Смедовац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Смедовац
Административни подаци
Држава Србија
Управни округБорски
ОпштинаНеготин
Становништво
 — 2011.112
Географске карактеристике
Координате44°07′12″ СГШ; 22°32′22″ ИГД / 44.12° СГШ; 22.539333° ИГД / 44.12; 22.539333Координате: 44°07′12″ СГШ; 22°32′22″ ИГД / 44.12° СГШ; 22.539333° ИГД / 44.12; 22.539333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина109 м
Смедовац на мапи Србије
Смедовац
Смедовац
Остали подаци
Позивни број019
Регистарска ознакаNG

Смедовац је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2011. било је 112 становника (према попису из 1991. било је 225 становника).

Положај насеља у окружењу[уреди]

Атар Смедовца се налази између Рогљева, Рајца, Тамнича и Речке. Насеље је у граничном положају према Бугарској, до границе је 4 километра ваздушном линијом. Село се налази на надморској висини од просечно 120 метара, на 44°07’12” северне географске ширине и 22° 32’ 22” источне географске дужине.[1]

Историја[уреди]

На карти „Темишварски Банат“ забележен је Zwedovatz као насељено место. Као село Szmedovaz се помиње 1784. године, 1811. године је написано Смедовац, а Вук Караџић га је касније забележио као Медовци. Смедовац је 1846. године имао 50, 1866. године 66, а 1924. године 118 кућа. На карти „Темишварски Банат“ место Toponi је данас топографско име и нема предања да је ту било село.[2]

По предању је до пре 200 година Смедовац био у Селишту, као заселак села Рогљева. У то време због рата његово се станоништво, чије је порекло са Косова, растурило и већина избегла у смедеревски и пожаревачки крај. После кратког времена неки су се повратили у Селиште а потом преместили на данашње место.[3]

Демографија[уреди]

У насељу Смедовац живи 112 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 59,3 година (56,5 код мушкараца и 62,0 код жена). У насељу има 52 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,33.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2011. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 528
1953. 514
1961. 499
1971. 419
1981. 327
1991. 225 222
2002. 163 163
2011. 112
Етнички састав према попису из 2011.[5]
Срби
  
112 100,0 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ Жикић Д., Александар (1997). Крајинска насеља доњег Тимока, Рогљево, Смедовац и Вељково. Београд: Одбор САНУ за проучавање села, Културно просветна заједница Србије Београф. стр. 12. 
  2. ^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 164. 
  3. ^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 165. 
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]