Соснови Бор (Псковска област)
Соснови Бор Сосновый Бор | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Федерални округ | Северозападни |
Област | Псковска област |
Рејон | Себешки рејон |
Основан | 1959. |
Варошица од | 1998. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2016 | 2.733 |
Географске карактеристике | |
Координате | 56° 14′ 25″ С; 28° 19′ 03″ И / 56.240278° С; 28.3175° И |
Временска зона | UTC+3 |
Остали подаци | |
Поштански број | 182277, 182251 |
Позивни број | +7 81140 33 |
Регистарска ознака | 60 |
ОКАТО код | 58 254 558 |
ОКТМО код | 58 654 158 051 |
Соснови Бор (рус. Сосновый Бор) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) на крајњем западу европског дела Руске Федерације. Налази се у југозападном делу Псковске области и административно припада Себешком рејону.
Према проценама националне статистичке службе за 2016. у вароши је живело 2.733 становника.
Статус насеља урбаног типа, односно варошице носи од 1998. године.
Географија
[уреди | уреди извор]Варошица Соснови Бор смештена је на крајњем југозападу Псковске области, односно на западу Себешког рејона, недалеко од тромеђе Русије са Белорусијом и Летонијом. Налази се на око 208 километара јужно од града Пскова, односно на око 18 километара југозападно од железничке станице Себеж.
Источно од варошице налази се територија Себешког националног парка.
Историја
[уреди | уреди извор]Совјетски генералштаб донео је 19. августа 1595. одлуку о оснивању потпуно новог војничког насеља у околини града Себежа. Савремени војни комплекс у којем су се налазила складишта најновијег совјетског оружја, укључујући и нуклеарне бојеве главе, био је познат под шифром Себеж-5.
Паралелно са градњом војних објеката подизане су и стамбене четврти у којима су живели војници који су ту службовали и њихове породице. Већ током 1960. у цивилном делу насеља са радом је почео и дечији вртић и основна школа.[1]
Касарна је званично распуштена током 1993. године, а на њеном месту касније је отворен пенолошки центар.[2] Одлуком Псковске скупштине од 18. децембра 1997. дтадашње војничко насеље Себеж-5 преименовано је у варошицу Соснови Бор. Одлука о преименовању и административном преуређењу ступила је на снагу 18. јуна 1998. године.
Варошица је 2. маја 2015. званично обележила 55 година од оснивања.[3]
У Сосновом Бору данас се налази затвор у ком казне служе осуђеници оптужени за најтежа кривична дела.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према подацима са пописа становништва 2010. у вароши је живело 2.877 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2016. варошица имала 2.733 становника.[4]
1989. | 2002. | 2010. | 2016. |
---|---|---|---|
×××[5] | 1.861[6] | 2.877[7] | 2.733 |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Алексей Старков. (16. 4. 2015). „ Себеж-5. Ядерный арсенал под боком у Европы. Часть I”. // Псковская лента новостей. Приступљено 4. 6. 2015.
- ^ „Федеральное казённое учреждение ИК-6 УФСИН России по Псковской области”. // Официальный сайт УФСИН России по Псковской области. Архивирано из оригинала 10. 06. 2015. г. Приступљено 4. 6. 2015.
- ^ „Себеж-5 — 55 лет!”. // Официальный сайт Себежского района. 1. 4. 2015. Архивирано из оригинала 15. 06. 2015. г. Приступљено 4. 6. 2015.
- ^ Оценка численности постоянного населения по муниципальным образованиям Псковской области на 1 января 2016 года Архивирано на сајту Wayback Machine (16. април 2016)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]