Словеначки четници

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Словеначки четници у Долењској, 1942. или 1943.

Словеначки четници (словен. Slovenski četniki) су били словеначки припадници Југословенске војске у отаџбини, који су деловали у Другом светском рату. Број припадника ове формације у Словенији је био око 300-600 и никада нису имали већи утицај.

Током ратних година 1941—1945. у Словенији су осим партизана ратовали и јединице Беле гарде, Словеначки домобрани и Словеначки четници које су често називани „Плавогардејци“ иако себе нису никад називали тим термином. То је био део поражене војске Краљевине Југославије (ВКЈ) који је деловао по упутствима избегле владе у Лондону и био потчињен генералу Дражи Михаиловићу.

Циљ је био да се очува монархија и идеја Југославије, уз потпору Западних савезника.

Заповедник словеначких четника био је пуковник Јака Авшич. Када је пуковник Авшич средином 1941. прешао у партизане, заповедник словеначких четника постао је четнички војвода Карл Новак, који је касније унапређен у чин потпуковника.

Јединице словеначких четника су септембра уништиле партизаске јединице у биткама у Грчнчарицама и Турјаку, па до краја рата словеначки четници нису имали никакву војну вредност.[1] Године 1943. Новак је отишао у Италију као представник генерала Михаиловића за везу са Западним савезницима.

Почетком 1944. за вршиоца дужности команданта Југословенске војске у Словенији (словеначки део Југословенске војске у Отаџбини (ЈВуО)), је постављен Владимир Ваухник. Ваухник јуна 1944. године напушта Љубљану, одлази прво у Италију, па се пребацује у Швајцарску.

За време рата између 300 – 600 четника углавном су деловали као доушници и диверзанти.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Tomasevich 2002, стр. 117–118.

Литература[уреди]