Словачка
Словачка Република Slovenská republika (словачки) | |
---|---|
![]() | |
Главни град | ![]() 48° 08′ N 17° 06′ E / 48.133° С; 17.100° ИКоординате: 48° 08′ N 17° 06′ E / 48.133° С; 17.100° И |
Службени језик | словачки |
Владавина | |
Облик државе | Унитарна парламентарна република |
— Председник | Зузана Чапутова |
— Премијер | Едуард Хегер |
— Председник Народне скупштине | Борис Колар |
Историја | |
Независност | |
— од Аустроугарске | 28. октобар 1918. |
— од Чехословачке | 1. јануар 1993.1 |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 49.035 km2 (127) |
— вода (%) | занемарљиво |
Становништво | |
— 2016.[1] | 5.435.343 (116) |
— густина | 110,85 ст./km2 (88) |
Економија | |
БДП / ПКМ | ≈ 2018. |
— укупно | $191 милијарди[2] (--) |
— по становнику | $35.095 (39) |
ИХР (2015.) | 0.845[3] (40) — веома висок |
Валута | Евро2 € |
— код валуте | EUR |
Остале информације | |
Временска зона | UTC +1, +2 (CET, CEST) |
Интернет домен | .sk3 |
Позивни број | +4214 |
1 Чехословачка се распала на Чешку и Словачку 2 Пре 2009. Словачка круна 3 Као чланица ЕУ-а користи и домен .eu 4 Од 1997. дели код 42 са Чешком Републиком |
Словачка (слч. Slovensko), или званично Словачка Република (слч. Slovenská republika), континентална је држава у централној Европи, која се у геополитичком оквиру сврстава у земље источне Европе.[4] Граничи се са Аустријом и Чешком на западу, са Пољском на северу, Украјином на истоку и Мађарском на југу. Главни и највећи град је Братислава, а следе је Кошице. Од 2004. године пуноправна је чланица Европске уније. Службени језик је словачки који припада словенској језичкој групи.
Словенска племена су се доселила на територију данашње Словачке током 5. и 6. века. Током историје територија данашње Словачке је била у саставу многих држава, од Самовог царства из 7. века које је представљало прву организовану словенску државну заједницу па све до Чехословачке у 20. веку. Као независна и марионетска државна творевина Словачка је егзистирала од 1939. до 1944. године под патронатом нацистичке Немачке.
Словачка је високоразвијена привреда са изразито високом стопом раста.[5] Од 1. јануара 2009. Словачка је чланица Еврозоне и користи „евро“ као своју валуту. Словачка је чланица и НАТО пакта.
Историја[уреди | уреди извор]
Пре 5. века[уреди | уреди извор]
Од 450. године п. н. е., територију данашње Словачке насељавали су Келти, који су саградили моћна утврђења у Братислави и Липтову. Сребрни новчић с ликом Бијатека је први писани траг у Словачкој. Од 6. године, уз развој Римског царства на обалама Дунава ствара се ланац предстража, а у Девинском замку је подигнута прва хришћанска црква северно од Дунава. Варварска Краљевина Ванијус, коју је основало германско племе Квади, се налазила на западним и средишњим територијама данашње Словачке од 20. до 50. године.
Словенске државе[уреди | уреди извор]
Словени територију Словачке насељавају у 5. веку. Западна Словачка је била средиште Самовог Царства у 7. веку. Словачка држава по именом Кнежевина Нитра настаје у 8. веку, а њен владар Прибина (825—830, око 840—861) је 828. године у Нитри подигао прву хришћанску цркву међу Западним и Источним Словенима. Заједно са суседном кнежевином Моравском, ствара Великоморавску Кнежевину 833. године. Највећи развој Кнежевина достиже доласком светих Ћирила и Методија 868. г, током владавине кнеза Растислава (846—870) и територијалном експанзијом под краљем Сватопулоком (871—894).
Краљевина Угарска[уреди | уреди извор]
Током 925. године новоформирана Угарска држава је завладала данашњом југозападном Словачком. Крајем 10. века, ова територија постаје део растуће Угарске кнежевине (од 1000. године Краљевина Угарска). Већи део Словачке постаје део Краљевине Угарске око 1100. год, а североисточни делови око 1400. године. Словачке насеобине пружале су се од северних и југоисточних делова данашње Мађарске, док су Мађари почели да насељавају јужни део Словачке. Етничка структура је постала још разноврснија доласком Карпатских Немаца (од 13. века), Влаха (од 14. века) и Јевреја.
Већи део становништва страда инвазијом Монгола 1241. и повременим несташицама хране. Међутим, средњовековна Словачка се одликовала новооснованим градовима, стеновитим тврђавама и развојем уметности. 1467. године Матија Хуњади оснива први универзитет у Братислави, који није дуго радио.
Хабзбуршка монархија[уреди | уреди извор]
Након експанзије Османског царства према Угарској, она губи независност, а њену територију деле Османско царство и Хабзбуршка монархија. Након османског заузимања Будима почетком 16. века, средиште Краљевине Угарске померено је према Словачкој и Братислава постаје престоница хабзбуршке Угарске 1536. године. Велики број Мађара преселио се у Словачку да би избегли свирепост османске власти. На тај начин пропорција Словака у хабзбуршкој Угарској је постала мања. Османски ратови и учестале буне против Хабзбуршке Монархије су нанеле огромну штету, нарочито у руралним срединама. После повлачења Турака из Панонске низије у 18. веку, словачки утицај се смањио у хабзбуршкој Угарској, а престоница је поново постала Будимпешта 1848. године.
Са тежњама ка отцепљењу од угарског дела Аустроугарске монархије, Словаци су подржавали Хабзбуршке владаре против Мађара у њиховим сукобима. Због овога, током периода под Аустроугарском (1867—1918), Словаци су били под релативном културном репресијом у форми мађаризације коју је спроводила угарска власт.
20. век[уреди | уреди извор]
Године 1918. територија Словачке постаје део Чехословачке, што је потврђено мировним уговорима у Сен Жермену и Тријанону. Током периода који је уследио након распада Аустроугарске, Словачку је напала Мађарска Совјетска Република и на једној трећини Словачке, на кратко време ствара се Словачка Совјетска Република.
Чехословачка је непрестано била под притиском ревизионистичких влада Немачке и Мађарске, све до 1939. године и потписивања Минхенског споразума.
Под притиском нацистичке Немачке, Словачка је прогласила независност 14. марта 1939. На челу државе су били Јозеф Тисо и Војтех Тука. Прва Словачка Република је постала немачки савезник. 1944. године антинацистички покрет отпора организује жестоку побуну, познату као Словачки национални устанак.
После Другог светског рата, Чехословачка се поново формира и као таква потпада под совјетски утицај и њен Варшавски пакт. 1969. постаје федерација Чешке Социјалистичке Републике и Словачке Социјалистичке Републике.
Падом комунистичког режима у Чехословачкој 1989. године након мирне Плишане револуције, уследило је поновно раздвајање државе на Чешку Републику и Републику Словачку која је постала члан Европске уније маја 2004. године.
Државни симболи[уреди | уреди извор]
- Химна Словачке је песма „Nad Tatrou sa blýska“ („Изнад Татре севају муње“), која је представљала Словачку у химни некадашње Чехословачке.
- Грб Словачке чини сребрни (бели) двоструки (лоренски) крст на црвеној позадини, који је смештен на централном од три „брда“, која представљају три словачке планине: Ниске Татре, Високе Татре и Мале Фатре.
- Заставу Словачке чине три хоризонталне линије: бела (на врху), плава (у средини) и црвена (на дну). На застави се обавезно налази и грб Словачке који је смештен у средини близу копља.
Становништво[уреди | уреди извор]

Словачка има, по најновијем попису 2001, 5.379.455 становника од којих су Словаци 4.614.854 или 85,8%, други по бројности су Мађари са 520.528 припадника или 9,7%, следе Роми са 89.920 припадника и 1,7%, Чеси 44.620 (0,8%), Русини 24.201 (0,4%), Украјинци 10.814 (0,2%), Немци 5.405, Пољаци 2.602, Моравци 2.348, Руси 1.590, Бугари 1.179, Хрвати 890, Срби 434, Јевреји 218, остали народи 5.350 и непознате националности 54.502.
Урбаног становништва је око 60%.
Етнички састав[уреди | уреди извор]
Укупно - 5.397.036
- Словаци - 4.352.775 (80,7%)
- Мађари - 458.467 (8,5%)
- Роми - 105.738 (2%)
- Русини - 33.482
- Чеси - 30.367
- Украјинци - 7.430
Језички састав[уреди | уреди извор]
Верски састав[уреди | уреди извор]
Словачка је прилично верска држава, посебно у односу на суседну Чешку. Словачки Устав гарантује слободу вероисповести. Већина словачких грађана 69% су католици, друга по величини група су протестанти (11%, лутерани (углавном Словаци) и реформисана (углавном Мађари)), гркокатолика има 4%, и православаца 1%.
Највећи градови[уреди | уреди извор]
Извор: [2] | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
№ | Град | Крај | Популација | № | Град | Крај | Популација | ||
![]() Братислава ![]() Кошице |
1. | Братислава | Братиславски крај | 413.192 | 11. | Прјевидза | Тренчински крај | 48.866 | ![]() Прешов ![]() Жилина |
2. | Кошице | Кошички крај | 240.688 | 12. | Звољен | Банскобистрички крај | 43.311 | ||
3. | Прешов | Прешовски крај | 91.638 | 13. | Повашка Бистрица | Тренчински крај | 41.153 | ||
4. | Жилина | Жилински крај | 81.515 | 14. | Михаловце | Кошички крај | 39.940 | ||
5. | Банска Бистрица | Банскобистрички крај | 79.775 | 15. | Нове Замки | Њитрански крај | 39.585 | ||
6. | Њитра | Њитрански крај | 78.875 | 16. | Спишка Нова Вес | Кошички крај | 37.948 | ||
7. | Трнава | Трнавски крај | 66.219 | 17. | Хумење | Прешовски крај | 34.913 | ||
8. | Мартин (град) | Жилински крај | 57.300 | 18. | Љевице | Њитрански крај | 34.649 | ||
9. | Тренчин | Тренчински крај | 55.832 | 19. | Коморан | Њитрански крај | 34.478 | ||
10. | Попрад (град) | Прешовски крај | 52.791 | 20. | Бардјејов | Прешовски крај | 33.625 |
Политика[уреди | уреди извор]
- На челу Словачке се налази председник, који се бира директним гласањем на мандат у трајању од 5 година. (Последњи избори су одржани у марту 2019. године.)
- Највећа извршна власт лежи у рукама премијера (председника Владе), који је обично вођа најбројније странке или коалиције у Скупштини. Премијера поставља председник, који потом, на премијеров предлог, именује остале чланове Владе.
- Највише Словачко законодавно тело је једнодомна Скупштина (Národná rada Slovenskej republiky), која има 150 места. Посланици се бирају на четворогодишњи мандат, по пропорционалном систему.
- Највишу судску власт у Словачкој има Уставни суд (Ústavný súd). Чини га 13 чланова, које именује председник од људи које је предложила Скупштина.
- Словачка, односно њена војска, је приступила НАТО пакту 29. март 2004. а 1. маја исте године, са још десет земаља бившег источног блока, ушла је у Европску унију.
Административна подела[уреди | уреди извор]
Словачка је подељена на 8 Виших Земаљских Целина (слч. vyššie územné celky, скраћено VÚC) односно 8 Самоуправних Крајева (слч. samosprávny kraj):
- Братиславски крај (слч. Bratislavský kraj) (главни град: Братислава)
- Трнавски крај (слч. Trnavský kraj) (главни град: Трнава)
- Тренчински крај (слч. Trenčiansky kraj) (главни град: Тренчин)
- Њитрански крај (слч. Nitriansky kraj) (главни град: Њитра)
- Жилински крај (слч. Žilinský kraj) (главни град: Жилина)
- Банскобистрички крај (слч. Banskobystrický kraj) (главни град: Банска Бистрица)
- Прешовски крај (слч. Prešovský kraj) (главни град: Прешов)
- Кошички крај (слч. Košický kraj) (главни град: Кошице)
Сваки од ових крајева подељен је на више округа (слч. okresy), којих данас има 79.
Географија[уреди | уреди извор]
Положај[уреди | уреди извор]
Државе са којима се Словачка граничи су: Пољска, Украјина, Мађарска, Аустрија и Чешка. Површина државе износи 49.035 km².
Геологија и рељеф[уреди | уреди извор]
![]() | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Словачка је претежно планинска земља, са Карпатским планинама које се простиру преко северних и средишњих делова земље. Низије су у Словачкој углавном концентрисане у јужним и југозападним деловима земље, тачније у долини Дунава. Међу планинама се посебно истичу Татре, које су познати скијашки центар, али њихова језера и камените удолине привлаче посетиоце током целе године. Над њима доминира и највиши врх Словачке Герлаховски Штит (Gerlachovský štít) са својих 2.654 m надморске висине. Поред Дунава веће долине праве Вах (Váh) и Хрон (Hron).
Воде[уреди | уреди извор]
![]() | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Дунав је главна река којој притичу Вах, Нитра, Морава и друге реке.
Флора и фауна[уреди | уреди извор]
![]() | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Клима[уреди | уреди извор]
![]() | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Клима у Словачкој је умерена са релативно хладним летима и хладним, влажним и облачним зимама.
Национални паркови[уреди | уреди извор]
У Словачкој постоји девет националних паркова:
Име | Основан | Величина (km²) | Слика |
---|---|---|---|
Национални парк Велика Фатра | 2002. | 403.71 | ![]() |
Национални парк Мала Фатра | 1988. | 226.3 | ![]() |
Национални парк Ниске Татре | 1978. | 728 | ![]() |
Национални парк Муранска планина | 1998. | 203.18 | |
Национални парк Пјенини | 1967. | 37.5 | ![]() |
Национални парк Полонини | 1997. | 298.05 | ![]() |
Национални парк Словачки крас | 2002. | 346.11 | ![]() |
Национални парк Словачки рај | 1988. | 197.63 | ![]() |
Национални парк Татре | 1949. | 738 | ![]() |
Привреда[уреди | уреди извор]
![]() | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Празници[уреди | уреди извор]
- 1. јануар — Дан Словачке Републике (Deň vzniku Slovenskej republiky) 1993, Нова Година.
- 6. јануар — Православни Божић и Три Краља.
- Март, Април - Велики петак (Veľkonočný piatok ); Велики понедељак (Veľkonočný pondelok).
- 1. мај — Празник Рада (Sviatok práce) 1886.
- 8. мај — Дан Победе над фашизмом (Deň víťazstva nad fašizmom) 1945.
- 5. јул — Дан св. Ћирила и св. Методија (Sviatok svätého Cyrila a Metoda) 863.
- 29. август — Дан Устанка (Výročie SNP) 1944.
- 1. септембар — Дан Уставности (Deň Ústavy Slovenskej republiky) 1992.
- 15. септембар — Дан Девице Марије (Sviatok Panny Márie Sedembolestnej, patrónky Slovenska), заштитнице Словачке.
- 1. новембар — Дан Свих Светих (Sviatok všetkých svätých), Задушнице.
- 17. новембар — Дан борбе за слободу и демократију (Deň boja za slobodu a demokraciu) 1939/1989.
- 24. децембар — Бадње вече (Štedrý deň).
- 25. децембар — Први дан Божића (1. sviatok vianočný).
- 26. децембар — Други дан Божића (2. sviatok vianočný).
Види још[уреди | уреди извор]
- Моравска Словачка , област у југоисточној Моравској, на граници са Словачком и Аустрије
- Спорт у Словачкој
- Култура Словачке
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Statistics Slovakia Архивирано на сајту Wayback Machine (9. мај 2011). Приступљено 05-10-2010.
- ^ [1].International Monetary Fund., Приступљено 18. 7. 2018.
- ^ "Human Development Report 2016". United Nations. 2017. Приступљено 25 March 2017.
- ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
- ^ Bank Country Classification, 2007
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Словачка Скупштина - Národná Rada
- Председник Словачке
- Министарство Иностраних Послова (Подаци о амбасадама, конзулатима и визама)
- Slovakia.org - Општи подаци о Словачкој
- Slovensko.com - Водич за Словачку са мноштвом корисних података и дневним вестима
- Slovakia.com - Разни туристички подаци (Листа Хотела)
- Slovensko.org - Информације о смештају (Хотели, Пансиони, Приватан смештај)
- Slovakia today - English-language online newspaper