Солистичка каденца
Изглед
Израз каденца (итал. и енг. Cadenza)[1] у музици има два значења:
- 1. Једно од њих сте већ упознали на часовима солфеђа, певајући у разложеним акордима каденце у разним тоналитетима: у том смислу (мелодијском и хармонском), каденца је низ акорада који карактерише одређени тоналитет и којим се завршава музичка целина.
- 2. Но, каденца има и друго значење: одломак који изводи солиста сам, док (клавирска или оркестарска) пратња паузира, као на пример:
Таква, солистичка каденца[2] се налази најчешће при крају композиције (први став концерта, мада може и у осталим ставовима). Обично се бележи ситнијим нотама, а изводи се у слободном темпу, без поделе у тактове, као каква импровизација (и заиста, у класичним концертима композитори обично нису ни компоновали каденцу, већ су препуштали извођачу да је импровизује и у њој прикаже сву своју виртуозност, али и музикалност).
Солистичка каденца се обично јавља на корони и често се завршава трилером, који припрема поновни улазак клавира или оркестра.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина
- ^ Радивој Лазић - Властинир Перичић, основи теорије музике, Приступљено 25. 4. 2013.