Софија Тренчовска

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Софија Тренчовска
Sofija Trenchovska.jpg
Датум рођења(1975-10-09)9. октобар 1975.(45 год.)
Место рођењаСтрумица
 СР Македонија, СФР Југославија

Софија Тренчовска (Струмица, 9. октобар 1975)[1] је македонски филолог, писац и културни активиста. Уредница је „Пројекта Растко - Македонија“, дигиталне библиотеке културе и традиције Македоније.[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Основну и средњу школу завршила је у родном граду. Дипломирала је на Филолошком факултету „Блаже Конески“ Универзитета „Свети Кирил и Методиј“ у Скопљу, где похађа и постдипломске студије (теза „Митопоетиката во раните драми на Јордан Плевнеш“). По професији је дипломирани филолог за македонску и јужнословенске књижевности, са општом и компаративном књижевношћу.

Радила је као новинар у редакцији скопског дневног листа Вечер, где је писала чланке из области образовања, књижевности и филма, радећи и интервјуе са истакнутим личностима културе и уметности.

Учествовала је у припреми више књижевних публикација, а уредник је електронске библиотеке „Пројекат Растко - Македонија“ од оснивања 2007. године.[3] Учествује на међународним стручно-научним скуповима и конференцијама. Пише и објављује чланке из области књижевности и уметности у више штампаних и електронских часописа у региону, укључујући: Премин, Акт, Медиантроп итд.

Преводи са енглеског, српског, хрватског и бугарског на македонски.

Радови (избор)[уреди | уреди извор]

Ауторски текстови[уреди | уреди извор]

  • „Кичот како уметност“, Лоза, бр. 5, 1997, 9-10 стр.
  • „Комичната маска на Бен Акиба“, Театарски гласник, бр. 47, 1999, 55-56 стр.
  • „За филмскиот медиум“, Акт, бр. 24, 29. 10. 2007, 50-51 стр.
  • „Виртуелен македонски хронотоп“, Акт, бр. 25/26, 28. 03. 2008, 53-54 стр.
  • „Демонолошките битија во македонските волшебни приказни“, Акт, бр. 33/34, 31. 07. 2009, 52-64 стр.
  • „Мотивот на чудесното раѓање во македонските волшебни приказни“, Сум, бр. 64, 2009, 95-103 стр.
  • „Ѕвездени мигови на свето место“, Премин, бр. 59/60, 2009, 58-59 стр.
  • „Силјан штркот како психоаналитична приказна“, Акт, бр. 40/41, 08.04.2011, 58-64 стр.
  • „Постмодерен распад на еден имагинарен систем“, Акт, бр. 46, 17.08.2012, 42-49 стр.

Преводи[уреди | уреди извор]

Уредник, директор[уреди | уреди извор]

  • 2001 - Главни и одговорни уредник специјалног издања часописа Харман
  • 2007 - Директор игране ТВ-серије за децу у шест епизода „Мартин од скалите“
  • 2007- до сада - Уредник Пројекта Растко - Македонија (уредила око 500 наслова од 200 аутора)
  • Компакт диск 15 Роднокрајци – поезија и проза од 15 струмички автори, 11. 12. 2009.[4] ISBN 978-608-4546-00-9

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Софија Тренчовска — био-библиографија, Проект Растко — Македонија
  2. ^ Македонската традиција во дигитална библиотека „Растко“ Архивирано на сајту Wayback Machine (20. децембар 2014), Утрински весник, 17. 8. 2009.
  3. ^ „Дигитална библиотека: Бесплатни книги на порталот Растко“ Архивирано на сајту Wayback Machine (20. децембар 2014), Вечер, 10 март 2008
  4. ^ „Промоција на ЦД-то 15 роднокрајци од Струмица“ Архивирано на сајту Wayback Machine (20. децембар 2014), Премин портал, 14 декември 2008

Спољашње везе[уреди | уреди извор]