Совјетска оклопна возила у Другом светском рату

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Механизација Црвене армије[уреди]

До 1931. једина оклопна возила у Црвеној армији били су тенкови Т-18 (руска верзија Рено ФТ-17 из Првог светског рата - 960 возила) и оклопни аутомобили БА-27 (215 возила). Почевши од 1931. ( "Велики тенковски план") Совјетски Савез је улагао велике напоре у механизацију Црвене армије, а Т-27 био је прво масовно произведено оклопно возило у СССР. До 1939. СССР имаће највећу оклопну силу на свету, са годишњом производњом оклопних возила већом од производње свих осталих држава заједно.[1][2]

Производња тенкова у свету 1937-1944.[3]
Производња 1937 1938 1939 1940 1941 1942 1943 1944
СССР
1558
2270
2.988
2.669
6.449
24.713
24.227
29.029
САД
150
99
18
365
4.021
26.608
37.198
20.357
Уједињено Краљевство
144
408
752
1.382
4.851
8.190
7.329
4.057
Јапан
347
317
570
1.068
1.269
1.375
990
387
Италија
-
-
100
300
1.050
900
500
-
Немачка
300
812
743
1.479
3.057
3.463
12.780
16.832

Историја[уреди]

До Другог сцетског рата[уреди]

Без искуства у производњи тенкова, 1930. СССР се окренуо увозу: из Британије је увезено 8 амфибијских лаких тенкова (Карден-Лојд Модел 1931), 30 средњих тенкова (Модел Е и Мк II) и 26 танкета (Викерс Карден-Лојд Мк VI). Убрзо су набављена и два тенка Кристи из САД. Танкета Мк VI је лако модификована и пуштена у производњу 1931. као Т-27, док је средњи тенк Викерс Модел Е ("Викерс 6-тона") постао Т-26. Врхунац у развоју лаких тенкова били су "брзи тенкови" са револуционарним новим вешањем типа "Кристи" - БТ серија - од 1932. до 1940. Карден-Лојд Модел 1931 био је основа серије амфибијских лаких тенкова (Т-37, Т-38 и Т-40) од 1933. до 1941. када је производња лаких тенкова и оклопних кола углавном обустављена.[1]

Совјетска оклопна возила 1931-1939.[4]
Производња 1931 1932 1933 1934 1935 1936 1937 1938 1939
Т-27
393
1693
1242
-
-
-
-
-
-
Т-37 основни
-
-
125
946
677
161
-
-
-
Т-37 са радиом
-
-
-
5
429
209
-
-
-
Т-37 бацач пламена
-
-
-
-
34
41
-
-
-
Т-38
-
-
-
-
-
1046
17
-
112
Т-26 2-куполни
100
950
575
1
-
-
-
-
-
Т-26 1-куполни
-
-
616
511
553
477
-
-
957
Т-26 1-куполни са радиом
-
-
96
457
735
826
550
716
336
Т-26 бацач пламена
-
-
115
430
7
-
10
290
103
Т-26 мост
-
-
1
44
20
-
-
-
-
Т-26 са даљинским управљањем
-
-
-
-
-
-
-
55
-
БТ-2
-
326
224
-
-
-
-
-
-
БТ-5 основни
-
-
761
860
-
-
-
-
-
БТ-5 са радиом
-
-
20
243
-
-
-
-
-
БТ-7 основни
-
-
-
-
260
345
406
720
865
БТ-7 са радиом
-
-
-
1
240
699
222
378
478
БТ-7А/БТ-8
-
-
-
1
-
5
149
-
-
Т-28
-
-
41
50
32
101
39
96
131
Т-35
-
-
-
10
7
15
10
11
6
ФАИ
-
-
676
-
-
-
-
-
-
БА-20
-
-
-
-
-
-
-
301
335
БА-10
-
-
-
-
-
-
-
489
904


У Другом светском рату[уреди]

Катастрофални губици совјетских оклопних снага у првим месецима Операције Барбароса доказали су неефикасност лаких тенкова и борних кола у модерном механизованом ратовању. Већ крајем 1941. обустављена је производња лаких оклопних возила и сва средства су усмерена на производњу средњих (Т-34) и тешких тенкова (КВ-1/2 и ЈС-1/2, као и новог типа оклопних возила - јуришних топова (СУ-76 и његови наследници).[1]

Совјетска оклопна возила 1940-1945.[5]
Производња 1940 1941 1942 1943 1944 1945
Т-26
1.549
-
-
-
-
-
БТ-7М/8
706
-
-
-
-
-
Т-40
41
638
-
-
-
-
Т-50
-
48
15
-
-
-
Т-60
-
1.385
4.660
-
-
-
Т-70
-
-
4.913
3.483
-
-
Т-34/76
117
1.258
12.527
15.820
4.100
-
Т-34/85
-
-
-
-
10.615
21.106
Т-28
13
-
-
-
-
-
КВ-1
141
1.258
1.860
-
-
-
КВ-1С
-
-
585
621
-
-
КВ-2
102
100
-
-
-
-
КВ-8
-
-
102
35
-
-
КВ-85
-
-
-
148
-
-
ЈС-1
-
-
-
67
40
-
ЈС-2
-
-
-
35
2.210
1.150
СУ-76
-
-
26
1.908
7.155
3.552
СУ-85
-
-
-
760
1.899
-
СУ-100
-
-
-
-
500
1.835
СУ-122
-
-
25
611
-
-
СУ-152
-
-
-
704
-
-
ИСУ-122/152
-
-
-
35
2.510
1.530

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Ness 2002, стр. 151
  2. ^ „WW2 Soviet Tanks and Armored Cars (1928—1945)”. www.tanks-encyclopedia.com (на језику: енглески). Приступљено 24. 05. 2018. 
  3. ^ Ness 2002, стр. 13.
  4. ^ Ness 2002, стр. 154.
  5. ^ Ness 2002, стр. 155.

Литература[уреди]

  • Ness, Leland (2002). Jane's-World War II Tanks And Fighting Vehicles-The Complete Guide. London: HarperCollinsPublishers. стр. 151—160. ISBN 978-000711228-9.