Софија Коча
| Софија Коча | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 31. мај 1861. |
| Место рођења | Осијек, Аустроугарска |
| Датум смрти | 31. јануар 1942. (80 год.) |
| Место смрти | Земун, Краљевина Југославија (дејуре) НДХ (дефакто) |
Софија Николајевић (Осијек, 31. мај 1861 — 31. јануар 1942, Земун) била српски писац прозе (романа), учитељица, наставница, гувернанта и хуманитарна радница.[1]
Живот и каријера[уреди | уреди извор]
Рођена је у Осијеку у српској породици. Након удаје, за пореског чиновника Александра Кочу, са супругом и децом живела је у Осијеку, Карловцу, Иригу и Винковцима.
После развода 1906. година, сама је води бригу о седморо деце. Преминула је у Земуну 1942. године.
Дело[уреди | уреди извор]
Осим што је на српском језику писала и објављивала прозна дела (у сопственим издањима), Софија Коча је била приватна учитаљица немачког језика и неговатељица болесника.
Интензивно се бавила и мисионарским радом. Захваљујући коме је сакупљен новчани прилог неопходан за изградњу православне цркве у Ројчу (Словенија).
Библиографија[уреди | уреди извор]
Монографије
- Светли карактери (1900)
- Из владавине Обреновића и Иван дањски атентат (1910)
- Моћ мајчине молитве. Намењено матерама христијанкама свете православне вере. У славу Пресветој
- Богородици. (1921)
- Доживљаји са пута кроз отаџбину (1925)
- Приче из савременог живота (1931)
- Божија правда (1933)
- Молитвеник за све христијане, на које ће се излити благодат и помоћ божије милости, ако га читају (1938)
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Попов, Чедомир, ур., Српски биографски речник, књ. 5, Нови Сад: Матица српска, 2011.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Софија Коча[мртва веза] — knjizenstvo.etf.bg.ac.rs