Словенија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Република Словенија
Republika Slovenija  (словеначки)
Химна: Здравица
(словен. Zdravljica)
Положај Словеније
Главни градЉубљана
46°03′N 14°30′E / 46.050° СГШ; 14.500° ИГД / 46.050; 14.500Координате: 46°03′N 14°30′E / 46.050° СГШ; 14.500° ИГД / 46.050; 14.500
Службени језик
Владавина
Облик државеУнитарна парламентарна уставна република
 — ПредседникБорут Пахор
 — ПремијерМарјан Шарец
Историја
НезависностОд СФР Југославије
 — Проглашена25. јуна 1991.
 — Призната од стране Уједињених нација22. маја 1992.
Приступ у ЕУ1. маја 2004.
Географија
Површина
 — укупно20.273 km2(151)
 — вода (%)0,7[1]
Становништво
 — 2017.[2]2.066.880(144)
 — 2002.1.964.036
 — густина101,95 ст./km2(106)
Економија
БДП / ПКМ≈ 2018
 — укупно$75,604 милијарди[4](97)
 — по становнику$36.566[4](38)
ИХР (2015)0,890[5](25) — веома висок
ВалутаЕвро2
 — код валутеEUR
Остале информације
Временска зонаUTC +1 (CET)
UTC +2 (CEST)
Интернет домен.si
Позивни број+386

1 У општинама са припадницима италијанских и мађарских мањина
2 Словеначки толар замењен за Евро 1. јануара 2007.

Словенија (словен. Slovenija), званично Република Словенија (словен. Republika Slovenija, О овој звучној датотеци изговор)[6] је држава у источној Европи и чланица Уједињених нација, Европске уније и НАТО.[7] Главни и највећи град је Љубљана.[8]

Словенија има углавном планински терен[9] са углавном континенталном климом,[10] са изузетком словеначког приморја, који има средоземну климу и северозапада, који има планинску климу.[11] Поред тога, Динарске планине и Панонска низија састају се на подручју Словеније. Словенија, обележена значајном биолошком разноврсношћу,[12][13] једна је од држава са највише воде у Европи,[14] са густом речном мрежом, богатим водоносним системом и значајним крашким подземним водотоцима.[15] Више од половине територије је покривено шумом.[16] Људска насеља у Словенији су распршена и неуједначена.[17]

Словенија је историјски била раскрсница словенских, германских и романских језика и култура.[18][19][20] Иако становништво није хомогено, Словенци чине већину.[21] Јужнословенски језик, словеначки, службени је језик у целој држави. Словенија је углавном секуларизирана држава,[22] али католицизам и лутеранизам су значајно утицали на културу и идентитет.[23] Привреда Словеније је мала, отворена и извозно оријентисана[24] и снажно је под утицајем међународних услова.[25] Држава је озбиљно повређена кризом еврозоне која је почела 2009. Главна економска област су услуге, затим индустрија и грађевинарство.[26]

Историјски гледано, садашња територија Словеније постала је део различитих држава, укључујући Римско царство, Византијско царство, Каролиншко царство и Свето римско царство, Хабсбуршку монархију, Млетачку републику, Илирске провинције под управом Француске, Аустријско царство и Аустроугарску. У октобру 1918. Словенци су по први пут остварили самоопредељење оснивањем Државе Словенаца, Хрвата и Срба. У децембру 1918. удружили су се са Краљевином Србијом у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.

Током Другог светског рата (1939–1945) Немачка, Италија и Мађарска су окупирале и анектирале Словенију (1941–1945), са малим подручјем које је пребачено у Независну Државу Хрватску, државу нацистичку марионету.[27] Словенија је 1945. постала оснивач Федеративне Народне Републике Југославије, која је 1963. године преименована у Социјалистичку Федеративну Републику Југославију. У првим годинама након Другог светског рата ова држава је првобитно била у савезу са Источним блоком, али никада није потписала Варшавски пакт и 1961. је постала један од оснивача Покрета несврстаних.[28]

У јуну 1991, након увођења вишепартијске представничке демократије, Словенија се одвојила од Југославије и постала независна држава.[29] 2004. је ушла у НАТО и Европску унију; 2007. године је постала прва бивша комунистичка држава која се придружила еврозони,[30] а 2010. се придружила ОЕЕС, глобалној асоцијацији развијених држава са високим приходима.

Етимологија[уреди]

Име Словеније значи „Земља Словена” у словенском и другим јужнославенским језицима. Етимологија самог Словенца остаје неизвесна.

Реконструисани аутоним Slověninъ се обично изводи из речи slovo („реч”), изворно означавајући „људе који говоре (исти језик),” тј. људе који се међусобно разумеју. Ово је у супротности са словенском речју која означава немачки народ, наиме němьcь, што значи „тихи, неми људи”. Реч slovo („реч”) и сродна slava („слава”) и slukh („слух”) потичу из праиндоевропског корена ḱlew- („говорити се, слава”), сродно са античким грчким κλέος (kléos „слава”), као у имену Перикле, латински clueo („назвати”) и енглески loud.

Модерна Словеначка држава потиче од Словеначког новоослободилачког већа одржаног 19. фебруара 1944. Они су службено назвали државу као Федералну Словенију, јединицу у саставу југословенске федерације. Федерална Словенија је 20. фебруара 1946. преименована у Народну Републику Словенију. Име је задржано до 9. априла 1963, када је поново промењено име, овај пут у Социјалистичку Републику Словенију. СР Словенија је 8. марта 1990. уклонила префикс „Социјалистичка” из свог имена и постала Република Словенија; остала је део СФРЈ до 25. јуна 1991.

Званична имена
датум име напомена
1945–1946. Федерална Словенија део Демократске Федеративне Југославије
1946–1963. Народна Република Словенија
1963–1990. Социјалистичка Република Словенија
1990–данас Република Словенија

Географија[уреди]

Топографска мапа Словеније

Словенија се налази у централној и југоисточној Европи, додирујући Алпе и граничи са Медитераном. Налази се између 45° и 47° географске ширине, а дужина 13° и 17°. 15. источни меридијан скоро одговара средњој линији земље у правцу запад-исток. Геометријски центар Републике Словеније налази се на координатама 46° 07' 11.8" и 14° 48' 55.2". Налази се у Сливни у општини Литија. Највиши врх Словеније је Триглав (2.864 m); просечна висина земље изнад нивоа мора је 557 m.

Четири главне европске географске регије сусрећу се у Словенији: Алпи, Динариди, Панонска низија и Средоземно море. Иако је на обали Јадранског мора у близини Средоземног мора, већина Словеније је у сливу Црног мора.

Положај[уреди]

Словенија има врло повољан географски положај. Она је централноевропска, алпска и јадранска држава. На западу се граничи са Италијом, на северу са Аустријом, на североистоку са Мађарском, на југу и истоку са Хрватском.

Рељеф[уреди]

Триглав , симбол Словеније
Поглед на Пиран

Четири главна европска географска региона налазе се у Словенији: Алпи, Динариди, Панонска низија и Средоземље.[31] Рељеф Словеније је претежно планински. Низијског земљишта има само у североисточним крајевима и на Словенском приморју, где заузима мање површине. Просечна надморска висина државе износи 557 m. Највиша тачка Словеније је врх Триглав (2 864 m) на Јулијским Алпима. Триглав је био највиши планински врх претходне Југославије. Јулијски Алпи и Караванке представљају највише пределе Словеније а налазе се у њеном северозападном делу. Поред Триглава изразити су и планински врхови Шкрлатица, Мангарт, Јеловец, Канин и др. Од Алпских планина, поред Јулијских Алпа и Караванки (врх Стол 2 236 m), Словенији припадају и Камнишки са Савињским Алпима (врх Гринтавец 2 558 m) и Средишњи Алпи (Похорје и Козијак). Динарске планине у Словенији су Трновски гозд, Хрушица, Нанос, Јаворник, Горјанци и Снежаник. Снежаник је највиши међу Динарским планинама са највишом тачком 1 796 m н. в.

Крашки облици рељефа представљени су крашким пољима (Планинско, Церкничко, Лошко, Рибичко и Кочевско), пећинама (Постојна, Шкоцијан и др.) и многобројним вртачама и увалама. Од котлина и речних долина истичу се Љубљанска и Цељска котлина, Дравска долина са Птујским проширењем (пољем) и Прекомурје (долина Муре) и долина Саве. [32]

Воде[уреди]

Флора и фауна[уреди]

Око једне половине површине државе (11,691 km²) прекривено је шумом што чини Словенију трећом најпошумљенијом државом у Европи, одмах иза Финске и Шведске. Пашњаци покривају 5.593 km² државе, а ливаде и баште 2.471 km². Такође, постоји још 363 km² воћњака, и 216 km² винограда.

Клима[уреди]

Клима Словеније је медитеранска на обали, алпска на планинама, континентална са благим летима и хладним зимама на висоравнима и долинама на истоку. Просечне темературе су од -2°C у јануару до 21 °C у јулу. Просечне падавине су 1.000 милиметара на обали, до чак 3.500 милиметара на Алпима, 800 милиметара на југоистоку и 1.400 милиметара у средишњој Словенији.

Геометријски центар гравитације Словеније је лоциран на координатама 46°07'11,8" СГД и 14°48'55,2" ИГШ и лежи у Сподња Сливна, у околини Ваче, у општини Литија.

Административна подела[уреди]

Према Уставу Републике Словеније, општина (словен. občina) је самоуправна локална заједница (тј. јединица локалне самоуправе), која обухвата подручје једног или више насеља која су повезана заједничким потребама и интересима становника. По словеначком Закону о локалној самоуправи, општина мора имати најмање 5.000 становника, али има и оних које због географских, пограничних, националних, историјских или привредних разлога имају тај статус иако имају мање од 5.000 становника. У општине спадају послови локалног значаја које општина може обављати самостално и који се тичу само становника општине. Град може добити статус градске општине ако има више од 10.000 становника и представља географско, привредно и културно средиште подручја у коме се налази. Међутим тај статус може добити и општина због историјских разлога. На градску општину држава може пренети послове из своје надлежности, а који утичу на развој града.

Словенија је од 2011. године подељена на 211 општина, међу којима њих 11 има статус градске општине (означене с *).

Осим на општине, као јединице локалне самоуправе, Словенија је подељена и на 58 управних јединица које обављају послове државне управе и не задиру у самоуправне послове општина.

Иако законски нигде није регулисано, Словенија је подељена и на покрајине (у географском смислу), односно на регије. Тако је за потребе државне статистике држава подељена на 12 регија.

Устав Републике Словеније допушта шире самоуправне заједнице, односно покрајине, на које пак држава може пренети неке послове из свог делокруга.

Историја[уреди]

Праисторија и стари век[уреди]

Данашња Словенија је била насељена у праисторијска времена, и постоје докази људског присуства од око 250.000 година. Избушене кости пећинског медведа, које датирају из времена од 43100

Средњи век[уреди]

Словенски преци данашњих Словенаца вероватно су се доселили на подручје Словеније у 6. веку.

У 7. веку је настала Карантанија, прва држава Словенаца и једна од првих словенских држава. 745. године Карантанија губи независност и пада под власт Баварске, која опет постаје део франачке државе. Становништво се покрштава.

Око 1000. године написани су Брижински споменици, први писани документ на старословенском језику. У 14. веку већи део данашње Словеније пада под власт Хабзбурговаца, који касније постају Аустроугарска. Словенија се тада дели на три покрајине: Крањску, Корушку и Штајерску.

Од 18. века до краја Првог светског рата[уреди]

Године 1848. бројне народе захвата народни препород, па и Словенци имају политички програм који тражи уједињену Словенију.

Југославија[уреди]

Кад се 1918. године распала Аустроугарска, а Италија заузела покрајине Приморску и Истру, као и делове Далмације, основана је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, која се 1929. преименовала у Краљевину Југославију.

Краљевина Југославија се распала у Другом светском рату, а Словенија је потом постала део социјалистичке Југославије, службено проглашене 29. новембра 1943.

Независна Словенија[уреди]

Данашња Словенија је на темељу плебисцита прогласила независност од СФРЈ 25. јуна 1991. Словенија се прикључила НАТО29. марта 2004. године а Европској унији 1. маја 2004. године.

Политика[уреди]

Словеначки председник се бира сваке пете године. Извршну власт има председник Владе и његов кабинет министара.

Парламент има два дома: Државни збор и Државни свет. Државни збор има 90 чланова, који се делом бирају директно, а делом непосредно. Државни свет има 40 чланова, који заступају важне друштвене, економске, струковне и регионалне групе и појединце. Парламентарни избори одржавају се сваке четири године.

Становништво[уреди]

Етнички састав‍
Словенци
  
0 83,06 %
Срби
  
0 1,98 %
Хрвати
  
0 1,81 %
Бошњаци
  
0 1,10 %
Муслимани по националности
  
0 0,53 %
Мађари
  
0 0,32 %
Албанци
  
0 0,31 %
Роми
  
0 0,17 %
Италијани
  
0 0,11 %
остали
  
0 0,82 %
недефинисани или непознати
  
0 8,9 %
извор: 2002 попис
Религија‍
Католици
  
0 57,8 %
Муслимани
  
0 2,4 %
Православци
  
0 2,3 %
Протестанти
  
0 0,9 %
Остали
  
0 3,7 %
Атеисти
  
0 10,1 %
недефинисани или непознати
  
0 22,8 %
извор: 2002 попис

Главна етничка група у Словенији су Словенци (83%). Народи из бивше Југославије (Срби, Хрвати, Бошњаци и Муслимани по националности) чине 6,3% а Мађари, Италијани и Роми 0,6% становништва. Према попису становништва из 2002. Словенија је имала 1.964.036 становника.[33] Етничка опредељеност 8,9% становништва је или неопредељена или непозната. Горња граница старости у 2003. години је била 72,2 године за мушкарце и 80 година за жене.

Са 99 становника по квадратном километру, Словенија се ниско рангира у поређењу са осталим европским државама по густини становништва. Нотрањско-крашка регија има најмању густину становништва, док Осредњесловенска регија има највећу. Просечено 51% становништва живи у урбанизованим, а 49% у руралним срединама.

Званични језик је словеначки, који је члан јужнословенске групе језика. Мађарски и италијански имају статус званичног језика у етнички измешаним срединама, у деловима око граница са Мађарском и Италијом.

По религији, Словенци су традиционално већином били католици. Пре социјализма, око 88% Словенаца су били католици, док је већ у 1991. овај постотак опао на 71,6%. Постотак и даље опада и према последњем попису 2002. године проценат католика је 57,8%.

Према резултатима генетских истраживања, међу становништвом Словеније су најзаступљеније следеће патрилинеарне (Y-ДНК) хаплогрупе:[34]

Претходни пописи[уреди]

Привреда[уреди]

Словенија је развијена земља која ужива стабилност и релативни просперитет. Њен БДП по глави становника износи 88% европског просека. [1] Она је прва нова чланица ЕУ која је прешла на евро (јануара 2007. године). Такође је чланица ОЕСР од 2010. године. [2]

Словенија поседује високо квалификовану радну снагу, добро развијену инфраструктуру и повољан саобраћајни положај. Са друге стране, ниво диектних страних инвестиција је један од најнижих, а словеначка привреда је озбиљно уздрмана европском дужничком кризом, која је почела 2009. године.

Без обзира што је становништво Словеније чинило тек једанаести део укупног становништва бивше СФРЈ, ова алпска држава је била најпродуктивнија југословенска република и њена производња је чинила 20 % БДП и једну трећину укупног извоза СФРЈ. Независност 1991. године је дочекала са јаком привредном основом и развијеним везама са западним тржиштем. Од тада, Словенија се ужурбано припремала за евроинтеграције и стремила је приступању разним трговинским организацијама. Она је један од оснивача СТО, придружила се организацији ЦЕФТА 1996. године, као и Европској унији 1. маја 2004. године. Евро је уведен на почетку 2007. године, уместо дотадашњег толара.

Европска дужничка криза је уздрмала привреду ове земље (највише у ЕУ, заједно са балтичким државама и Финском), међутим, захваљујући извозу, Словенија се економски полагано опорављала. [3] Поново је, крајем 2011. године, уследила рецесија, а разлози исте су приписани паду домаће потрошње и извоза. Извоз Словеније махом иде у земље-чланице еврозоне. Такође, овом кризом је озбиљно погођен и грађевински сектор. [4]

У примарном сектору је запослено 6 % становништва. Величина просечног газдинства износи 5,5 ha. Крајем деведесетих је дошло до пораста производње органске хране. Јавне финансије показују значајан дефицит током последњих неколико година. Приватизације словеначких предузећа су махом биле успешне. Суседна Хрватска је почела са инвестирањем у Словенију. Првог јула 2010. године, Атлантик група из Хрватске је купила Дрогу Колинску за 382 милиона евра. Јуна 2013. године, ланац супермаркета Меркатор је купљен од стране хрватског Агрокора за 454 милиона евра.

Култура[уреди]

Прешернов трг у Љубљани.

Прву словеначку књигу је одштампао протестантски реформатор Примож Трубар (1508—1586). То су у ствари биле две књиге Catechismus и Abecedarium, које су издате 1550. у Тибингену у Немачкој.

Средишњи део државе, назван Крањска (који је постојао као део Аустроугарске до почетка 20. века) је етнографски и историјски добро описан у књизи Слава Крањске (нем. Die Ehre deß Herzogthums Crain, словен. Slava vojvodine Kranjske), издате 1689. од Барона Јанеза Вајкарда Валвазора (1641—1693).

Словеначка два највећа писца су песник Франце Прешерен (1800—1849) и писац Иван Цанкар (1876—1918). Најпознатији словеначки сликари су Ивана Кобилица и импресиониста Рихард Јакопич. Најзначајнији архитекта је Јоже Плечник који је радио у Бечу и Прагу.

Словенија је дом многих музичара и композитора, укључујући ренесансног композитора Јакоба Гала (Jacobus Gallus) (1550—1591), који је умногоме утицао на централно европску класичну музику. У двадесетом веку, Бојан Адамич.

Популарни савремени музичари су Славко Авсеник, Владо Креслин, Зоран Предин, Перо Ловшин, ДиЏеј Умек, Мањифико и други.

Словеначка кинематографија има традицију дугу више од једног века. Карол Гросман, Јанко Равник, Фердо Делак, Франце Штиглич, Јоже Гале, Бештјан Хладник и Карпо Година су једни од познатијих филмских уметника. Савремени филмски режисери Јанез Бургер, Јан Цвиткович, Дамјан Козоле, Јанез Лапајне, и Маја Веис су значајнији пример такозване „ренесансе слованачке кинематографије“.

Међу познатијим Словенцима се убрајају и хемичар и добитник нобелове награде за књижевност Фридерик Прегл, физичар Јожеф Стефан, филозоф Славој Жижек, књижевник Франц Миклошич, физичар Антон Марко Пленчич и математичар Јуриј Вега.

Спорт[уреди]

Популарни спортови у Словенији су: фудбал, кошарка и рукомет. Словенија је имала доста успеха у зимским спортовима и њени спортисти су освајали медаље на свим великим такмичењима.

Фудбалска репрезентација Словеније је учествовала два пута на Светском првенству и једном на Европском првенству. Под вођством српског стручњака Игора Кокошкова кошаркашка репрезентација Словеније је освојила Еуробаскет 2017. у Турској.[36]

Тина Мазе је алпска скијашица и током каријере остварила је двадесет шест победа у Светском купу. На Зимским олимпијским играма 2014. у Сочију, освојила је златну медаљу у спусту, што је прва златна медаља за Словенију на зимским олимпијским играма.

Државни празници (нерадни дани)[уреди]

Датум Име Напомена
1. и 2. јануар Нова година
8. фебруар Прешернов дан
дан након Ускрса Ускрсни понедељак клизни датум
27. април Дан отпора
1. и 2. мај Празник рада
25. јун Дан државности
15. август Велика Госпојина
31. октобар Дан реформације
1. новембар Дан успомена на мртве
25. децембар Божић
26. децембар Дан независности

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Površina ozemlja in pokrovnost tal, določena planimetrično, 2005” [Surface area and land cover determined planimetrically, 2005] (на језику: Slovenian и енглески). Statistical Office of the Republic of Slovenia. Приступљено 2. 2. 2011. 
  2. ^ SURS. „Statistical Office of the Republic of Slovenia – Population, Slovenia, 1 January 2018”. Stat.si. Приступљено 14. 3. 2017. 
  3. ^ „Prebivalstvo, Slovenija, 1. julij 2015” [Population, Slovenia, 1 July 2015] (на језику: Slovenian и енглески). Statistical Office of the Republic of Slovenia. Приступљено 4. 12. 2015. 
  4. 4,0 4,1 „World Economic Outlook Database, April 2018 – Slovenia”. International Monetary Fund. Приступљено 10. 10. 2017. 
  5. ^ „Key to HDI countries and ranks, 2015” (PDF). Hdr.undp.org. Приступљено 3. 8. 2017. 
  6. ^ Wells & Kavaš 1998.
  7. ^ „Slovenia First 20 Years”. Slovenia: South Australia Newsletter. Winter 2010—2011. ISSN 1448-8175. Приступљено 25. 11. 2012.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  8. ^ Vuk Dirnberk, Vojka; Valantič, Tomaž. Statistični portret Slovenije v EU 2011 [Statistical Portrait of Slovenia in the EU 2011] (PDF) (на језику: Slovenian и енглески). Statistical Office of the Republic of Slovenia. ISSN 1854-5734. Приступљено 2. 2. 2011. 
  9. ^ Perko, Drago (2008). „Slovenia at the Junction of Major European Geographical Units” (PDF). The Slovenian. Toronto: Vse Slovenski Kulturni Odbor [The All Slovenian Cultural Committee]. 
  10. ^ Fallon, Steve (2007). „Environment”. Slovenia (5 изд.). Lonely Planet. стр. 40. ISBN 978-1-74104-480-5. 
  11. ^ Ogrin, Darko (2004). „Modern Climate Change in Slovenia”. Ур.: Orožen Adamič, Milan. Slovenia: A Geographical Overview (PDF). Association of the Geographical Societies of Slovenia. стр. 45. ISBN 978-961-6500-49-4. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 17. 7. 2013. 
  12. ^ Blažič, Mateja; Arih, Andrej; Nartnik, Irena; Turk, Inga (26. 3. 2008). „Endangered Species”. Environmental Agency of the Republic of Slovenia, Ministry of the Environment and Spatial Planning. Приступљено 8. 3. 2012. 
  13. ^ Hlad, Branka; Skoberne, Peter, ур. (2001). „Characteristics of Biological and Landscape Diversity in Slovenia”. Biological and Landscape Diversity in Slovenia: An Overview (PDF). Ljubljana: Environmental Agency of the Republic of Slovenia, Ministry of the Environment and Spatial Planning. стр. 13. ISBN 978-961-6324-17-5. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 25. 11. 2012. 
  14. ^ „World Water Day 2011”. Statistical Office of the Republic of Slovenia. 18. 3. 2011. 
  15. ^ „Country Introduction”. European state of the environment 2010 – contributions from Slovenia. Environmental Agency of the Republic of Slovenia, Ministry of the Environment and Spatial Planning. Приступљено 8. 3. 2012. 
  16. ^ „Slovenian Forest in Figures”. Slovenia Forest Service. фебруар 2010. Архивирано из оригинала на датум 9. 3. 2012. 
  17. ^ Kladnik, Drago (2004). „Modern Climate Change in Slovenia”. Ур.: Orožen Adamič, Milan. Slovenia: A Geographical Overview (PDF). Association of the Geographical Societies of Slovenia. стр. 93. ISBN 978-961-6500-49-4. 
  18. ^ „SOER: Country Introduction”. Environment Agency of the Republic of Slovenia. Приступљено 3. 2. 2011. 
  19. ^ Vinkler, Jonatan (2008). Medkulturni dialog kot temeljna vrednota EU [Intercultural Dialogue as the Fundamental Value of the EU] (PDF) (на језику: Slovenian и енглески). Faculty of Humanities Koper, University of Primorska. ISBN 978-961-92233-2-1. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 4. 3. 2012. 
  20. ^ „Resolution on the National Security Strategy of the Republic of Slovenia” (PDF). National Assembly of the Republic of Slovenia. 21. 6. 2001. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 14. 4. 2010. Приступљено 3. 2. 2011. 
  21. ^ Zupančič, Jernej (2004). „Ethnic Structure of Slovenia and Slovenes in Neighbouring Countries”. Ур.: Orožen Adamič, Milan. Slovenia: A Geographical Overview (PDF). Association of the Geographical Societies of Slovenia. стр. 87. ISBN 978-961-6500-49-4. 
  22. ^ Martinšek, Maja (2007). Odnos med državo in religijo v Sloveniji [The Relationship Between the State and Religion in Slovenia] (PDF). Faculty of Humanities, University of Ljubljana. 
  23. ^ Štrubelj, Dejan (2006). Primerjava narodne, verske in jezikovne sestave Slovenije: diplomsko delo [Comparison of Ethnic, Religious and Ethnic Structure of Slovenia: Diploma Thesis] (PDF) (на језику: Slovenian). Faculty of Arts, University of Ljubljana. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 11. 5. 2011. Приступљено 29. 1. 2011. 
  24. ^ Lahovnik, Matej (January—February 2011). „Corporate Strategies In The Post-Transition Economy: The Case Of Slovenian Companies”. The Journal of Applied Business Research. 27 (1): 61—68. ISSN 0892-7626. COBISS.SR 19878374. Архивирано из оригинала на датум 23. 2. 2013. Приступљено 8. 3. 2012.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  25. ^ Banutai, Andreja (2011). Analiza modela gospodarske diplomacije Republike Slovenije [Analysis of the Economic Diplomacy Model of the Republic of Slovenia] (PDF) (на језику: Slovenian и енглески). Ljubljana: Faculty of Social Sciences, University of Ljubljana. стр. 5. 
  26. ^ Fajić, Lejla, ур. (септембар 2011). „Tabela 2b: Dodana vrednost po dejavnostih in bruto domači proizvod” [Table 2b: Added Value by Activities and Gross Domestic Product]. Jesenska napoved gospodarskih gibanj 2011: statistična priloga [Autumn Prediction of Economic Movements 2011: Statistical Appendix] (PDF) (на језику: Slovenian). Ljubljana: Institute for Macroeconomic Analysis and Development (UMAR/IMAD), Republic of Slovenia. стр. 45. 
  27. ^ Sečen, Ernest (16. 4. 2005). „Mejo so zavarovali z žico in postavili mine” [They Protected the Border with Wire and Set up Mines]. Dnevnik.si (на језику: Slovenian). 
  28. ^ Dutta, Manoranjan (2011). „Historical Progression of the EU”. The United States of Europe: European Union and the Euro Revolution. 9781780523149. стр. 31. ISBN 9781780523149. 
  29. ^ Škrk, Mirjam (1999). „Recognition of States and Its (Non-)Implication on State Succession: The Case of Successor States to the Former Yugoslavia”. Ур.: Mrak, Mojmir. Succession of States. Martinus Nijhoff Publishers. стр. 5. ISBN 9789041111456. 
  30. ^ P. Ramet, Sabrina (2008). „Democratization in Slovenia – The Third Stage”. Serbia, Croatia and Slovenia at Peace and at War: Selected Writings, 1983–2007. LIT Verlag Münster. стр. 272. ISBN 978-3-03735-912-9. 
  31. ^ Алпи карта, Приступљено 17. 4. 2013.
  32. ^ Давидовић, Раде. Регионална географија - књига II. 
  33. ^ Попис становништва, Приступљено 17. 4. 2013.
  34. ^ Slovenia — Atlas of Genetic Genealogy
  35. ^ Попис промењен и приклађен стандардима ЕУ-а по којем се броје само становници са сталним пребивалиштем у држави
  36. ^ „Словенија слави Драгића, 'Орлови' без злата после драме!”. b92. 17. 9. 2017. Приступљено 17. 9. 2017. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]