Смољана

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Смољана
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Федерација БиХ
Кантон Унско-сански кантон
ОпштинаБосански Петровац
Становништво
 — 2013.Пад 151
Географске карактеристике
Координате44°36′18″ СГШ; 16°25′46″ ИГД / 44.6049344° СГШ; 16.4294833° ИГД / 44.6049344; 16.4294833Координате: 44°36′18″ СГШ; 16°25′46″ ИГД / 44.6049344° СГШ; 16.4294833° ИГД / 44.6049344; 16.4294833
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Смољана на мапи Босне и Херцеговине
Смољана
Смољана
Смољана на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Позивни број037

Смољана је насељено мјесто у Босни и Херцеговини, у општини Босански Петровац, које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 2013. у насељу је живио 151 становник.

Географија[уреди | уреди извор]

Село Смољана је смештено 6-7 км од Босанског Петровца у самом срцу Грмеча. Село је отвореног типа, распоређено по обронцима Грмеча и на западној страни Бравског поља. Окружено је шумом (Омар, Дроњкуша, Илина Греда, Јаворњача, Тивсовац) па је читав живот људи био везан за њу. Ријека Смољана је понорница и извире испод Млинске греде.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

У Смољани постоје остаци градине из римског доба. Једна је Градина Рисовача, друга на Ђелину врху, трећа код Бранковића стана.[2] Тамо је нађен надгробни натпис на плочици који потиче из касног доба римског царства и открива постојање једне породице аурелијевског гентилног имена које је имало место на простору данашњег села. Иначе назив села открива још једну занимљиву појединост, а то је да је за време досељавања Словена, било насељено од стране једног огранка словенског народа Смољана. Овај словенски народ се на Балкану доселио са простора данашње источне Немачке и припадао је полапским Словенима и његови потомци су германизовани. Највећи дио Смољана се населио у Пиринској Македонији, а поједини мањи дијелови су се сигурно насељавали на успутним станицама, па тако и на петровачком подручју. Ово доказује да је крајем 6. и почетком 7. столећа Словени не досељавају само као кохерентни народи, него у деловима.[3]

Становништво[уреди | уреди извор]

Националност[4] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 496 675 833 923
Црногорци 2
Муслимани 2
Хрвати 1
остали и непознато 5
Укупно 497 677 840 923
Демографија[4]
Година Становника
1961. 923
1971. 840
1981. 677
1991. 497
2013. 151

Познати Смољанци[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Петар Рађеновић: Бјелајско поље и Бравско, Београд, 1925.
  2. ^ В. Ћурчић: Старине из околине Бос. Петровца, гл. Зем. муз. 14, Сарајево, 1902.
  3. ^ Салмедин Месиховић: Antiqvi Homines Bosnae, Филозофски факултет Сарајево, 2011.
  4. 4,0 4,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.