Словенци у Републици Српској

Из Википедије, слободне енциклопедије
Словенци у Републици Српској
Miroslav Hubmajer.jpg
Rudi Čajavec.jpg
Wolfgang Petritsch (Stimmen für Van der Bellen, Konzerthaus, 2016-05-16) 03.jpg
Valentin Inzko.jpg
Укупна популација
504 (2013)
Региони са значајном популацијом
Бања Лука 224(2013)
Приједор 65(2013)
Лакташи 46(2013)
Језици
Српски језик
Словеначки језик (238)[а]
Религија
Католичанство
Сродне етничке групе
Хрвати

Словенци у Републици Српској (словен. Slovénci v Republike Srbskej) грађани су словеначког поријекла, који живе и раде на територији Републике Српске. Словенци су једна од дванаест службених националних мањина у Републици Српској, а њихове интересе заступају представници и делегати у Савјету националних мањина, и Савезу националних мањина.

Историјат[уреди]

Словеначко друштво Триглав из Бања Луке 1934. године

Прва досељавања Словенаца на територију данашње Републике Српске, забиљежена су већ средином 19. вијека. Богати шумом ови предјели су били примамљива земља за бројне словеначке шумске раднике, понајвише из крањске и приморске Словеније. Први такви радници из Словеније радили су 1855. године на планинама Козари, Просари и Мотајици, око Дервенте, Бање Луке и Зворника. Али, све су то били сезонски радници, који се нису дуже задржавали у нашој земљи. Кад је крајем 19. вијека простор данашње Републике Српске потпао под Аустроугарску управу у ове су се крајеве почели досељавати народи из других дијелова Монархије; Аустријанци, Мађари, Чеси, Италијани, па тако и Словенци. Главни је разлог била потреба за стручњацима разних профила. Долазили су инжењери, архитекти, геометри, рудари, војници, љекари, фармацеути, професори, трговци.[1]

До почетка 20. вијека највише Словенаца доселило се на простор Бање Луке. Временом, промјеном државно политичких уређења у Босни и Херцеговини поступно се смањивало насељавање Словенаца. У периоду после Другог свјетског рата и насељавање Словенаца се свело на појединачне случајеве оних који су долазили ради службе и ту остали живјети.[2]

Словенски досељеници су се, већ од првих година досељавања на територију данашње Републике Српске, активно укључили у привредни и друштвени живот земље. Први успјешни власник Сарајевске пиваре, основане још давне 1864. године, био је Словенац А. Гердоуц, који је управљао пиваром од 1870. до 1890. године. У Вишеград се населио Локар Франц који је у истоименом граду отворио пилану. Народна скупштина у Јамници је прва Скупштина устаничких вођа током Устанка у Босни, а одржана је на православни Божић 1876. у српској школи у селу Јамница[б], код Двора на Уни, на Банији, одржана у циљу дефинисања самог тока устанка, као и бирања устаничких вођа. На овој скупштини је за команданта устаничке војске изабран Словенац Мирослав Хубмајер звани Црни. Велики број добровољаца током Устанка у Босни дошао је у устанак из Слoвеније. Словенаца је било са Мирославом Хубмајером (Александар Томан, Антон Сушник, Карел Симончић, Јанко Стибил, неки Залар и Мерцел), као и у чети Петра Мркоњића (Виктор Мерлак, Јанез Мејач,Валентин Чесен, А. Ковачич, М. Заплотник и Погачник).[3]

Међу научне раднике убраја се професор Миран Мол са Техничког факултета у Бањој Луци, који је написао неколико уџбеника и научних радова из подручја електротехнике. Први доктор филмске педагогије у Европи био је Мирослав Врабец. Најпознатији Словенац који је оставио дубок траг у историји Републике Српске био је Руди Чајавец први партизански пилот у вријеме Другог свјетског рата.[4]

Религија[уреди]

За више информација погледајте: Религија у Републици Српској

Словенци у Републици Српској, као и већина њихових сународника, у матичној земљи, као и широм свијета су католичке вјероисповијести.

Удружења[уреди]

Доласком на подручје Бање Луке и Слатине, Словенци су основали Словенско друштво „Триглав“ 1923. године у Бањој Луци, Спортско друштво „Сокол“,такође у Бањој Луци 1936. године, које је имало и одјељење у Слатини и Културно друштво „Истра“ између 1928 - 1930 године. При друштву „Истра“ основано је Културно-умјетничко друштво „Соча“, које је имало драмску, тамбурашку секцију и збор. У Бањој Луци је 1938. године отворена и словенска народна кухиња, која је постала и омиљеним састајалиштем Словенаца.[5]

У Републици Српској, постоје три удружење, која окупљају припаднике словеначког народа, као и поштоваоце словеначке, историје и културе.Једно је Удружење Словенаца Републике Српске „Триглав“ Бања Лука. Удружење је од 1998. године регистровано као невладина, непрофитабилна организација, с циљем окупљања Словенаца и њихових потомака који живе на подручју Бањалуке и околине, како би им помогло при рјешавању егзистенцијалних питања.[6] Временом су се циљеви Удружења промијенили, тако да је његова данашња улога очување и поштовање права и интереса Словенаца као мањине на подручју Српске, очување идентитета и националне свијести, подстицање сарадње са Републиком Словенијом на културном, умјетничком и спортском подручју, те повезивање словеначких удружења из читавог свијета. Удружење Словенаца је у протеклих 13 година постало активно на многим пољима, прије свега се исказало на подручју културе. У том времену се у њега укључивало све више Словенаца, тако да данас број чланова прелази 1400.

У склопу овог удружења дјелује и мјешовити хор „Даворин Јенко“ који је формиран јануара 2001. године. Први наступ је имао на Мартиновању исте године, а први већи јавни наступ фебруара 2002. године у Културној дворани Банског двора, на прослави Прешернових дана. Репертоар хора чине углавном словеначке народне и умјетничке пјесме. Удружење такође од 1998. године редовно организује и додатну наставу словеначког језика.[7] Удружење Словенаца Републике Српске "Триглав" Бања Лука, од 2009. године редовно организује „Словеначке дане“ у Слатини, некада највећем словеначком насељу. Ова манифестација представља сјећање на многе досељене Крашевце, Приморце, Горичане и остале, који су се давне 1923. године због терора, војних дешавања, националне мржње почели досељевати на то подручје. Брдовито слатинско подручје их је подсјећало на домовину, коју су морали напустити.[8] Чланови Удружења Словенаца Републике Српске „Триглав“ из Бање Луке, већ седамнаест година прослављају стари словеначки обичај крштења вина, Мартиновање.[9]

Друго удружење је удружење Словенаца региона Добој „Прежихов Воранц“ основано је 1998. године и окупља више од 200 Словенаца и грађана словеначког поријекла, као и симпатизера из Добоја и Теслића, затим из Дервенте, Модриче и Брода.

Треће удружење које дјелује у Републици Српској је удружење Словенаца „Липа“ Приједор. Рад овог удружења у великој мјери подржава Канцеларија владе Републике Словеније за Словенце у иностранству као и Град Приједор. Удружење има разноврсне активности овисно о пројектима у текућој години, као што су: фолуклор, пјевање, глума, рецитовање, истраживање и слично.[10]

Распрострањеност[уреди]

По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према подацима које је издао Републички завод за статистику, и који су једини валидни за Републику Српску, у Републици Српској је живјело 504 Словенаца.[11] Словенци настањују сљедеће општине и градове:

Словенци, по општинама и градовима, према попису становништва 2013. у Републици Српској
јединица локалне самоуправе укупно
укупно 504
Бања Лука 224
Бијељина 20
Брод 1
Вишеград 1
Гацко 1
Градишка 13
Дервента 1
Добој 6
Зворник 3
Источна Илиџа 4
Источни Стари Град 1
Источно Ново Сарајево 5
Кнежево 2
Козарска Дубица 7
Костајница 1
Котор Варош 1
Лакташи 46
Модрича 7
Мркоњић Град 1
Невесиње 1
Нови Град 8
Ново Горажде 2
Оштра Лука 1
Пале 5
Пелагићево 1
Приједор 65
Прњавор 20
Рибник 2
Соколац 2
Србац 8
Теслић 14
Требиње 5
Угљевик 4
Фоча 13
Хан Пијесак 1
Челинац 4
Шамац 2
Шековићи 1
Шипово 1

Значајне личности[уреди]

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. Број становника Републике Српске којима је Словеначки језик, матерњи језик.
  2. Село је до 1948. носило име Јамница, када је промијењено у Јавница.

Референце[уреди]

  1. Извјештај (2015). стр. 123.
  2. „Откуд Словенци у Босни и Херцеговини?”. Словенци. Приступљено 19. 7. 2016. 
  3. Луковић (1977). стр. 78.
  4. Извјештај (2015). стр. 125.
  5. Извјештај (2015). стр. 127.
  6. „Ко су националне мањине у Републици Српској?”. мањине.ба. Приступљено 19. 7. 2016. 
  7. „О удружењу”. Удружење Словенаца „Триглав“ Бања Лука. Приступљено 19. 7. 2016. 
  8. Ријеч (2016). стр. 25.
  9. Ријеч (2016). стр. 28.
  10. Ријеч (2016). стр. 21.
  11. „Резултати Пописа 2013, Етничка/национална припадност, вјероисповијест, матерњи језик”. Републички завод за статистику. Приступљено 22. 3. 2017. 

Литература[уреди]

  • Вијеће националних мањина БиХ (2015). „Националне мањине у БиХ”. Извјештај. 
  • Луковић, Петко (1977). Неколико података о битнијим обележјима партизанског ратовања устаника у Херцеговини и Босни. Сарајево. 
  • Савез националних мањина Републике Српске (2016). „Ријеч националних мањина”. 1: 68. 

Спољашње везе[уреди]