Пређи на садржај

Смиљевић

Координате: 42° 40′ 02″ С; 21° 54′ 15″ И / 42.6672° С; 21.9042° И / 42.6672; 21.9042
С Википедије, слободне енциклопедије
Смиљевић
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПчињски
ГрадВрање
Градска општинаВрање
Становништво
 — 2022.26
Географске карактеристике
Координате42° 40′ 02″ С; 21° 54′ 15″ И / 42.6672° С; 21.9042° И / 42.6672; 21.9042
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина875 m
Смиљевић на карти Србије
Смиљевић
Смиљевић
Смиљевић на карти Србије
Остали подаци
Поштански број17507
Позивни број017
Регистарска ознакаVR

Смиљевић или Смиловић је насеље у Пољаници, град Врање у Пчињском округу. Од центра Власа, где је седиште Месне заједнице, удаљено је око 5 км. Према попису из 2022. било је 26 становника (према попису из 1991. било је 140 становника).

Историја и опис

[уреди | уреди извор]

Смиљевић је село у југоисточном делу Пољанице, на северним падинама Облика (1310 м), на самој граници Пољанице са општином Владичин Хан, у изворишном делу Смиљевачке (Ушевачке) реке, око Сланичке и Љутичке долине. Смештено је између села: Белишево на истоку, Урманица на северу, Ушевце на западу и Сикирје на југу. У село се стиже из Ушевца, уз корито Смиљевачке (Ушевачке) реке. Могућ је једноставан прилаз из долине Јужне Мораве, преко Лепенице, Белишева и Урманице, па су становници села чешће трговали у Владичином Хану него у Врању.

Име је, наводно, добило по некој Смиљани коју су Арнаути отели и потурчили.

Разбијеног је типа, подељено у две махале, Миљковску, на местима Ћераниште и Сланиште, и Кованџиску у Мртвичкој долини. Обрасло је у буковој и храстовој шуми и бујним воћњацима. Становници се баве пољопривредом, сеју овас, лимац и раж, док пшеница слабо успева.

Најпознатији извори воде су Студени кладанац, Кладанчики, Добра вода, Дуб и Падина.

У селу је црква Света Петка, саграђена крајем 19. века на темељима старе цркве, затим је оштећена у земљотресу и обновљена 1902. године. Код цркве је старо гробље са великим крстачама на којима нема никаквог записа. С десне стране Смиљевачке реке, повише места Ливађе, ископаване су старе цигле и ћерамиде.

Прича се да је ово село у почетку постојало заједно са Ушевцем, Секирјем и Урманицом, при ушћу Смиљевачке (Ушевачке реке) у Ветерницу, па су се у току времена издвојили једно од другога. Најстарија породица у селу били су Солаци, којих овде више нема, али је оближња Солачка Сена свакако по њима добила име. Старинци су и Ковачевци (Деда-Петрови или Станимировци) и Стојилковићи. Остале породице су досељене, и то: Кованџици из Добрејанца, Цокинци (Зловерци или Стојанци) из Тибужда, Баба-Смиљанци из Калиманца, Деда-Јованови или Уле из Ушевца, Миљковци из Гумеришта, а Стајини или Рамчинци и Мијајлини (Рашини) из Урманице.

Сеоска слава (крсте, литије) је на Духове.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Смиљевић живи 75 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 53,0 година (49,0 код мушкараца и 56,5 код жена). У насељу има 34 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,44.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 323
1953. 298
1961. 274
1971. 245
1981. 200
1991. 140 140
2002. 83 85
2011. 67
Етнички састав према попису из 2002.‍[2]
Срби
  
 83 100,0%
непознато
  
 0 0,0%
Становништво према полу и старости[3]
м
ж
? 0
  
  
 0
80+ 2
  
  
 1
75—79 0
  
  
 4
70—74 3
  
  
 8
65—69 2
  
  
 5
60—64 7
  
  
 6
55—59 6
  
  
 5
50—54 2
  
  
 3
45—49 4
  
  
 5
40—44 1
  
  
 0
35—39 2
  
  
 1
30—34 2
  
  
 1
25—29 1
  
  
 0
20—24 2
  
  
 1
15—19 2
  
  
 1
10—14 0
  
  
 0
5—9 2
  
  
 1
0—4 1
  
  
 2
Просек : 49,0 56,5
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 51 51 54 50 49 41 34


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 6 16 7 3 0 2 0 0 0 0 2,44
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 36 9 26 1 0 0
Женски 41 3 27 10 1 0
УКУПНО 77 12 53 11 1 0
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 20 12 0 0 4
Женски 16 14 0 0 2
Укупно 36 26 0 0 6
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 0 2 0 0 0
Женски 0 0 0 0 0
Укупно 0 2 0 0 0
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 0 1 0
Женски 0 0 0 0 0
Укупно 0 0 0 1 0
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 0 0 0 1
Женски 0 0 0 0
Укупно 0 0 0 1

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Риста Т. Николић, Пољаница и Клисура, издање 1905. године, pp. 180. (Српски етнографски зборник, Београд, књига IV, Српска краљевска академија).

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Смиљевић&oldid=30657853”