, и 35 година нису имали никакву цркву него су морали слушати службе по римокатоличком обреду у Футогу. Тек у 1783. години, саграђена црква а први свештеник је био Ондреј Сзтехло, његов наследник је постао његов син Јан, у 1818. Он је одлучио проширити цркву, због њене слабе функционалности. Петровчани су за изградњу ове цркве позвали у 1821. години, браћу Јана и Јакуба Схамуса, из једног из Апатина а другог из Врбаса, да почну радови, који су били завршени у 1823. Јурај Мрва је цркву преузео 1868, када је објавио да је храм изграђен у новом архитектонском стилу и да је дугачак 25 метара а широк 9 и грађена је у неоготском стилу а Карол Милослав Лехотски је олтар украсио сликом Последње вечере. Касније се катедрала више пута обнављала. Убраја се у културна добра од великог значаја.

Евангелистичка црква у Кулпину

Евангеличка црква у Кулпину налази се у центу насељеног места Кулпина [5] у улици Маршала Тита и изграђена је по плановима Алојза Цоцека архитекте из Новог Сада 1877. године у стилу неороманике у време свештеника Феликса Кутљика.

Пред револуционарним годинама 1846. купила је црква од Радивоја Стратимировића за 12000 златника један од четири дворца Стратичировића са земљиштем са мишљу да се изгради црква. Ово је онемогућио Урош Стратимировић који је насилно отео овај иметак и вратио га тек после 25- годишње судске расправе. Словак Вилем - Паулињи Тот је 1869. добио већину гласова за угарски парламент и после тога је ту играђена нова школа и црква. Године 1875. је са архитектом из Новог Сада Алојзом Цоцеком склопљен уговор о изградњи цркве према његовим плановима. На изградњи цркве је као тесарски мајстор учествовао и отац Михал Милан Харминца архитекте из Кулпина. Премаовом уговору црква је требало да се заврши за 3 године И да архитекта да сав материјал и пројекте. Према записима у Хроници Феликса Кутљика I црква је завршена крајем 1877. године а следеће године је завршена и унутрашњост зграде. Зграда је у неороманском стилу, широка је 15 м а дугачка 31 м. Зграда је једнобродна базилика са торњем са једне стране и апсидом која је оријентисана на западну страну. Црква има двомануелне оргуље на којима је скулптура краља Давида.

Евангелистичка црква у Новом Саду

Евангелистичка црква у Новом Саду се налазу на углу улица Масарикове и Јована Суботића. Прве породице словачко-евангелистичке вероисповести досељене су у Нови Сад почетком 19. века. Словаке као вредне раднике доводиле су са собом мађарске породице које су их упошљавале на разним служавским пословима (слуге у кући, најамници, коњушари). Будући да се радило о сиромашној заједници, Словаци су дуго вршили припреме око изградње свог храма. Верници су коначно сакупили довољно новца и упутили молбу Магистрату који издаје дозволу за градњу одређујући локацију за цркву на ондашњој Сењској пијаци. По пројекту Јозефа Цоцека градња цркве је завршена 1886. године. Црква је складних димензија, једнобродна са барокним торњем и троугаоним фронтоном на главној фасади што објекту даје стилске карактеристике прелазног доба барока у класицизам.

Словачко војвођанско позориште[уреди]

Словачко војвођанско позориште (СВП) (сл. Slovenské vojvodinské divadlo - SVD)[6] је настало као институција војвођанских Словака, којој је циљ да развија позоришну културу на професионалном нивоу. СВП је основано одлуком Извршног већа АП Војводине.

Оснивачко право је накнадно преузела на себе Скупштина Општине Бачки Петровац одлуком од 14. априла. 2003. године Репертоар креира Уметнички савет СВП. На челу позоришта је директор, који је уједно и менаџер позоришта.

Четрнаеста војвођанска ударна бригада[уреди]

Четрнаеста војвођанска ударна бригада НОВЈ формирана је 11. новембра 1944. године у Бачком Петровцу од припадника словачке националности из Новосадског и Бачкопаланачког НОП одреда и других војвођанских јединица, због чега је носила и име Прва словачка бригада. Ушла је у састав 51. војвођанске дивизије НОВЈ. Имала је 3 батаљона са 1,800 бораца; у другој половини новембра био је формиран и 4. батаљон кад је имала 2,500 бораца.[7]

ТВ Петровец[уреди]

Главни чланак: ТВ Петровец

ТВ Петровец (свк. TV Petrovec) je војвођанска телевизија, која програм емитује од 16. новембра 1997. године и главно средиште телевизије је у Бачком Петровцу.

Телевизија емитује програм за регион са словачком националном мањином дневно од 18:45 до 23 сата. Емитовање је усредсређено на ширење словачког језика и културе месног становништва, нуди информациони и образовни програм. Посебно је оријентисана на пољопривредне и привредне теме.

Демографија[уреди]

Становништво по општинама[уреди]

Словаци чине већину у општини Бачки Петровац и највећу националну заједницу у општини Ковачица

Списак општина и градова у Србији у којима има више од 500 Словака.

Општина Становништво
попис 2011
Словаци Удео
Општина Ковачица 25.274 10.557 41,85%
Општина Бачки Петровац 13.418 8.772 65,37%
Град Нови Сад 341.625 6.393 1,87%
Општина Стара Пазова 65.792 5.212 7,92%
Општина Бачка Паланка 55.528 5.047 9,09%
Општина Бач 14.405 2.845 19,75%
Општина Шид 34.188 2.136 6,25%
Град Београд 1.659.440 2.104 0,13%
Град Зрењанин 123.362 2.062 1,67%
Град Панчево 123.414 1.411 1,14%
Општина Алибунар 20.151 965 4,79%
Општина Оџаци 30.154 835 2,77%
Општина Беочин 15.726 830 5,27%
Општина Пландиште 11.336 616 5,42%

Становништво по насељеним местима[уреди]

Словачка насеља у Србији
(у плавој боји)
Удео Словака по насељима 2011.

Списак места у Србији у којима има више од 300 Словака.

Место Општина Становништво
попис 2002
Словаци Удео
Стара Пазова Општина Стара Пазова 18.645 5.848 31,36%
Ковачица Општина Ковачица 6.764 5.697 84,22%
Падина Општина Ковачица 6.760 5.575 82,47%
Бачки Петровац Општина Бачки Петровац 6.727 5.549 82,48%
Кисач Град Нови Сад 5.091 4.505 82,34%
Селенча Општина Бач 3.279 2.990 91,18%
Пивнице Општина Бачка Паланка 3.835 2.935 76,53%
Кулпин Општина Бачки Петровац 2.976 2.116 71,10%
Гложан Општина Бачки Петровац 2.283 1.985 86,94%
Нови Сад Град Нови Сад 191.405 1.673 0,87%
Панчево Град Панчево 77.087 1.407 1,82%
Арадац Град Зрењанин 3.461 1.376 39,75%
Бачка Паланка Општина Бачка Паланка 29.449 1.194 4,05%
Јаношик Општина Алибунар 1.171 1.073 91,63%
Силбаш Општина Бачка Паланка 2.456 1.018 35,73%
Шид Општина Шид 16.311 899 5,51%
Ердевик Општина Шид 3316 846 25,51%
Лалић Општина Оџаци 1.343 796 48,35%
Луг Општина Беочин 801 772 96,37%
Бело Блато Град Зрењанин 1.477 583 39,47%
Бегеч Општина Нови Сад 3.355 465 14,56%
Челарево Општина Бачка Паланка 5.423 462 8,51%
Зрењанин Град Зрењанин 76.511 329 0,43%
Бингула Општина Шид 906 306 33,77%
Љуба Општина Шид 559 301 53,84%
Остала места где Словаци чине већину, испод 300 становника
Место Општина Становништво
попис 2002
Словаци Удео
Сланкаменачки
Виногради
Општина Инђија 253 199 74,81%

Познати Словаци из Србије[уреди]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Становништво – база База података, Становништво према националној припадности , 29.11.2012, Приступљено 8. 4. 2013.
  2. Национални савет словачке националне мањине Приступљено 12. 5. 2015.
  3. 3,0 3,1 Dr.Sc. Ján Babiak, Slovenské národné slavnosti, Matica slovenská v Srpsku, Báôsky Petrovec 2006
  4. Стара Пазова/Туризам
  5. Мирослав Кривак, СПОМЕНИЦА 1789-1989, 200 година школе у Кулпину, 1989. Кулпин
  6. Ústav pre kultúru vojvodinských Slovákov: „Slovenské vojvodinské divadlo“, Приступљено 25. 4. 2013.
  7. Војна енциклопедија, 607. стр.

Спољашње везе[уреди]