Словенија (1918—1924)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Покрајина Словенија

Scs kingdom provinces 1920 1922 sr.png
Покрајине Краљевине СХС након утврђивања спољних граница 1920. године
Географија
Континент Европа
Земља  Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Главни град Љубљана
Површина 16.197 km²
Становништво 1.054.919 (1921)
Друштво
Званични језици српско-хрватски-словеначки
Владавина
Историјско доба Нови век
Оснивање 1918.
Престанак 1924.
Статус Бивша покрајина
Догађаји
Југословенско уједињење 1918.
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of Krain.svg Војводина Крањска (Аустроугарска) Љубљанска област (Краљевина СХС) Flag of Yugoslavia (1918–1941).svg
Flag of Styria (state).svg Војводина Штајерска (Аустроугарска) Мариборска област (Краљевина СХС) Flag of Yugoslavia (1918–1941).svg
Flag of Carinthia.svg Војводина Корушка (Аустроугарска)
Vas departemento blazono.jpg Жупанија Ваш (Аустроугарска)
Coa Hungary County Zala (2010-).svg Жупанија Зала (Аустроугарска)
Flag of the State of Slovenes, Croats and Serbs.svg Држава Словенаца, Хрвата и Срба
Портал:Историја

Покрајина Словенија била је привремена територијална јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је постојала од југословенског уједињења 1918. године до 1924. Њено укидање и увођење области као административних подручја предвиђено је Видовданским уставом 1921. године. Словенија и Далмација су административно биле подијељене само на срезове (котаре), осим судске подјеле која је одговарала окрузима и жупанијама у другим покрајинама.[1]

Историја[уреди]

Председници владе[уреди]

Народна влада (1918—1919):

Josip pogacnik.jpg Јосип Погачник, (31. 10. 1918 − 20. 1. 1919)

Земаљска влада (1919—1921):

Janko Brejc (2).jpg Јанко Брејц, ((20. 1. 1919 − 24. 2. 1920) и (24. 2. 1920 − 14. 12. 1920))
Leonid pitamic.jpg Леонид Питамиц, (14. 12. 1920 − 19. 2. 1921)
Viljem Baltič,.png Виљем Балтич, (19. 2. 1921 − 9. 7. 1921)

Покрајинска управа (1921—1924):

HribarIvan(Kobilca).jpg Иван Хрибар.[2] (9. 7. 1921 − 3. 12. 1924)

Демографија[уреди]

По подацима из 1921. године, матерњи језици становништва били су сљедећи:

  • Словенаца (980.222),
  • Њемаца (41.514),
  • Мађара (14.429),
  • Срба или Хрвата (11.898),
  • Чехословака (2.941),
  • Руса (1.630),
  • Талијана (701),
  • Пољака (338),
  • Турака (237),
  • Француза (125),
  • Арнаута (103),
  • Енглеза (38),
  • Русина (35),
  • Румуна и Цинцара (31),
  • осталих и непознато (677).

Референце[уреди]

  1. ^ (1924) Статистика избора народних посланика Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца одржаних 18. марта 1923. године. Београд
  2. ^ Pervošek 2003, стр. 110.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]