Солнок жупанија
| Солнок (бивша жупанија) | |
|---|---|
| 11. век—1426. | |
Мађарско краљевство 1490. године, после смрти Матије Хуњадија | |
| Главни град | Солнок |
| Регија | Трансилванија Партијум |
| Земља | Краљевина Угарска (1000 — 1918) |
| Становништво | 261.517 (1910.) |
| Догађаји | |
| Статус | бивша жупанија |
| Историја | |
• Успостављено | 11. век |
• Укинуто | 1426. |

Жупанија Солник (лат. Comitatus Szolnokiensis, мађ. Szolnok vármegye, нем. Szolnoker Comitat) била је административни округ (comitatus) Краљевине Угарске између 11. века и 1426. године. Састојала се од два неповезана дела, једног у ономе што је касније постало Трансилванија и Партијум, а другог око Тисе са средиштем у насељу Солнок. Жупанија је на крају подељена и постала је:
- „Унутрашњи Солнок“ у ономе што је постало Кнежевина Трансилванија, која је спојена у жупанија Солнок-Добока 1876.
- „Средњи Солнок“ у ономе што је постало Партиум, који је спојен са жупанијом Силађ 1876.
- „Спољни Солнок“ у централној Мађарској, који се де факто спојио са жупанијом Хевеш 1569. године због отоманске окупације територије спољњег солнока. Хевеш је такође заузет 1596. године, при чему су обе постале део Егерског ејалета све до поновног освајања од стране Хабзбурговаца 1687. Две жупаније су се спојиле де јуре 1765. и постале жупанија Хевеш и спољни Солнок.
Историја
[уреди | уреди извор]Солношку жупанију је основао краљ Стефан током организације краљевског жупанијског система са Солноком као центром. Њен систем замковских поседа убрзо је почео да се шири ка истоку, а жупанија се тада састојала од два неповезана блока, првобитног, касније названог жупанија спољни Солнок и блока који су чиниле жупанија централни Солнок и жупанија унутрашњи Солнок. Ишпан (ispán) жупаније се први пут појављује у повељама 1143. године, чија је канцеларија била комбинована са канцеларијом трансилванског војводе од 1263. године. Из организације замка знамо куријалне коме, поручника, кметове, хоспе и слуге.[1]
Друга итерација округа Солнок, са центром у граду Солноку и одговарајућим некадашњој жупанији спољни Солнок, створена је 1850. године[2] након револуција 1848. године у Аустријском царству. Настала је од југоисточног дела Хевеша и жупаније спољнег Солнока, одвојеног од друге половине, жупаније Хевеш, углавном са реком Тисом. Од 1854. године Солнок је обухватао Stuhlbezirke („седишта округа“) Тисафиред, Мезетур и Солнок. Био је део војног округа Пешта-Офен, једног од пет округа Мађарске током овог периода.[3](I§3) Промене округа из 1850-их су поништене 1860. године, чиме је овај други округ Солнок престао да постоји. Солнок ће поново бити одвојен од Хевеша 1876. године, када је постао део жупаније Јаш-Нађкун-Солнок, који је такође обухватао некадашњи Јасшаг и Нађкуншаг. Тисафиред је, међутим, остао у округу Хевеш све до после Другог светског рата и формирања модерне жупаније Јас-Нађкун-Солнок. 47° 10′ 30″ N 20° 11′ 25″ E / 47.17500° С; 20.19028° И
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Kristó Gyula (főszerk.), Engel Pál, Makk Ferenc, ур. (1994). Korai magyar történeti lexikon (9-14- század). Akadémiai Kiadó, Budapest. ISBN 963-05-6722-9.
- ^ Gesetz vom 8. September 1850, RGBl. 346/1850: „Verordnung des Ministeriums des Inneren vom 13. September 1850 wodurch in Gemäßheit der Allerhöchsten Entschließung vom 8. September 1850 nachstehende Bestimmungen über die Einrichtung der politischen Verwaltungsbehörden im Königreiche Ungarn erlassen und zur allgemeinen Kenntniß gebracht werden.”. Reichs-Gesetz-Blatt für das Kaiserthum Österreich (на језику: немачки). 1850-09-13. Приступљено 2023-07-15 — преко ÖNB-ALEX - Historische Rechts- und Gesetztexte Online.
- ^ Gesetz vom 6. April 1854, RGBl. 80/1854: „Verordnung der Ministerien des Inneren, der Justiz und der Finanzen vom 6. April 1854 betreffend die politische und gerichtliche Oraganisierung des Königreichs Ungarn.”. Reichs-Gesetz-Blatt für das Kaiserthum Österreich (на језику: немачки). 1854-04-06. Приступљено 2023-07-15 — преко ÖNB-ALEX - Historische Rechts- und Gesetztexte Online.