Снежнице

С Википедије, слободне енциклопедије

Снежнице
Lagopus
Временски распон: Рани плиоцен до данас
Ptarmigan9.jpg
Северна снежница (L. lagopus)
Научна класификација e
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Galliformes
Породица: Phasianidae
Потпородица: Tetraoninae
Род: Lagopus
Brisson, 1760
Врсте

3, види текст

Снежнице (лат. Lagopus) род су малих птица из потпородице тетреба. Род данас чине три врсте са великим бројем описаних подврста,[1] а све живе у тундрама или хладним брдским подручјима.[2] Преферирају велике надморске висине и живе на теренима где је присутно расуто камење помешано с травом, на висинама између 1.800 и 3.000 метара.[3]

Све три врсте су релативно незграпно грађене. Реп је кратак, а полни димофризам је слабо изражен. Најмања од ове три врсте је белорепа снежница, која достиже висину од свега 31—34 центиметра. Мужјаци снежница су у просеку тешки 1.300 грама, док просечна тежина женки износи 840 грама.[4]

Као и остале врсте из потпородице тетреба, и снежнице преферирају ходање уместо летења, а полетеће само када су у опасности и тај лет је кратког трајања.[3]

Снежнице су моногамне птице. На пролеће, парови формирају своје територије које потом бране од других птица. Парење се одвија у јулу, а након 21—24 дана инкубације излежу се млади, који су способни за лет већ након 15 дана. Када младе птице наврше три месеца, достижу висину одрасле јединке.[3]

Етимологија[уреди | уреди извор]

Име рода Lagopus изведено је од старогрчких речи lagos (λαγος), што значи зец, и pous (πους), што значи стопало, а упућује на ноге и прсте оваквих група животиња адаптираних на хладноћу (као што је амерички зец). Специфијска имена muta и leucura су дуго била погрешно писана mutus и leucurus јер се погрешно веровало да завршетак назива рода Lagopus означава да је он мушког рода. Ипак, старогрчки термин λαγωπους је женског рода, а пошто специфијско име мора да се слаже са именом рода, исправни су називи muta и leucura.[5]

Врсте[уреди | уреди извор]

Живе врсте снежница
Народна и научна имена Слика Опис Распрострањеност и статус
Северна снежница
Lagopus lagopus
(Linnaeus, 1758)
Северна снежница Лето: мермерне браон боје или црвенкаста са црним репом и белим доњим деловима тела; зима: већина подврста има бело перје, а само је реп црн. 10—20 подврста. Циркумполарна распрострањеност у шумама и мочварама северне Евроазије и Северне Америке. Статус: последња брига.
Алпска снежница (такође и снежна кока)
Lagopus muta
(Montin, 1781)
Алпска снежница Лето: сиви и браон доњи делови тела; зима: бело перје. Разликује се од северне снежнице по станишту — живи на већим надморским висинама и на неплоднијем земљишту. 20—30 подврста. Арктичка и субарктичка Евроазија и Северна Америка, на стеновитим планинским падинама и у тундрама. Статус: последња брига.
Белорепа снежница (такође и белорепи тетреб)
Lagopus leucura
(Richardson, 1831)
Белорепа снежница Лето: сивкасто-браон и пегаво; зима: бело перје. Мужјаци препознатљиви по специфичним црвенкастим „крестама” изнад очију. Најмања од свих снежница. Алпске области изнад границе дрвећа у Северној Америци од Аљаске и западне Канаде до Новог Мексика. Статус: последња брига.
Црвени тетреб (Lagopus lagopus scotica) у националном парку у Северном Јоркширу

Посебна британска подврста северне снежнице, црвени тетреб (Lagopus lagopus scotica) некада се сматрала засебном врстом, L. scotica, али оваква систематика није више прихваћена.[6]

Фосили[уреди | уреди извор]

На основу фосила су данас познате само две праисторијске врсте и две палеоподврсте:

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Madge, McGowan & Kirwan 2002, стр. 361.
  2. ^ Clements, J. F. 2007. The Clements Checklist of Birds of the World, 6th Edition. Cornell University Press. Downloadable from Cornell Lab of Ornithology
  3. ^ а б в „Texte sur le lagopède”. fauneetflore1.free.fr. 
  4. ^ Madge, McGowan & Kirwan 2002, стр. 367.
  5. ^ David & Gosselin 2002.
  6. ^ Madge, McGowan & Kirwan 2002, стр. 363.
  7. ^ Boev, Z. 1995. Middle Villafranchian birds from Varshets (Western Balkan Range - Bulgaria). - In: Peters, D. (ed.). Acta palaeornithologica. 3. Symposium SAPE. 5. Internat. Senckenberg-Konferenz 22-26 Juni 1992. - Courier Forschungsinstitut Senckenberg. Frankfurt a. M., 181: 259-269.

Литература[уреди | уреди извор]

  • David, Normand; Gosselin, Michel (2002). „The grammatical gender of avian genera”. Bull. B. O. C. (4 изд.). 122: 257—282. 
  • Madge, Steve; McGowan, Philip J. K.; Kirwan, Guy M. (2002). Pheasants, partidges and grouse: a guide to the pheasants, partridges, quails, grouse, guineafowl, buttonquails and sandgrouse of the world. London: Christopher Helm. ISBN 978-0-7136-3966-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]