Словачка

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
„Словачка Република” преусмерава овде. За друге употребе погледајте страницу Словачка Република (1939—1945).
Словачка Република
Slovenská republika  (словачки)
Химна: Муње изнад Татри
(слч. Nad Tatrou sa blýska)
Положај Словачке
Главни градCoat of Arms of Bratislava.svg Братислава
48° 08′ N 17° 06′ E / 48.133° С; 17.100° И / 48.133; 17.100Координате: 48° 08′ N 17° 06′ E / 48.133° С; 17.100° И / 48.133; 17.100
Службени језиксловачки
Владавина
Облик државеУнитарна парламентарна република
 — ПредседникЗузана Чапутова
 — ПремијерЕдуард Хегер
 — Председник Народне скупштинеБорис Колар
Историја
Независност‍
 — од Аустроугарске28. октобар 1918.
 — од Чехословачке1. јануар 1993.1
Географија
Површина‍
 — укупно49.035 km2 (127)
 — вода (%)занемарљиво
Становништво‍
 — 2016.[1]5.435.343 (116)
 — густина110,85 ст./km2 (88)
Економија
БДП / ПКМ≈ 2018.
 — укупно$191 милијарди[2] (--)
 — по становнику$35.095 (39)
ИХР (2015.)0.845[3] (40) — веома висок
ВалутаЕвро2 €
 — код валутеEUR
Остале информације
Временска зонаUTC +1, +2 (CET, CEST)
Интернет домен‍.sk3‍
Позивни број+4214
1 Чехословачка се распала на Чешку и Словачку
2 Пре 2009. Словачка круна
3 Као чланица ЕУ-а користи и домен .eu
4 Од 1997. дели код 42 са Чешком Републиком

Словачка (слч. Slovensko), или званично Словачка Република (слч. Slovenská republika), континентална је држава у централној Европи, која се у геополитичком оквиру сврстава у земље источне Европе.[4] Граничи се са Аустријом и Чешком на западу, са Пољском на северу, Украјином на истоку и Мађарском на југу. Главни и највећи град је Братислава, а следе је Кошице. Од 2004. године пуноправна је чланица Европске уније. Службени језик је словачки који припада словенској језичкој групи.

Словенска племена су се доселила на територију данашње Словачке током 5. и 6. века. Током историје територија данашње Словачке је била у саставу многих држава, од Самовог царства из 7. века које је представљало прву организовану словенску државну заједницу па све до Чехословачке у 20. веку. Као независна и марионетска државна творевина Словачка је егзистирала од 1939. до 1944. године под патронатом нацистичке Немачке.

Словачка је високоразвијена привреда са изразито високом стопом раста.[5] Од 1. јануара 2009. Словачка је чланица Еврозоне и користи „евро“ као своју валуту. Словачка је чланица и НАТО пакта.

Историја[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Историја Словачке

Пре 5. века[уреди | уреди извор]

Од 450. године п. н. е., територију данашње Словачке насељавали су Келти, који су саградили моћна утврђења у Братислави и Липтову. Сребрни новчић с ликом Бијатека је први писани траг у Словачкој. Од 6. године, уз развој Римског царства на обалама Дунава ствара се ланац предстража, а у Девинском замку је подигнута прва хришћанска црква северно од Дунава. Варварска Краљевина Ванијус, коју је основало германско племе Квади, се налазила на западним и средишњим територијама данашње Словачке од 20. до 50. године.

Словенске државе[уреди | уреди извор]

Спишки замак - стара словенска тврђава

Словени територију Словачке насељавају у 5. веку. Западна Словачка је била средиште Самовог Царства у 7. веку. Словачка држава по именом Кнежевина Нитра настаје у 8. веку, а њен владар Прибина (825—830, око 840—861) је 828. године у Нитри подигао прву хришћанску цркву међу Западним и Источним Словенима. Заједно са суседном кнежевином Моравском, ствара Великоморавску Кнежевину 833. године. Највећи развој Кнежевина достиже доласком светих Ћирила и Методија 868. г, током владавине кнеза Растислава (846—870) и територијалном експанзијом под краљем Сватопулоком (871—894).

Краљевина Угарска[уреди | уреди извор]

Трг Свете тројице се налази на листи светске баштине, Банска Штјавњица.

Током 925. године новоформирана Угарска држава је завладала данашњом југозападном Словачком. Крајем 10. века, ова територија постаје део растуће Угарске кнежевине (од 1000. године Краљевина Угарска). Већи део Словачке постаје део Краљевине Угарске око 1100. год, а североисточни делови око 1400. године. Словачке насеобине пружале су се од северних и југоисточних делова данашње Мађарске, док су Мађари почели да насељавају јужни део Словачке. Етничка структура је постала још разноврснија доласком Карпатских Немаца (од 13. века), Влаха (од 14. века) и Јевреја.

Већи део становништва страда инвазијом Монгола 1241. и повременим несташицама хране. Међутим, средњовековна Словачка се одликовала новооснованим градовима, стеновитим тврђавама и развојем уметности. 1467. године Матија Хуњади оснива први универзитет у Братислави, који није дуго радио.

Хабзбуршка монархија[уреди | уреди извор]

Након експанзије Османског царства према Угарској, она губи независност, а њену територију деле Османско царство и Хабзбуршка монархија. Након османског заузимања Будима почетком 16. века, средиште Краљевине Угарске померено је према Словачкој и Братислава постаје престоница хабзбуршке Угарске 1536. године. Велики број Мађара преселио се у Словачку да би избегли свирепост османске власти. На тај начин пропорција Словака у хабзбуршкој Угарској је постала мања. Османски ратови и учестале буне против Хабзбуршке Монархије су нанеле огромну штету, нарочито у руралним срединама. После повлачења Турака из Панонске низије у 18. веку, словачки утицај се смањио у хабзбуршкој Угарској, а престоница је поново постала Будимпешта 1848. године.

Са тежњама ка отцепљењу од угарског дела Аустроугарске монархије, Словаци су подржавали Хабзбуршке владаре против Мађара у њиховим сукобима. Због овога, током периода под Аустроугарском (1867—1918), Словаци су били под релативном културном репресијом у форми мађаризације коју је спроводила угарска власт.

20. век[уреди | уреди извор]

Године 1918. територија Словачке постаје део Чехословачке, што је потврђено мировним уговорима у Сен Жермену и Тријанону. Током периода који је уследио након распада Аустроугарске, Словачку је напала Мађарска Совјетска Република и на једној трећини Словачке, на кратко време ствара се Словачка Совјетска Република.

Чехословачка је непрестано била под притиском ревизионистичких влада Немачке и Мађарске, све до 1939. године и потписивања Минхенског споразума.

Под притиском нацистичке Немачке, Словачка је прогласила независност 14. марта 1939. На челу државе су били Јозеф Тисо и Војтех Тука. Прва Словачка Република је постала немачки савезник. 1944. године антинацистички покрет отпора организује жестоку побуну, познату као Словачки национални устанак.

После Другог светског рата, Чехословачка се поново формира и као таква потпада под совјетски утицај и њен Варшавски пакт. 1969. постаје федерација Чешке Социјалистичке Републике и Словачке Социјалистичке Републике.

Падом комунистичког режима у Чехословачкој 1989. године након мирне Плишане револуције, уследило је поновно раздвајање државе на Чешку Републику и Републику Словачку која је постала члан Европске уније маја 2004. године.

Државни симболи[уреди | уреди извор]

Становништво[уреди | уреди извор]

Познати Словаци (Антон Бернолак, Људовит Штур, Анијан Једљик, Јозеф Пецвал, Павол Орсаг Хвиездослав, Милан Растислав Штефаник, Густав Хусак, Александер Дубчек)
Главни чланак: Демографија Словачке

Словачка има, по најновијем попису 2001, 5.379.455 становника од којих су Словаци 4.614.854 или 85,8%, други по бројности су Мађари са 520.528 припадника или 9,7%, следе Роми са 89.920 припадника и 1,7%, Чеси 44.620 (0,8%), Русини 24.201 (0,4%), Украјинци 10.814 (0,2%), Немци 5.405, Пољаци 2.602, Моравци 2.348, Руси 1.590, Бугари 1.179, Хрвати 890, Срби 434, Јевреји 218, остали народи 5.350 и непознате националности 54.502.

Урбаног становништва је око 60%.

Етнички састав[уреди | уреди извор]

Етнички састав Словачке по насељима 2011. године

Укупно - 5.397.036

  • Словаци - 4.352.775 (80,7%)
  • Мађари - 458.467 (8,5%)
  • Роми - 105.738 (2%)
  • Русини - 33.482
  • Чеси - 30.367
  • Украјинци - 7.430

Језички састав[уреди | уреди извор]

Језички састав Словачке по насељима 2011. године

Верски састав[уреди | уреди извор]

Верски састав Словачке по насељима 2011. године

Словачка је прилично верска држава, посебно у односу на суседну Чешку. Словачки Устав гарантује слободу вероисповести. Већина словачких грађана 69% су католици, друга по величини група су протестанти (11%, лутерани (углавном Словаци) и реформисана (углавном Мађари)), гркокатолика има 4%, и православаца 1%.

Највећи градови[уреди | уреди извор]

 

Извор: [2]
№ Град Крај Популација № Град Крај Популација
Братислава
Братислава
Кошице
Кошице 		1. Братислава Братиславски крај 413.192 11. Прјевидза Тренчински крај 48.866 Прешов
Прешов
Жилина
Жилина
2. Кошице Кошички крај 240.688 12. Звољен Банскобистрички крај 43.311
3. Прешов Прешовски крај 91.638 13. Повашка Бистрица Тренчински крај 41.153
4. Жилина Жилински крај 81.515 14. Михаловце Кошички крај 39.940
5. Банска Бистрица Банскобистрички крај 79.775 15. Нове Замки Њитрански крај 39.585
6. Њитра Њитрански крај 78.875 16. Спишка Нова Вес Кошички крај 37.948
7. Трнава Трнавски крај 66.219 17. Хумење Прешовски крај 34.913
8. Мартин (град) Жилински крај 57.300 18. Љевице Њитрански крај 34.649
9. Тренчин Тренчински крај 55.832 19. Коморан Њитрански крај 34.478
10. Попрад (град) Прешовски крај 52.791 20. Бардјејов Прешовски крај 33.625

Политика[уреди | уреди извор]

Палата Грасалкович - седиште председника
  • На челу Словачке се налази председник, који се бира директним гласањем на мандат у трајању од 5 година. (Последњи избори су одржани у марту 2019. године.)
  • Највећа извршна власт лежи у рукама премијера (председника Владе), који је обично вођа најбројније странке или коалиције у Скупштини. Премијера поставља председник, који потом, на премијеров предлог, именује остале чланове Владе.
  • Највише Словачко законодавно тело је једнодомна Скупштина (Národná rada Slovenskej republiky), која има 150 места. Посланици се бирају на четворогодишњи мандат, по пропорционалном систему.
  • Највишу судску власт у Словачкој има Уставни суд (Ústavný súd). Чини га 13 чланова, које именује председник од људи које је предложила Скупштина.
  • Словачка, односно њена војска, је приступила НАТО пакту 29. март 2004. а 1. маја исте године, са још десет земаља бившег источног блока, ушла је у Европску унију.

Административна подела[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Административна подела Словачке

Словачка је подељена на 8 Виших Земаљских Целина (слч. vyššie územné celky, скраћено VÚC) односно 8 Самоуправних Крајева (слч. samosprávny kraj):

Slovakiakrajenumbers.png
  1. Братиславски крај (слч. Bratislavský kraj) (главни град: Братислава)
  2. Трнавски крај (слч. Trnavský kraj) (главни град: Трнава)
  3. Тренчински крај (слч. Trenčiansky kraj) (главни град: Тренчин)
  4. Њитрански крај (слч. Nitriansky kraj) (главни град: Њитра)
  5. Жилински крај (слч. Žilinský kraj) (главни град: Жилина)
  6. Банскобистрички крај (слч. Banskobystrický kraj) (главни град: Банска Бистрица)
  7. Прешовски крај (слч. Prešovský kraj) (главни град: Прешов)
  8. Кошички крај (слч. Košický kraj) (главни град: Кошице)

Сваки од ових крајева подељен је на више округа (слч. okresy), којих данас има 79.

Рељефна карта Словачке

Географија[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Географија Словачке

Положај[уреди | уреди извор]

Државе са којима се Словачка граничи су: Пољска, Украјина, Мађарска, Аустрија и Чешка. Површина државе износи 49.035 km².

Геологија и рељеф[уреди | уреди извор]

Словачка је претежно планинска земља, са Карпатским планинама које се простиру преко северних и средишњих делова земље. Низије су у Словачкој углавном концентрисане у јужним и југозападним деловима земље, тачније у долини Дунава. Међу планинама се посебно истичу Татре, које су познати скијашки центар, али њихова језера и камените удолине привлаче посетиоце током целе године. Над њима доминира и највиши врх Словачке Герлаховски Штит (Gerlachovský štít) са својих 2.654 m надморске висине. Поред Дунава веће долине праве Вах (Váh) и Хрон (Hron).

Воде[уреди | уреди извор]

Дунав је главна река којој притичу Вах, Нитра, Морава и друге реке.

Флора и фауна[уреди | уреди извор]

Клима[уреди | уреди извор]

Клима у Словачкој је умерена са релативно хладним летима и хладним, влажним и облачним зимама.

Национални паркови[уреди | уреди извор]

У Словачкој постоји девет националних паркова:

Име Основан Величина (km²) Слика
Национални парк Велика Фатра 2002. 403.71 Ostredok, Veľká Fatra (SVK) - NW slope.jpg
Национални парк Мала Фатра 1988. 226.3 Krivanska mala fatra hreben.jpg
Национални парк Ниске Татре 1978. 728 Low Tatras - blue trail.jpg
Национални парк Муранска планина 1998. 203.18 Ciganka muranska planina.JPG
Национални парк Пјенини 1967. 37.5 Rafting on the Dunajec River.jpg
Национални парк Полонини 1997. 298.05 Beskidy Bieszczady SE.jpg
Национални парк Словачки крас 2002. 346.11 Zadielska tiesnava.jpg
Национални парк Словачки рај 1988. 197.63 Slovensky raj-Stratenska pila.jpg
Национални парк Татре 1949. 738 D5sp-czarny.jpg

Привреда[уреди | уреди извор]

Празници[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Statistics Slovakia Архивирано на сајту Wayback Machine (9. мај 2011). Приступљено 05-10-2010.
  2. ^ [1].International Monetary Fund., Приступљено 18. 7. 2018.
  3. ^ "Human Development Report 2016". United Nations. 2017. Приступљено 25 March 2017.
  4. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  5. ^ Bank Country Classification, 2007

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Словачка&oldid=25599999”