SA 342 Газела

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Соко Газела)
SA 342 Газела

Газела у лету
Газела у лету

Општи подаци
Намена вишенаменски
Посада 1 до 2
Број путника 3 до 4
Порекло  Француска
 Уједињено Краљевство
 СФРЈ (лиценца)
 Египат (лиценца)
Произвођач Sud Aviasio
Пробни лет 7.04.1967.
Уведен у употребу 1973.
Повучен из употребе у употреби
Статус активан
Број примерака 1.775
Димензије
Пречник носећег ротора 10,50 m
Дужина 9,53 m
Висина 3,15 m
Маса
Маса празног 975 kg
Максимална маса 2.000 kg
Количина горива 735 lit
Перформансе
Максимална брзина 310 km/h
Крстарећа брзина 264 km/h
Брзина успона 540 m/min
Врхунац лебдења 2.850 m
Врхунац лета 5.000 m
Долет 361 m
Погон
Мотори Turbomeca Astazou IIIA turboshaft
Врста мотора турбомлазни
Број мотора 1
Мах. континуална снага 440 kW
 Портал Ваздухопловство

SA 342 Газела је француски лаки вишенаменски хеликоптер. Развила га је и производила француска фирма Аероспецијал (франц. Aérospatiale) у кооперацији са британском Вестланд Хеликоптерс (енгл. Westland Helicopters). Производио се у Југославији и у Египту, по лиценци. У Југославији, лиценцу је водио и координирао Ваздухопловнотехнички институт, структура се производила и финално се Газела склапала у Фабрици авиона СОКО у Мостару, мотори су се производили у индустрији мотора „21. мај“ у Раковици, а остало су радили кооперанти, припадници тадашње ваздухопловне индустрије у оквиру Југославије.

Газеле су у оперативној употреби у Француској, Великој Британији и у насталим државама после распада Југославије, као и у више осталих земаља у свету. Користиле су се у многим оружаним сукобима, за војни и санитетски транспорт и у намени борбеног хеликоптера. Газела је веома популаран хеликоптер и у цивилној варијанти. Без обзира што дуго траје, још увек је са разлогом, овај хеликоптер актуелан у многим земљама света.[1][2][3]

Илустрација горњег дела кабине.
Југословенска Газела SA-342L1, у лету.

Технологија[уреди | уреди извор]

Каналисани репни ротор, уграђен је у отвор вертикалног репа.

Газела је развијена према захтевима Француске војске, којој је био потребан лаки вишенаменски хеликоптер, као замена за Алует II. Током тога развоја уведено је неколико технолошких новина. Уместо класичног репног ротора, уведен је авионски вертикални стабилизатор са кружним отвором, у који је интегрисана каналисана елиса. Газела је један од првих хеликоптера код кога је уведен принцип да са њим управља један пилот, у свима дозвољеним временским условима лета. Структура тела Газеле је израђена од сендвича, састављеног од саћа између два слоја алуминијумских лимова (фолија). Саће је израђено од угљеничних влакана (композит). Ова конструкција је остварена са посебним поступком лепљења алуминијумских лимова на саће у јединствен склоп. Главни ротор сачињавају три танка крака, израђена од композитних материјала. Овај ротор при раду прави минималне вибрације, што обезбеђује удобан лет Газелом. Поред тога, уграђени су пригушивачи осцилација, са којима је отклоњен ризик од резонанце. Кракови ротора Газеле се лако замењују у временском трајању од пола часа, што смањује трошкове одржавања и повећава оперативност летелице. Прегледност из њене куполе је велика за посаду и путнике распоређене у систему „2 + 3“. Газела је тако конципирана да се лако може адаптирати у разне варијанте, за више намена. Током свога постојања, на њу је успешно извршена интеграција различитог оружја, скије, пловци, носила, систем за пољопривредно запрашивање итд.

Погон Газеле сачињава турбински мотор Астазур XIVM, са снагом од 631 kW.

Програм развоја Газеле је убрзо заинтересовао Британце, што је на крају довело до договора о сарадњи и око поделе посла на развоју и производњи између британске компаније Вестланд Хеликоптерс и Француског Аероспецијала. Међусобни уговор о сарадњи потписан је 1967. године.

Прва Газела је полетела 7. априла 1967. године, а у оперативну употребу је уведена 1973. године.[1][4][5]

Цртеж Газеле у три пројекције, бочни поглед, одоздо и с преда.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Инструментална табла, у кабини Газеле SA 342M.
Карактеристике Газеле [1][3][6]
Параметри
SA 341
SA 342M
Мотор Астазур IIIА Астазур XIVМ
Снага [kW] 440 640
Пречник главног ротора [m] 10,50 10,50
Дужина трупа [m] 9,53 9,53
Укупна дужина [m] 11,97 11,97
Висина [m] 3,15 3,19
Маса празног [kg] 850 975
Максимална полетна маса [kg] 1 800 2 000
Максимална брзина на нивоу мора [km/h] 265 310
Брзина крстарења [km/h] 240 263
Плафон лета [m] 5 000 5 000
Долет [km] 650 754
Носивост [km] пилот + 4 особе + 600kg пилот + 4 особе + 700kg
Прво полетање 7. април 1967. 11. мај 1973.

Варијанте [1][4][уреди | уреди извор]

SA 340[уреди | уреди извор]

Прототипски стандард, био је изведен са класичним решењем репног ротора, као на претходном хеликоптеру Алует. Прва, оваква летелица, полетела је 7. априла 1967. године.

SA 341[уреди | уреди извор]

Предсерија од четири произведена хеликоптера. Први је полетео 2. августа 1968. године. Трећи је био опремљен према захтевима британске армије, а склопљен је у Француској, као прототип Газела AH.1. Он је први пут полетео 28. априла 1970. године.

SA 341.1001[уреди | уреди извор]

Прва Газела, француске производње. Први експериментални лет је направљен 6. августа 1971. године. Изведен је са увећаном кабином, увећаним репом и са уграђеним мотором Астазур IIIA.

SA 341B (Вестланд Газела AH.1)[уреди | уреди извор]

SA 341B (Вестланд Газела AH.1), у оперативној употреби у 1983.

Ова варијанта Газеле, развијена је и произведена, у 158 примерака за потребе британске војске. Опремљена је са мотором Астазур IIIN, ноћним рефлектором и радаром Дека доплер 80. Први хеликоптер у овом стандарду полетео је 31. јануара 1972. године, а ушао је у оперативну употребу 6. јула 1974. године.

SA 341C (Вестланд Газела HT.2)[уреди | уреди извор]

Ова верзија хеликоптера је за школовање и обуку пилота. Погон је исто мотор Астазур IIIN, са побољшаним системом стабилизације и са дизалицом. Први лет је изведен 6. јула 1972. године, а ушао је у оперативну употребу 10. децембра 1974. године. Произведено је укупно 30 примерака.

SA 341D (Вестланд Газела HT.3)[уреди | уреди извор]

Ова верзија исто је била намењена за школовање и обуку пилот, али у британском ратном ваздухопловству. Мотор јој исти као и код SA 341C. Хеликоптер у овом стандарду, уведен је у оперативну употребу 16. јула 1973. године, а произведено је укупно 14 примерака.

SA 341E (Вестланд Газела HCC.4)[уреди | уреди извор]

Верзија хеликоптера за везу. Намењен за британско ваздухопловство, произведен је само у једном примерку.

SA 341F[уреди | уреди извор]

Произведено је 166 примерка Газела, у овој верзији, за француску војску. Одређен број ових Газела, наоружан је са топом М621, калибра од 20 mm.

SA 341G Газела

SA 341G[уреди | уреди извор]

SA 341G је цивилна варијанта, са мотором Астазур IIIA. Званично је верификована 7. јуна 1972. године, касније је постао први хеликоптер са једним пилотом. На њему је повећан размак измећу предњих и задњих седала за 20 sm, са чиме је повећан комфор путницима на задњем седишту.

SA 341H[уреди | уреди извор]

Хеликоптери у овом стандарду, производили су се по лиценци у Југославији. Уговор о лиценци, потписан је 1. октобра 1971. године. За југословенску страну, уговор је потписала тада једина овлашћена фирма за промет са наоружањем и војном опремом, Југоимпорт / СДПР (посебан одељак су „Југословенске варијанте“).

SA 342J[уреди | уреди извор]

SA 342J је цивилна верзија Газеле. Опремљен је са јачим мотором Астазуром XIV, од 649 kW, са побољшаним репним ротором, а маса му је повећана. Ова варијанта је усвојена 24. априла 1976, а ушла је у оперативну употребу у 1977. години.

SA 342K[уреди | уреди извор]

SA 342K је војна верзија за извоз. Овај хеликоптер, био је опремљен двопроточним мотором, повећане снаге од 649 kW. Полетео је 11. маја 1973. године, а затим је отпочела његова испорука Кувајту.

SA 342L[уреди | уреди извор]

SA 342L, војна је варијанта са мотором Астазур XIV. Прилагодљив је за више врста наоружања и опреме, укључујући и шест против-тенковских ракета.

SA 342M[уреди | уреди извор]

Хеликоптер SA 342M развијен је за против-оклопну француске војске. Опремљен је са мотором Астазур XIV. Наоружан је са четири против тенковске ракете HOT и SFIM APX M397, вођене са очима (са погледом, односно са покретом главе пилота).

Корисници[уреди | уреди извор]

Југославија[уреди | уреди извор]

Хеликоптер Газелу, у кооперацији, развили су Французи и Британци, а 1971. године, Југославија је купила лиценцу за производњу те летелице. Првих 21 готових примерака Французи су испоручили Југославији, у временском периоду од 1973. до 1976. године. Од 1978. године, усвојена је лиценцна производња Газеле SA 341H у домаћим фабрикама, тадашње ваздухопловне индустрије Југославије. Документација, све измене и сагласности су били у надлежности Ваздухопловнотехничког института у Жаркову, производњу структуре и финално склапање радио је Соко у Мостару, мотор Астазур производио се у фабрици „21. мај“ у Раковици, а компоненте опреме производиле су остала предузећа ваздухопловне индустрије Југославије. Уговор је закључио и водио његову реализацију југословенски Југоимпорт / СДПР.

Кроз програм лиценце Газеле, Ваздухопловна индустрија Југославије и технолошки је напредовала. Поред тога што је савладала опште технологије производње хеликоптера, увела је и нове, као што је израда структуре од композитног саћа и поступак његовог лепљења у сендвич.[1][12]

Југословенске варијанте[уреди | уреди извор]

Након увоза француских SA 341G (од 21 увезеног, 6 је склопила домаћа фабрика као неку врсту теста могућности) почиње склапање по лиценци. Према званичном обележавању у ЈРВ, варијанте Газеле у југословенској лиценци су: [1][12]

  • HО-42,општа верзије SA 341H.
  • Hi-42 Хера, верзија извиђача од SA 341H.
  • HS-42, санитетска варијанта од SA 341H.
  • HN-42M Гама, наоружана варијанта SA 341H са четири вођене против тенковске ракете 9М14М Маљутка и две самонавођене ракете ваздух-ваздух 9М32М Стрела-2М.
  • HО-45 Партизан, југословенска производња опште верзије са јачим мотором SA 342L.
  • HN-45M Гама 2, наоружана варијанта SA 342L са истим средствима као и претходна наоружана верзија HN-42M.

Србија[уреди | уреди извор]

Војске Србије поседује 61 примерак хеликоптера типа Газела, распоређени су на аеродромима Батајница, Лађевци и Аеродром Константин Велики Ниш.[12]

Оперативна и борбена употреба[уреди | уреди извор]

Хеликоптер Газела има богату историју оперативне и борбене употребе, широм света у готово свим сукобима у последњих неколико деценија.[13]

Француска[уреди | уреди извор]

Француска армија је више пута оперативно користила хеликоптере Газела у кризним подручјима, посебно у Африци, током интервенција у мировним мисијама.

  • Средином 80-их година, у операцијама у Чаду, након инвазије на северу Либије.
  • У Заливском рату, 1990—1991. године, против Ирака, Газела се користила за уништавање тенкова.
  • Интервенција у међународном хуманитарном раду у северном Ираку, при пружању помоћи и заштите Курда. Тада су Газеле дејствовале по ирачким трупама, у периоду месеца априла до јуна 1991. године.
  • У југословенској кризи, 1990. године, па на даље.
  • Децембар 1991. и 1992. године, у интервенцији у Републици Џибути, у међуетничком грађанском рату.
  • 2002. године, подршка француских снага, током рата у Авганистану.
  • 1993. године у интервенцији у Сомалији, после грађанског рата.

Велика Британија[уреди | уреди извор]

У саставу британских војних снага коришћена је Газела у више случајева:

Сирија[уреди | уреди извор]

Током израелске војне интервенције у Либану 1982. године, сиријске Газеле су дејствовале против израелских тенкова са значајним успесима. У 200 полетања уништиле су 100 тенкова и многих других оклопних и класичних возила. У тим акцијама, изгубљено је шест Газела.[2]

Југославија[уреди | уреди извор]

SA 341/342 Газеле, посебно варијанта Гама, коришћене су од свих страна у грађанском и међу-етничком сукобу, током рушења Југославије и током борби против терориста на Косову и Метохији.

Газела на ТВ екрану и филмском платну[уреди | уреди извор]

Елегантан изглед хеликоптера SA 341 / SA 342, са разлогом је назначен давањем имена Газела, а према својим летним карактеристикама, начину летења и изгледу у ваздуху не би била ни грешка да се зове и Вилин коњиц. Овај хеликоптер је добио више улога звезде, у ТВ серијама и у кинематографији, што није случајно.

У филму „Плави гром“ одиграо је улогу борбеног хеликоптера, са глумцем Рој Шајдером, као полицијским пилотом. На основу тога филма, направљена је и ТВ серија у скраћеној верзији. Газела се користила и у другим филмовима, углавном из рата, у којима она често игра улогу непријатеља, у филму Рамбо 3, са глумцем Силвестер Сталонеом, је совјетски нападач хеликоптер.

Последњи наступ Газеле, на великом екрану, је у британском филму под називом „2007, после 28 недеља“.[14]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ „Аероспецијалова Газела”. Приступљено 23. 7. 2010. 
  2. ^ а б Сиријски борбени хеликоптер, узето 23. јула 2010. г.
  3. ^ а б „Газелине карактеристике”. Архивирано из оригинала 14. 05. 2011. г. Приступљено 23. 7. 2010. 
  4. ^ а б „Развој Газеле”. Приступљено 23. 7. 2010. 
  5. ^ „Газела на Форуму”. Приступљено 23. 7. 2010. 
  6. ^ „Палуба”. Приступљено 23. 7. 2010. [мртва веза]
  7. ^ „Ваздухопловство Кеније”. Архивирано из оригинала 27. 12. 2008. г. Приступљено 23. 7. 2010. 
  8. ^ „Газеле у Либану”. Приступљено 23. 7. 2010. 
  9. ^ „Српска војска”. Архивирано из оригинала 05. 10. 2011. г. Приступљено 23. 7. 2010. 
  10. ^ „Српска полиција”. Приступљено 23. 7. 2010. 
  11. ^ „Британско ваздухопловство”. Архивирано из оригинала 30. 07. 2012. г. Приступљено 24. 07. 2010. 
  12. ^ а б в „Војска Србије”. Архивирано из оригинала 05. 10. 2011. г. Приступљено 23. 7. 2010. 
  13. ^ Граховац, Младен (октобар 2003). „Могућности и перспективе борбених хеликоптера у војсци Србије и Црне Горе”. Аеромагазин (на језику: (језик: српски)). 52: 12—16. 
  14. ^ ap Rees, Efan. "Your Questions Answered: "Blue Thunder Helicopters"". Air Pictorial, October 1984, Vol. 46 No.10. p.393.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Пејчић, Предраг (1993). Војни хеликоптери. Београд: Војноиздавачки и новински центар. 
  • Димитријевић, Бојан (2012). Југословенско ратно ваздухопловство 1942-1992. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-163-6. 
  • Marck, Bernard (1997). Historie de L'aviation. Paris: Flammarion. ISBN 2-08-010038-6. 
  • Radić, Aleksandar (2012). Vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovna odbrana Vojske Srbije. Beograd: Medija centar "Odbrana". ISBN 978-86-335-0358-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

SA 342 Газела на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=SA_342_Газела&oldid=26783363”