Соколско друштво "Душан Силни" Пирот

С Википедије, слободне енциклопедије
Управни и надзорни одбор Соколског друштва Пирот

Соколско друштво "Душан Силни" Пирот је гимнастичко друштво које је основано 1910. године а престало је са радом негде око бугарске окупације у периоду од 1915. до 1918. године. Настало је спајањем два гимнастичка друштва: "Сокол" и "Душан Силни".

Историјат[уреди | уреди извор]

Први председник овог гимнастичког друштва је био Ђура Јовановић, књиговођа.

Ово друштво се посебно истакло код свечаног отварања српско-бугарске границе у селу Жељуша када је гимнастичар по надимку Вођ победио све Бугаре у скоком увис изнад пободених сабљи. То је свакако био један од разлога зашто је грађанство радо прилазило овом друштву[1].

Године 1908. рад овог друштва постаје све видљивији са доласком новог председника Веље Поповића који је био у друштву до 1910. године. Поред њега, чланови су били: Карло Скацел, Петар Христић, Алекса Антић, Љуба Костић и Пера Вучковић.

Друштво је имало своју вежбаоницу у згради еснафа у Јендек махали. Касније су закупили вежбаоницу, кафану и хотел "Стара планина".

Касније се друштву придружује Драгутин Живановић који је тада премештен у пиротски гарнизон са службом. У својству начелника друштва је водио соколе на слетове у Загреб, 1911. , и Софију. Живановић је због службе стално одлазио и долазио у Пирот.

Министарство просвете и црквених послова 1911. године доводи Чеха Карла Мифека Пражанина као наставника фискултуре и гимнастике који се одмах заинтересовао за рад друштва. Брзо је научио језик захваљујући "Соколима". Чим је ступио у друштво, наредио је униформисање свих чланова те је то оставило леп утисак на публику. Друштво је тада гостовало у Београду а на свесловнеском соколском слету у Прагу је отишло 32 члана предвођени Карлом. Са почетком балканских ратова, Карло одлази у родну Чешку.

Ратови су прекинули рад Друштва. У периоду од 1913-1914. Друштво обнавља рад под руководством Драгутина Живановића те учествују у Скопљу маја 1914. године. На Видовдан, 1914. године Друштво је одржало последњи јавни час у пиротској тврђави са бројном публиком.

За време бугарске окупације 1915—1918. године, у Пироту није било услова за рад Друштва јер је већина "Сокола" била на Солунском фронту.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Петровић, Историја Пирота, рукопис 112

Литература[уреди | уреди извор]

  • Миодраг Милошевић, Соколско друштво Пирот, 1933
  • Борислава Лилић, Историја Пирота и околине 2 1878-1918, 1994