Соломоново море
| Соломоново море | |
|---|---|
 Мапа Соломоновог мора | |
| Земље басена |  Папуа Нова Гвинеја Соломонова Острва |
| Макс. дужина | 650 km |
| Макс. ширина | 1.200 km |
| Површина | 720.000 km2 |
| Макс. дубина | 9.140 m |
| Водена површина на Викимедијиној остави | |
Соломоново море је део јужног Тихог океана између Нове Гвинеје, острва Нова Британија и Соломонових острва. На северу га са Бизмарковим морем спаја мореуз Витјаз, а на југу, границу са Коралним море представља архипелаг Лујади (енгл. Louisiade Archipelago).
Захвата површину од 720.000 км². Највећа дубина је 9.140 метара. Шелф је развијен само уз обалу Нове Гвинеје. Температура површинског слоја воде износи 25—28 С°. Салинитет износи 34,5‰. Амплитуда морских мена је 2 метра.
Први Европљанин који је пловио Соломоновим морем био је шпански морепловац Алваро де Мендања и то 1567. године. У Другом светском рату у јужном делу вођена је велика поморско-ваздушна битка између јапанских и америчких снага. Море је добило назив према Соломону, библијском краљу Израела.
