Пређи на садржај

Слушкињина прича

С Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте страницу Слушкињина прича (ТВ серија).
Слушкињина прича
Корица књиге на српском језику
Настанак и садржај
Ориг. насловThe Handmaid's Tale
АуторМаргарет Атвуд
Језикенглески
Жанртрагедија
Издавање
Издавање1985: McClelland & Stewart (енглески)
Број страница311
Тип медијаштампани (тврди повез)
Превод
ПреводилацГоран Капетановић
Издавање2006: Лагуна (српски)
Класификација
ISBN ?0-7710-0813-9
OCLC ?12825460
DDC ?819.1354
LCC ?PR9199.A8 H3618
Хронологија
НаследникСведочанства

Слушкињина прича (енгл. The Handmaid's Tale) је футуристички дистопијски роман[1] канадске ауторке Маргарет Атвуд објављен 1985. године.[2] Радња се одвија у блиској будућности Нове Енглеске, у патријархалној, тоталитарној теономској држави познатој као Република Гилеад, која је свргнула владу Сједињених Држава.[3] Офред је централни лик и наратор и једна од „слушкиња“: жена које су присилно задужене да рађају децу за „команданте“, који су владајућа класа у Гилеаду.

Роман истражује теме немоћних жена у патријархалном друштву, губитка женске моћи и индивидуалности, сузбијања репродуктивних права и различитих начина на које жене пружају отпор и покушавају да стекну индивидуалност и независност. Наслов подсећа на саставне делове „Кентерберијских прича“ Џефрија Чосера, које представљају низ повезаних прича (као што су „Трговчева прича“ и „Пасторова прича“).[4] Такође алудира на традицију бајки где централни лик прича своју причу.[5]

„Слушкињина прича“ је освојила Награду генералног гувернера 1985. године и прву награду Артура К. Кларка 1987. године; такође је била номинована за награду Небјула 1986. године, Букерову награду 1986. године и награду Прометеј 1987. године. Године 2022, „Слушкињина прича“ је уврштена на листу „Великог јубиларног штива“ од 70 књига аутора из Комонвелта, одабраних у част платинастог јубилеја Елизабете II.[6] Књига је адаптирана у филм из 1990. године, оперу из 2000. године, телевизијску серију из 2017. године и друге медије. Наставак романа, Сведочанства, објављен је 2019. године.

О делу

[уреди | уреди извор]

Радња се одвија у блиској будућности, у тоталитарном, теократском, мизогином друштву имагинарне државе Гилеад и прати судбину младе жене Офред, која живи у домаћинству угледног званичника Фреда, са јединим циљем да њему роди дете, јер његова супруга Серена Џој, то није у могућности. Офред је такозвана "слушкиња": жена која је власништво породице којој је додељена и жива је само захваљујући томе што се од ње очекује да донесе наследника на свет.

Преводи

[уреди | уреди извор]

Роман је 2006. године објављен на српском језику у преводу Горана Капетановића. Књига, са димензијама од 20 центиметара, има 344 страна. Штампа и повез су урађени у Марго-арт у Београду, а књига је штампана у тиражу од 1.500 примерака.[7]

Ликови

[уреди | уреди извор]
  • Офред
  • Командант
  • Серена Џој
  • Мојра
  • Ник
  • Офглен
  • Лук

Награде и номинације

[уреди | уреди извор]

Роман је номинован за Букерову награду 1986. године. 1987. године добио је награду Артур Кларк за најбољи научнофантастични роман објављен на енглеском језику у претходној години. Доживео је екранизацију 2000. године. 2016. године по њему је снимљена истоимена ТВ серија.

Цитати из романа

[уреди | уреди извор]
  • Жуделе смо за будућношћу. Како смо се научиле том таленту за незаситост? (I. Ноћ, Глава прва)[8]
  • Као и све друго, сада се и мисли морају шпарати. Много је тога о чему је неподношљиво мислити. (II. Куповина, Глава друга)[9]
  • Тадашње друштво, рече Тетка Лидија, умирало је од превише могућности за избор. (II. Куповина, Глава пета)[10]
  • Али ако то јесте прича, макар и мојој глави, сигурно је причам некоме. Приче не причате сами себе. Увек постоји неко други. (III. Ноћ, Глава седма)[11]
  • Али можда је досада еротична, кад се жене досађују за мушкарце. (V. Дремеж, Глава тринаеста)[12]
  • Данас проповедници много личе на пословне људе. (VI. Домаћинство, Глава четрнаеста)[13]
  • Показују нам само победе, никада поразе. Коме још требају лоше вести? (VI. Домаћинство, Глава четрнаеста)[14]
  • ... нико не умире од недостатка секса. Умиремо до недостатка љубави. (VII. Ноћ, Глава осамнаеста)[15]
  • Здрав разум је вредна имовина; (VIII. Дан рођења, Глава деветнаеста)[16]
  • У тешким околностима жеља за животом везује се за чудне предмете. (VIII. Дан рођења, Глава деветнаеста)[17]
  • Међутим, не заборавите да је и праштање моћ. Молити за опроштај јесте моћ, ускратити га или пружити јесте моћ, можда највећа. (VIII. Дан рођења, Глава двадесет трећа)[18]
  • Живи у садашњости, искористи је што боље можеш, ништа друго немаш. (IX. Ноћ, Глава двадесет четврта)[19]
  • Што год је ућуткано, кроз буку ће се чути, али ћутке. (X. Свици за душу, Глава двадесет пета)[20]
  • Један и један и један и један није четири. Сваки остаје јединствен, не могу се спојити. (XI. Ноћ, Глава тридесета)[21]
  • Не можеш контролисати шта осећаш, једном је рекла Мојра, али можеш контролисати како се понашаш. (XI. Ноћ, Глава тридесета)[21]
  • Тренутак издаје је најгори, тренутак кад ван сваке сумње сазнате да сте издати: да вам је неко друго људско биће пожелело такво зло. (XI. Ноћ, Глава тридесета)[22]
  • Кад сам била млађа и замишљала старост, мислила бих: Можда се све више цени кад ти не остане још много времена. (XII. Језавеља, Глава тридесет прва)[23]
  • Боље никад не значи боље за све. Увек значи горе за неке. (XII. Језавеља, Глава тридесет друга)[24]
  • Међутим, људи ће све урадити само да не признају да им је живот безначајан. То јест бескористан. (XII. Језавеља, Глава тридесет трећа)[25]
  • Има нечег моћног у шапутању вулгарности о онима који владају. Има нечег заносног у томе, нечег безобразног, потајног, забрањеног, узбудљивог. То је својеврсна бајалица. Смањује их, своди их на величину с којом можемо да се носимо. (XII. Језавеља, Глава тридесет четврта)[26]
  • Може се заронити врло дубоко у себе, толико дубоко да вас више никад не извуку. (XII. Језавеља, Глава тридесет пета)[27]
  • Заиста је невероватно на шта ће се људи навићи, докле год имају понеку компензацију. (XIV. Спасење, Глава четрдесет прва)[28]
  • Туђи злочини наш су тајни језик. Кроз њих себи показујемо на шта смо ипак способне. (XIV. Спасење, Глава четрдесет друга)[29]
  • Као што нам историјска изучавања показују, ниједан нови систем не може сменити претходни а да у себе не инкорпорира многе његове елементе... (Историјске белешке)[30]
  • Када моћи нема, свака мрвица моћи је примамљива. (Историјске белешке)[31]
  • Како сви историчари знају, прошлост је велика тама, испуњена одјецима.(Историјске белешке)[32]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „The Handmaid's Tale Study Guide: About Speculative Fiction”. Gradesaver. 22. 5. 2009. Архивирано из оригинала 16. 6. 2014. г. Приступљено 23. 5. 2009. 
  2. ^ Atwood 1985.
  3. ^ Isomaa, Saija; Korpua, Jyrki; Teittinen, Jouni (27. 8. 2020). New Perspectives on Dystopian Fiction in Literature and Other Media (на језику: енглески). Cambridge Scholars Publishing. стр. 70. ISBN 978-1-5275-5872-4. „Although theonomy originally refers to the Biblical past, in fiction it can be seen as a possible form of futuristic dystopian society, as is evident in Margaret Atwood's The Handmaid's Tale (1985). The theonomic government ruled by Lord Protector Cromwell in The Adventures of Luther Arkwright is quite different from the one in Atwood's novel because there is a constant power struggle.” 
  4. ^ Atwood, Margaret (10. 3. 2017). „Margaret Atwood on What The Handmaid's Tale Means in the Age of Trump”. The New York Times. Архивирано из оригинала 15. 3. 2017. г. Приступљено 21. 6. 2017. 
  5. ^ Atwood, Margaret (2019). The Handmaid's Tale. Canada: McClelland and Stewart. стр. xi—xviii. ISBN 978-0-7710-0879-5. 
  6. ^ „The Big Jubilee Read: A literary celebration of Queen Elizabeth II's record-breaking reign”. BBC. 17. 4. 2022. Архивирано из оригинала 6. 6. 2022. г. Приступљено 18. 6. 2022. 
  7. ^ Margaret Atvud (2006). Sluškinjina priča. Beograd: Laguna. .
  8. ^ Margaret Atvud (2006). Sluškinjina priča. Beograd: Laguna. стр. 11. . .
  9. ^ Margaret Atvud (2006). Sluškinjina priča. Beograd: Laguna. стр. 15—16. . .
  10. ^ Margaret Atvud (2006). Sluškinjina priča. Beograd: Laguna. стр. 36. . .
  11. ^ Margaret Atvud (2006). Sluškinjina priča. Beograd: Laguna. стр. 52. . .
  12. ^ Margaret Atvud (2006). Sluškinjina priča. Beograd: Laguna. стр. 81. . .
  13. ^ Margaret Atvud (2006). Sluškinjina priča. Beograd: Laguna. стр. 94. . .
  14. ^ Margaret Atvud (2006). Sluškinjina priča. Beograd: Laguna. стр. 95. . .
  15. ^ Margaret Atvud (2006). Sluškinjina priča. Beograd: Laguna. стр. 115. . .
  16. ^ Margaret Atvud (2006). Sluškinjina priča. Beograd: Laguna. стр. 121. . .
  17. ^ Margaret Atvud (2006). Sluškinjina priča. Beograd: Laguna. стр. 123. . .
  18. ^ Margaret Atvud (2006). Sluškinjina priča. Beograd: Laguna. стр. 148. . .
  19. ^ Margaret Atvud (2006). Sluškinjina priča. Beograd: Laguna. стр. 157. . .
  20. ^ Margaret Atvud (2006). Sluškinjina priča. Beograd: Laguna. стр. 167. . .
  21. ^ а б Margaret Atvud (2006). Sluškinjina priča. Beograd: Laguna. стр. 210. . .
  22. ^ Margaret Atvud (2006). Sluškinjina priča. Beograd: Laguna. стр. 211. . .
  23. ^ Margaret Atvud (2006). Sluškinjina priča. Beograd: Laguna. стр. 218. . .
  24. ^ Margaret Atvud (2006). Sluškinjina priča. Beograd: Laguna. стр. 230. . .
  25. ^ Margaret Atvud (2006). Sluškinjina priča. Beograd: Laguna. стр. 235. . .
  26. ^ Margaret Atvud (2006). Sluškinjina priča. Beograd: Laguna. стр. 242. . .
  27. ^ Margaret Atvud (2006). Sluškinjina priča. Beograd: Laguna. стр. 245. . .
  28. ^ Margaret Atvud (2006). Sluškinjina priča. Beograd: Laguna. стр. 294. . .
  29. ^ Margaret Atvud (2006). Sluškinjina priča. Beograd: Laguna. стр. 298. . .
  30. ^ Margaret Atvud (2006). Sluškinjina priča. Beograd: Laguna. стр. 330. . .
  31. ^ Margaret Atvud (2006). Sluškinjina priča. Beograd: Laguna. стр. 333. . .
  32. ^ Margaret Atvud (2006). Sluškinjina priča. Beograd: Laguna. стр. 337. . .

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слушкињина_прича&oldid=31674259”