Соломоново море
| Соломоново море | |
|---|---|
 | |
 Мапа Соломоновог мора | |
| Локација | Океанија |
| Координате | 8° Ј; 154° И / 8° Ј; 154° И |
| Макс. дужина | 650 km |
| Макс. ширина | 1.200 km |
| Површина | 720.000 km2 (280.000 sq mi) km2 |
| Прос. дубина | 9.140 m |
  Соломоново море | |
| Водена површина на Викимедијиној остави | |
Соломоново море је део јужног Тихог океана између Нове Гвинеје, острва Нова Британија и Соломонових острва. На северу га са Бизмарковим морем спаја мореуз Витјаз, а на југу, границу са Коралним море представља архипелаг Лујади (енгл. Louisiade Archipelago).
Захвата површину од 720.000 км². Највећа дубина је 9.140 метара. Шелф је развијен само уз обалу Нове Гвинеје. Температура површинског слоја воде износи 25—28 С°. Салинитет износи 34,5‰. Амплитуда морских мена је 2 метра.
Први Европљанин који је пловио Соломоновим морем био је шпански морепловац Алваро де Мендања и то 1567. године. У Другом светском рату у јужном делу вођена је велика поморско-ваздушна битка између јапанских и америчких снага. Море је добило назив према Соломону, библијском краљу Израела.
Опсег[уреди | уреди извор]
Међународна хидрографска организација дефинише границе Соломонског мора на следећи начин:[1]
На северозападу. До југоисточне границе Бизмарковог мора [линија од јужне тачке Нове Ирске дуж паралеле 4°50' јужно до обале Нове Британије,[2][3] дуж њене северне обале и одатле линија од њеног западног екстрема кроз северну тачку острва Умбои[4] до тачке Телијата, Нова Гвинеја (5° 55′ S 147° 24′ E / 5.917° Ј; 147.400° И)].
На североистоку. Линијом од јужне тачке Нове Ирске до северне тачке острва Бука,[5][6] преко овог острва до северозападне тачке острва Бугенвил,[7][8] дуж јужне обале Бугенвила, Чоисел [Чоисеул], Изабел [Санта Изабел], Малајта и Сан Кристобал [Макира] острва.
На југу. Северна граница Коралног мора између острва Сан Кристобал, Соломонских острва[9][10][11] и острва Гадо-Гадоа, крај југоисточног екстрема Нове Гвинеје [острво Гадо-Гадоа близу његовог југоисточног екстрема (10° 38′ S 150° 34′ E / 10.633° Ј; 150.567° И), низ овај меридијан до линије од 100 хвати, а одатле дуж јужних ивица гребена Улума (Саклинга) и оних које се протежу на исток све до југоисточне тачке гребена Лавик (11° 43.5′ S 153° 56.5′ E / 11.7250° Ј; 153.9417° И) од острва Тагула [Ванатинај], одатле линија до јужног краја острва Ренел[12][13] и од његове источне тачке до рта Сурвил, источног краја острва Сан Кристобал].
На југозападу. Уз обалу Нове Гвинеје и линију од њене најјугоисточније тачке кроз архипелаг Луизијаде до острва Росел.[14][15]
Најдубља тачка[уреди | уреди извор]
Соломонско море отприлике одговара Соломонској морској плочи, тектонској карактеристици,[16][17] укључује ров Нове Британије, и достиже своју максималну дубину на 29,988 стопа (9,140 m) испод нивоа мора у Планети Дип.[18]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Limits of Oceans and Seas, 3rd edition” (PDF). International Hydrographic Organization. 1953. Приступљено 28. 12. 2020.
- ^ „Melanesia”. Peakbagger.com.
- ^ „Ulawun volcano”. Volcano Discovery.
- ^ The Influence of Overseas Trade on Housing Quality Among the Siassi of Papua New Guinea
- ^ Ceccarelli DM, Wini-Simeon, Sullivan, Wendt, Vave-Karamui, Masu, Nicolay-Grosse Hokamp, Davey, Fernandes (2018). Biophysically Special, Unique Marine Areas of the Solomon Islands (PDF) (Извештај). MACBIO, (GIZ, IUCN, SPREP), Suva. ISBN 978-0-9975451-6-6. Приступљено 31. 3. 2021.
- ^ „Solomon Islands, east of New Guinea”. World Wildlife Fund. 2020. Приступљено 17. 4. 2021.
- ^ „Bougainville referendum not binding - PM”. Radio New Zealand (на језику: енглески). 11. 3. 2019. Приступљено 18. 3. 2019.
- ^ Lyons, Kate (11. 12. 2019). „Bougainville referendum: region votes overwhelmingly for independence from Papua New Guinea”. The Guardian. Приступљено 11. 12. 2019.
- ^ „Solomon Islands”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 12. 1. 2021.
- ^ „Definition of Solomon Islands”. Dictionary.com. 20. 6. 2019. Приступљено 12. 1. 2021.
- ^ „Population, total – Solomon Islands | Data”. data.worldbank.org. Приступљено 1. 5. 2020.
- ^ Joshua Calder (2006). „Largest Coral Atoll in the world”. World Island Information. Приступљено 2008-10-10.
- ^ UNEP World Conservation. „Largest lake in the Pacific”. Protected Areas Programme. United Nations. Архивирано из оригинала 2008-07-18. г. Приступљено 2008-10-10.
- ^ Pub164, 2004 Sailing Directions (Enroute): New Guinea. ProStar Publications. 1. 1. 2004. стр. 155, 169, 170, 171—. ISBN 978-1-57785-569-9. Приступљено 30. 12. 2012.
- ^ Hilder, Brett (1980). The voyage of Torres : the discovery of the southern coastline of New Guinea and Torres Strait by Captain Luis Baéz de Torres in 1606. Hong Kong: University of Queensland Press.
- ^ Preliminary Analysis of the April 2007 Solomon Islands Tsunami, Southwest Pacific Ocean, USGS
- ^ Report on interplate propagation of subduction stress rupture, Solomon earthquake of 2007
- ^ „Solomon Sea”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 23. 3. 2021.
Литература[уреди | уреди извор]
- Hopley, David; Smithers, Scott G.; Parnell, Kevin E. (2007). The geomorphology of the Great Barrier Reef: development, diversity, and change. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-85302-6.
- „Limits of Oceans and Seas, 3rd edition” (PDF). International Hydrographic Organization. 1953. стр. 37. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 10. 2011. г. Приступљено 28. 12. 2020.
- Great Barrier Reef Marine Park Authority (2005). „Environmental Status: Seagrasses”. The State of the Great Barrier Reef Report – latest updates. Архивирано из оригинала 23. 3. 2010. г. Приступљено 23. 5. 2007.
- „Appendix 5- Island Flora and Fauna”. Fauna and Flora of the Great Barrier Reef World Heritage Area. 2000. Архивирано из оригинала 31. 8. 2007. г. Приступљено 13. 9. 2007.
- Great Barrier Reef Marine Park Authority (2006). „Information Fact Sheets No. 20 Coral Spawning” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 4. 7. 2009. г. Приступљено 27. 5. 2007.
- Australian Institute of Marine Science (2002). „Soft coral atlas of the Great Barrier Reef”. Архивирано из оригинала 6. 4. 2007. г. Приступљено 27. 5. 2007.
- Pierre Madl. „Marine Biology I – Acanthaster planci”. Архивирано из оригинала 17. 01. 2012. г. Приступљено 2006-08-28.
- CRC Reef Research Centre. „Managing crown-of-thorns starfish outbreaks”. Архивирано из оригинала 2. 10. 2006. г. Приступљено 2006-10-18.
- „Crc Reef Research Centre Technical Report No. 32 – Crown-of-thorns starfish(Acanthaster planci) in the central GBR region. Results of fine-scale surveys conducted in 1999–2000.”. Архивирано из оригинала 29. 8. 2007. г. Приступљено 2007-06-07.
- CRC Reef Research Centre. „Crown-of-thorns starfish on the Great Barrier Reef” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 26. 8. 2006. г. Приступљено 2006-08-28.
- Biskup, Peter, B. Jinks and H. Nelson. A Short History of New Guinea (1970)
- Connell, John. Papua New Guinea: The Struggle for Development (1997) online Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јул 2019)
- Dorney, Sean. Papua New Guinea: People, Politics and History since 1975 (1990)
- Dorney, Sean. The Sandline Affair: Politics and Mercenaries and the Bougainville Crisis (1998)
- Dorney, Sean. The Embarrassed Colonialist (2016)
- Gash, Noel. A Pictorial History of New Guinea (1975)
- Golson, Jack. 50,000 years of New Guinea history (1966)
- Griffin, James. Papua New Guinea: A political history (1979)
- James, Paul; Nadarajah, Yaso; Haive, Karen; Stead, Victoria (2012). Sustainable Communities, Sustainable Development: Other Paths for Papua New Guinea. Honolulu: University of Hawaii Press.
- Institute of National Affairs. PNG at 40 Symposium: Learning from the Past and Engaging with the Future (2015)
- Knauft, Bruce M. South Coast New Guinea Cultures: History, Comparison, Dialectic (1993) excerpt and text search
- McCosker, Anne. Masked Eden: A History of the Australians in New Guinea (1998)
- Mckinnon, Rowan, et al. Papua New Guinea & Solomon Islands (Country Travel Guide) (2008) excerpt and text search
- Rynkiewich, Michael and Roland Seib eds. Politics in Papua New Guinea. Continuities, Changes and Challenges (2000)
- Swadling, Pamela (1996). Plumes from Paradise. Papua New Guinea National Museum. ISBN 978-9980-85-103-1.
- Waiko. John. Short History of Papua New Guinea (1993)
- Waiko, John Dademo. Papua New Guinea: A History of Our Times (2003)
- Zimmer-Tamakoshi, Laura. Modern Papua New Guinea (1998) online Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јул 2019)
- Jinks, Brian, ed. Readings in New Guinea history (1973)
- Tim Flannery Throwim' Way Leg: Tree-Kangaroos, Possums, and Penis Gourds (2000) memoir excerpt and text search
- Malinowski, Bronislaw. Argonauts of the Western Pacific: An Account of Native Enterprise and Adventure in the Archipelagoes of Melanesian New Guinea (2002) famous anthropological account of the Trobriand Islanders; based on field work in 1910s online Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јул 2019)
- Visser, Leontine, ed. Governing New Guinea: An Oral History of Papuan Administrators, 1950–1990 (2012)
- Whitaker, J.L. et al. eds. Documents and readings in New Guinea history: Pre-history to 1889 (1975)
- „Urban population (% of total population) - Papua New Guinea”. data.worldbank.org. Приступљено 19. 7. 2020.
- James, Paul; Nadarajah, Yaso; Haive, Karen; Stead, Victoria (2012). Sustainable Communities, Sustainable Development: Other Paths for Papua New Guinea. Honolulu, HI: University of Hawaii Press.
- Lagan, Bernard (5. 12. 2022). „Papua New Guinea finds real population is almost double official estimates”. The Times (на језику: енглески). ISSN 0140-0460. Приступљено 2022-12-06.
- Fildes, Nic (5. 12. 2022). „Papua New Guinea's population size puzzles prime minister and experts”. Financial Times. Приступљено 5. 12. 2022.
- Gelineau, Kristen (26. 3. 2009). „Spiders and frogs identified among 50 new species”
. The Independent. Архивирано из оригинала 24. 5. 2022. г. Приступљено 26. 3. 2009. - „Alvaro de Mendaña de Neira, 1542?–1595”. Princeton University Library. Приступљено 8. 2. 2013.
- „Alvaro de Mendan~a de Neira and Pedro Fernandes de Queirós”. library.princeton.edu.
- Lawrence, David Russell (октобар 2014). „Chapter 6 The British Solomon Islands Protectorate: Colonialism without capital” (PDF). The Naturalist and his "Beautiful Islands": Charles Morris Woodford in the Western Pacific. ANU Press. ISBN 9781925022032.
- Burkhardt, Lotte (2022). Eine Enzyklopädie zu eponymischen Pflanzennamen [Encyclopedia of eponymic plant names] (pdf) (на језику: German). Berlin: Botanic Garden and Botanical Museum, Freie Universität Berlin. ISBN 978-3-946292-41-8. doi:10.3372/epolist2022. Приступљено 27. 1. 2022.
- Shaw, Ben; Coxe, Simon (2021-05-12). „Cannibalism and developments to socio-political systems from 540 BP in the Massim Islands of south-east Papua New Guinea. In From Field to Museum—Studies from Melanesia in Honour of Robin Torrence, ed. Jim Specht, Val Attenbrow, and Jim Allen”. Technical Reports of the Australian Museum (Online) (на језику: енглески). 34: 47—60. ISSN 1835-4211. doi:10.3853/j.1835-4211.34.2021.1742
.[мртва веза]
