Снајперска пушка Драгунов

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Снајперска пушка Драгунов
SVD Dragunov.jpg
Снајперска пушка Драгунов, калибар 7.62x54Р
Врста Полуаутоматска снајперска пушка
Порекло  Совјетски Савез
Употреба
Употреба у СССР, Русија и други
Бојно деловање Вијетнамски рат
Кинеско-вијетнамски рат
Камбоџанско-вијетнамски рат
Совјетски рат у Авганистану
Ирачко-ирански рат
Заливски рат
Рат за Нагорно-Карабах
Распад Југославије
Први чеченски рат
Инвазија Дагестана
Други чеченски рат
Рат у Грузији (2008)
Рат у Ираку
Грађански рат у Сирији
и бројни други сукоби
Производња
Произвођач ИЖМАШ (од 2013. Калашњиков концерн)
Варијанте види Верзије
Спецификације
Тежина 4.30 kg
Дужина 1.225 mm
Дужина цијеви 620m mm
Калибар 7,62x54Р mm
Врста операције Позајмица барутних гасова
Начин дејства Полуаутоматски
Брзина паљбе 30 мет/мин
Брзина зрна 830 m/s
Макс. еф. домет до 800 m
Одвојиви магацин 10 ком.
Нишан Оптички нишан ПСО-1, ноћне справе 1ПН51/1ПН58 и подесиви механички нишани

Снајперска пушка Драгунов (рус. Снайперская Винтовка Драгунова), позната и као СВД или само Драгунов је совјетска и руска полуаутоматска снајперска пушка калибра 7.62x54Р.[1] Конструисао ју је почетком 1960-их Јевгениј Драгунов, искусни конструктор прецизног оружја, те је у његову част и добила име.[2]

Снајперска пушка Драгунов је у то време била у самом врху снајперског наоружања, а и данас је једна од најпрепозатљивијих и нараспростањенијих снајперских пушака на свету.[3][4]

Развој[уреди]

Поглед кроз ПСО-1 дневни оптички нишан

Крајем 1950-их објављен је конкурс за израду полуаутоматске снајперске пушке за совјетску војску. На конкурсу је победио конструкторски тим на челу с конструктором Јевгенијем Драгуновим.[5] Они су направили пушку која функционише по принципу позајмице барутних гасова и ротирајућег затварача, а 1963. је уведена у наоружање војске и названа је по имену њеног конструктора (Снайперская Винтовка Драгунова). Специјално за ову снајперску пушку био је направљен нови „снајперски” метак калибра 7,62x54Р са зрном од челичног језгра, пушка такође може користити и обичан пешадијски или митраљески метак у том калибру уколико специјалан снајперски није доступан. Упоредо за Драгунов снајпер су развијене и нове оптичке справе, дневни оптички нишан ПСО-1 који је у то време представљао сам светски врх, а својом једноставношћу је уз минималну обуку омогућавао лагану употребу чак и неискусним стрелцима.[6] Развијене су и ноћне оптичке справе 1ПН51, а касније и 1ПН58 како би стрелцу омогућиле дејство по мраку.[7]

Опис[уреди]

Драгунов се показао врло добро током Првог рата у Авганистану, Ирачко-иранског рата и у бројним другим сукобима широм света и представља један од најтраженијих ратних трофеја. Страни стручњаци су писали о снајперској пушци Драгунов: „Нема ништа непотребно, ништа компликовано нити осетљиво за руковање. Све што вам преостаје је – нишани и пали. У швајцарском војном часопису Schweizer Waffen-Magazin је 1989. објављен чланак посвећен овом оружју.[8] У њему је писало:

У конструкцији Драгунова користи се исти рад аутоматике као и код аутоматске пушке АК-47, али с измењеним системом коришћења енергије гасова. Осим основног оптичког нишана са фиксним повећањем 4Х на ову пушку се могу поставити и ноћни нишани. На ранијим верзијама кундак и облоге били су израђени од дрва, док је на савременијим верзијама облога израђена од пластике, кундак може бити дрвен или полимерски. На пушкама с ознаком СВД-С постоји посебан полимерски рукохват и метални преклопни кундак. Једна од карактеристика снајперске пушке Драгунов је што цев има посебни додатак за монтирање бајонета. Снајперска пушка Драгунов и њен оптички нишан без знатних сметњи проверено функционишу на температурама од -50 °C до +50 °C.

Верзије[уреди]

  • СВД- основни модел
  • СВДС- модел са преклопним кундаком, намењен падобранским трупама
  • СВУ- верзија у булпап конфигурацији
  • СВДК- крупнокалибарска верзија Драгунова са јачим метком- 9,3×64mm и преклопним кундаком
  • ТСВ-1- малокалибарска верзија у калибру .22 Long Rifle, намењена за тренинг и обуку
  • СВДМ- уапређени Драгунов са Пикатини шином и преклопним кундаком за лакше ношење

Земље кориснице[уреди]

Земље које користе Драгунов, на мапи плавом бојом
Мађарски војник са пушком Драгунов
Казахстански војник са Драгуновим
Украјински снајпериста на вежби у Шкотској

Референце[уреди]

  1. ^ „Weapons corner: sniper rifles then and now”. Infantry Magazine. 2006. 
  2. ^ Evgeniy Dragunov: Creator of Firepower (abstracts from a forthcoming book)[мртва веза] Archived 27. 2. 2009. at the Wayback Machine.
  3. ^ „Dragunov dot net - SVD rifles in use in Europe”. Архивирано из оригинала на датум 11. 02. 2013. Приступљено 6. 2. 2013. 
  4. ^ 7,62mm odstřelovačská puška vzor 63 Dragunov (modifikace) // RUČNÍ ZBRANĚ AČR. Ministerstvo obrany České republiky — AVIS, 2007 ISBN 978-80-7278-388-5 pp. 30-33
  5. ^ Описание СВД Archived 20100218135812 at izhmash.ru Error: unknown archive URL на сайте ОАО «НПО «Ижмаш».
  6. ^ Russian PSO-1 sniper scope
  7. ^ Pegler (2004). стр. 283.
  8. ^ „Dragunov sniper rifle completes 50 years in Russian military”. Приступљено 2. 6. 2013. 
  9. 9,0 9,1 7.62 mm SNIPPING RIFLE. Archived 20090106005628 at norincoequipment.cn Error: unknown archive URL Retrieved on September 29, 2008.
  10. ^ „{title}”. Архивирано из оригинала на датум 17. 07. 2011. Приступљено 17. 02. 2018. 
  11. ^ Walter, John (2006). Rifles of the World. Krause Publications. стр. 100—101. 0896892417. 
  12. ^ The Finnish Defence Forces 7.62 TKIV Dragunov

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]