Смрт у очима

С Википедије, слободне енциклопедије
Смрт у очима
Постер филма
Изворни насловPeeping Tom
ИМДБ 7,6/10 (34 717 гласова)
Жанрхорор
РежијаМајкл Пауел
СценариоЛео Маркс
ПродуцентМајкл Пауел
Главне улогеКарл Боем
Мојра Ширер
Ана Меси
Максин Одли
МузикаБрајан Исдејл
Директор
фотографије
Ото Хелер
МонтажаНорин Акланд
Продуцентска
кућа
Michael Powell Theatre
ДистрибутерAnglo-Amalgamated Film Distributors
Година1960.
Трајање101 минута[1]
Земља УК
Језикенглески
Буџет100.000–125.000 £[2][3]
IMDb веза
Карл Боем као Марк Луис

Смрт у очима, у дословном преводу Воајер, (енгл. Peeping Tom) британски је психолошки хорор филм из 1960. године, од редитеља Мајкла Пауела и сценаристе Леа Маркса, са Карлом Боемом, Мојром Ширер, Аном Меси и Максин Одли у главним улогама. Радња прати воајера који убија младе жене и снима њихово лице непосредно пре смрти.[4]

Контроверзна тема којом се филм бави и неке узнемирујуће сцене довеле су до тога да иницијалне реакције буду веома негативне, и то толико негативне да су означиле крај Пауелове редитељске каријере. Међутим, филм је током година стекао култни статус и данас се сматра ремек-делом хорор жанра.[5][6] Ово је први филм у историји који публику ставља у тачку гледишта једног убице. Ово је касније довело до процвата слешер поджанра, те се Смрт у очима сматра првим слешером у историји, с обзиром на то да је објављен 2 месеца пре Хичкоковог Психа.[7] Такође, Хелен Стивен, лик који тумачи Ана Меси, једна је од првих финалних девојака.[7]

Британски филмски институт (БФИ) сместио је Смрт у очима на 78. место листе најбољих британских филмова, а магазин Тајм аут га је 2017. сместио на 27. место исте листе.[8] Мартин Скорсезе је у интервјуу из 2010. изјавио да овај филм, заједно са Осам и по Федерика Фелинија садржи све што треба рећи о доброј режији.[4] Филм је споменут у Вес Крејвеновом Вриску 4 (2011) као „први филм који је ставио публику у убицину тачку гледишта”. Осим тога, Прошле ноћи у Сохоу (2021) редитеља Едгара Рајта, је у великој мери инспирисан овим филмом.[9]

Радња[уреди | уреди извор]

Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Млади човек по имену Марк Луис, с поремећајем воајеризма, убија жене и снима њихово лице непосредно пред смрт како би забележио страх од смрти у њиховим очима. Он са друге стране камере ставља огледало, како би жртве гледале своју смрт, јер верује да ће на тај начин видети лице саме смрти, уколико оно постоји. Марков поремећај потиче од детињства, када га је отац, иначе чувени научник на пољу психологије, користио као заморче. Он се заљубљује у Хелен Стивенс, којој изнајмљује собу, али њена слепа мајка почиње да му открива тајне...

Улоге[уреди | уреди извор]

Глумац Улога
Карл Боем Марк Луис
Ана Меси Хелен Стивенс
Мојра Ширер Вивијан
Максин Одли госпођа Стивенс
Бренда Брус Дора
Мајлс Малесон старији господин
Езмонд Најт Артур Баден
Мартин Милер др Розан
Мајкл Гудлиф Дон Џарвис
Џек Вотсон главни инспектор Грег
Најџел Девенпорт детектив наредник Милер
Ширли Ен Филд Дајана Ешли
Памела Грин Мили, модел
Мајкл Пауел А. Н. Луис
Сузан Траверс Лорејн, модел
Колумба Пауел млађи Марк Луис

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ PEEPING TOM (18)”. British Board of Film Classification. 16. 9. 1994. Приступљено 31. 7. 2013. 
  2. ^ Peeping Tom' cuts cost Author: By Daily Mail Reporter Date: Tuesday, Nov. 17, 1959 Publication: Daily Mail (London, England) p7
  3. ^ Hamilton 2013, стр. 79.
  4. ^ а б Gritten, David (27. 8. 2010). „Michael Powell's 'Peeping Tom': the film that killed a career”. The Daily Telegraph. Приступљено 19. 7. 2018. 
  5. ^ Forshaw 2012, стр. 56.
  6. ^ Crouse 2003, стр. 167.
  7. ^ а б McNeill 2008, стр. 103-108.
  8. ^ Calhoun, Dave; Huddleston, Tom; Jenkins, David; Adams, Derek; Andrew, Geoff; Davies, Adam Lee; Fairclough, Paul; Hammond, Wally (17. 2. 2007). „The 100 best British films”. Time Out London. Time Out Group. Приступљено 24. 10. 2017. 
  9. ^ „Last Night in Soho explores the toxic side of nostalgia”. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]