Соснови Бор (Псковска област)

Координате: 56° 14′ 25″ С; 28° 19′ 03″ И / 56.240278° С; 28.3175° И / 56.240278; 28.3175
С Википедије, слободне енциклопедије

Соснови Бор
Сосновый Бор
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Област Псковска област
РејонСебешки рејон
Основан1959.
Варошица од1998.
Становништво
Становништво
 — 20162.733
Географске карактеристике
Координате56° 14′ 25″ С; 28° 19′ 03″ И / 56.240278° С; 28.3175° И / 56.240278; 28.3175
Временска зонаUTC+3
Соснови Бор на карти Русије
Соснови Бор
Соснови Бор
Соснови Бор на карти Русије
Соснови Бор на карти Псковске области
Соснови Бор
Соснови Бор
Соснови Бор на карти Псковске области
Остали подаци
Поштански број182277, 182251
Позивни број+7 81140 33
Регистарска ознака60
ОКАТО код58 254 558
ОКТМО код58 654 158 051

Соснови Бор (рус. Сосновый Бор) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) на крајњем западу европског дела Руске Федерације. Налази се у југозападном делу Псковске области и административно припада Себешком рејону.

Према проценама националне статистичке службе за 2016. у вароши је живело 2.733 становника.

Статус насеља урбаног типа, односно варошице носи од 1998. године.

Географија[уреди | уреди извор]

Варошица Соснови Бор смештена је на крајњем југозападу Псковске области, односно на западу Себешког рејона, недалеко од тромеђе Русије са Белорусијом и Летонијом. Налази се на око 208 километара јужно од града Пскова, односно на око 18 километара југозападно од железничке станице Себеж.

Источно од варошице налази се територија Себешког националног парка.

Историја[уреди | уреди извор]

Совјетски генералштаб донео је 19. августа 1595. одлуку о оснивању потпуно новог војничког насеља у околини града Себежа. Савремени војни комплекс у којем су се налазила складишта најновијег совјетског оружја, укључујући и нуклеарне бојеве главе, био је познат под шифром Себеж-5.

Паралелно са градњом војних објеката подизане су и стамбене четврти у којима су живели војници који су ту службовали и њихове породице. Већ током 1960. у цивилном делу насеља са радом је почео и дечији вртић и основна школа.[1]

Касарна је званично распуштена током 1993. године, а на њеном месту касније је отворен пенолошки центар.[2] Одлуком Псковске скупштине од 18. децембра 1997. дтадашње војничко насеље Себеж-5 преименовано је у варошицу Соснови Бор. Одлука о преименовању и административном преуређењу ступила је на снагу 18. јуна 1998. године.

Варошица је 2. маја 2015. званично обележила 55 година од оснивања.[3]

У Сосновом Бору данас се налази затвор у ком казне служе осуђеници оптужени за најтежа кривична дела.

Демографија[уреди | уреди извор]

Према подацима са пописа становништва 2010. у вароши је живело 2.877 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2016. варошица имала 2.733 становника.[4]

Кретање броја становника
1989.2002.2010.2016.
×××[5]1.861[6]2.877[7]2.733

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Алексей Старков. (16. 4. 2015). Себеж-5. Ядерный арсенал под боком у Европы. Часть I”. // Псковская лента новостей. Приступљено 4. 6. 2015. 
  2. ^ „Федеральное казённое учреждение ИК-6 УФСИН России по Псковской области”. // Официальный сайт УФСИН России по Псковской области. Архивирано из оригинала 10. 06. 2015. г. Приступљено 4. 6. 2015. 
  3. ^ „Себеж-5 — 55 лет!”. // Официальный сайт Себежского района. 1. 4. 2015. Архивирано из оригинала 15. 06. 2015. г. Приступљено 4. 6. 2015. 
  4. ^ Оценка численности постоянного населения по муниципальным образованиям Псковской области на 1 января 2016 года Архивирано на сајту Wayback Machine (16. април 2016)
  5. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  6. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  7. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]