Совјетско-албански раскол

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Остаци америчког Т-33 и даље симболизирају највеће, тзв. „Албански англоамерички неуспех” током хладног рата.

Совјетско-албански раскол био је политички сукоб у годинама 1955-1961.

Раскол у односима настао је након зближавања совјетског лидера Никите Хрушчова и југословенског председника Јосипа Броза Тита, а интензивирао се као резултат политике дестаљинизације која је започела након Хрушчовског „О култу личности и његовим последицама“ на 20. Конгресу КПСС. Албански комунисти на челу са Енвером Хоџом сматрали су да су Хрушчовљеви поступци противни марксистичко-лењинистичкој доктрини. Изложеност Хрушчова према култу личности Јосипа Стаљина албански су лидери сматрали опортунистичким чином који би, према њиховом мишљењу, требало да легитимише ревизионизам у међународном комунистичком покрету. Потпуни прекид односа двеју земаља догодио се у децембру 1961. године на позадини совјетско-кинеског раскола.[1]

Види jош[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Краткая история российско-албанских отношений”. Архивирано из оригинала на датум 23. 04. 2016. Приступљено 25. 08. 2019.