Словенија (1918—1924)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Покрајина Словенија
1918.—1924.
Scs kingdom provinces 1920 1922 sr.png
Покрајине Краљевине СХС након утврђивања спољних граница 1920. године
Главни градЉубљана
Земља Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Површина16.197 км2
Становништво1.054.919 (1921)
СтатусБивша покрајина
Историјска ераНови век
• Успостављено
1918.
• Југословенско уједињење
1918.
• Укинуто
1924.
Претходник
Следбеник
Војводина Крањска (Аустроугарска)
Војводина Штајерска (Аустроугарска)
Војводина Корушка (Аустроугарска)
Жупанија Ваш (Аустроугарска)
Жупанија Зала (Аустроугарска)
Држава Словенаца, Хрвата и Срба
Љубљанска област (Краљевина СХС)
Мариборска област (Краљевина СХС)

Покрајина Словенија била је привремена територијална јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је постојала од југословенског уједињења 1918. године до 1924. Њено укидање и увођење области као административних подручја предвиђено је Видовданским уставом 1921. године. Словенија и Далмација су административно биле подијељене само на срезове (котаре), осим судске подјеле која је одговарала окрузима и жупанијама у другим покрајинама.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Председници владе[уреди | уреди извор]

Народна влада (1918—1919):

Josip pogacnik.jpg Јосип Погачник, (31. 10. 1918 − 20. 1. 1919)

Земаљска влада (1919—1921):

Janko Brejc (2).jpg Јанко Брејц, ((20. 1. 1919 − 24. 2. 1920) и (24. 2. 1920 − 14. 12. 1920))
Leonid pitamic.jpg Леонид Питамиц, (14. 12. 1920 − 19. 2. 1921)
Viljem Baltič,.png Виљем Балтич, (19. 2. 1921 − 9. 7. 1921)

Покрајинска управа (1921—1924):

HribarIvan(Kobilca).jpg Иван Хрибар.[2] (9. 7. 1921 − 3. 12. 1924)

Демографија[уреди | уреди извор]

По подацима из 1921. године, матерњи језици становништва били су сљедећи:

  • Словенаца (980.222),
  • Немаца (41.514),
  • Мађара (14.429),
  • Срба или Хрвата (11.898),
  • Чехословака (2.941),
  • Руса (1.630),
  • Талијана (701),
  • Пољака (338),
  • Турака (237),
  • Француза (125),
  • Арнаута (103),
  • Енглеза (38),
  • Русина (35),
  • Румуна и Цинцара (31),
  • осталих и непознато (677).

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ (1924) Статистика избора народних посланика Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца одржаних 18. марта 1923. године. Београд
  2. ^ Pervošek 2003, стр. 110.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]