Сопот (Бугарска)

Координате: 42° 39′ СГШ; 24° 45′ ИГД / 42.65° СГШ; 24.75° ИГД / 42.65; 24.75
С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Сопот (вишезначна одредница).
Сопот
буг. Сопот
Sopot central sqare.jpg
Средишњи трг у Сопоту
Административни подаци
Држава Бугарска
ОбластПловдивска област
Становништво
Становништво
 — 2010.9.544
 — густина262,41 ст./km2
Географске карактеристике
Координате42° 39′ СГШ; 24° 45′ ИГД / 42.65° СГШ; 24.75° ИГД / 42.65; 24.75
Апс. висина540 m
Површина36,37 km2
Сопот на мапи Бугарске
Сопот
Сопот
Сопот на мапи Бугарске
Веб-сајт
www.sopot-municipality.com

Сопот (буг. Сопот) град је у Републици Бугарској, у средишњем делу земље, седиште истоимене општине Сопот у оквиру Пловдивске области.

Географија[уреди | уреди извор]

Положај: Сопот се налази у средишњем делу Бугарске. Од престонице Софије град је удаљен 135 km источно, а од обласног средишта, Пловдива град је удаљен 60 km северно.

Рељеф: Област Сопота се налази у северном делу Тракије, у долини реке Марице. Град се сместио у долини реке Тунџе, на приближно 540 m надморске висине. Северно од града издиже се Стара планина, а јужно Средња гора.

Клима: Клима у Сопоту је оштрија континентална због знатне надморске висине.

Воде: Сопот се налази на левој обали реке Тунџе.

Историја[уреди | уреди извор]

Област Сопота је првобитно било насељено Трачанима, а после њих овом облашћу владају стари Рим и Византија. Јужни Словени ово подручје насељавају у 7. веку. Од 9. века до 1373. године област је била у саставу средњовековне Бугарске.

Крајем 14. века област Сопота је пала под власт Османлија, који владају облашћу 5 векова.

Протођакон Аверникије из Сокопота у Тракији био је 1855. године претплатник једне српске књиге.[1]

Године 1885. град је постао део савремене бугарске државе. Насеље постоје убрзо средиште окупљања за села у околини, са више јавних установа и трговиштем.

Становништво[уреди | уреди извор]

Демографија

По проценама из 2007. године Сопот је имао око 9.500 становника. Огромна већина градског становништва су етнички Бугари. Остатак су махом Роми. Последњих деценија град губи становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Повјест о втором Вселенском сабору у Цариграду...", Земун 1855.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]