Софија Тренчовска
Софија Тренчовска | |
---|---|
Датум рођења | 9. октобар 1975. |
Место рођења | Струмица, СР Македонија, СФР Југославија |
Софија Тренчовска (Струмица, 9. октобар 1975)[1] је македонски филолог, писац и културни активиста. Уредница је „Пројекта Растко - Македонија“, дигиталне библиотеке културе и традиције Македоније.[2]
Биографија
[уреди | уреди извор]Основну и средњу школу завршила је у родном граду. Дипломирала је на Филолошком факултету „Блаже Конески“ Универзитета „Свети Кирил и Методиј“ у Скопљу, где похађа и постдипломске студије (магистерска теза „Митопоетиката во раните драми на Јордан Плевнеш“). По професији је дипломирани филолог за македонску и јужнословенске књижевности, са општом и компаративном књижевношћу. Тренутно је докторски кандидат.
Радила је као новинар у редакцији скопског дневног листа Вечер, где је писала чланке из области образовања, књижевности и филма, радећи и интервјуе са истакнутим личностима културе и уметности.
Учествовала је у припреми више књижевних публикација, а уредник је електронске библиотеке „Пројекат Растко - Македонија“ од оснивања 2007. године.[3] Учествује на међународним стручно-научним скуповима и конференцијама. Пише и објављује чланке из области књижевности и уметности у више штампаних и електронских часописа у региону, укључујући: Премин, Акт, Медиантроп итд.
Преводи са енглеског, српског, хрватског и бугарског на македонски.
Радови (избор)
[уреди | уреди извор]Ауторски текстови
[уреди | уреди извор]- „Кичот како уметност“, Лоза, бр. 5, 1997, 9-10 стр.
- „Комичната маска на Бен Акиба“, Театарски гласник, бр. 47, 1999, 55-56 стр.
- „За филмскиот медиум“, Акт, бр. 24, 29. 10. 2007, 50-51 стр.
- „Виртуелен македонски хронотоп“, Акт, бр. 25/26, 28. 03. 2008, 53-54 стр.
- „Демонолошките битија во македонските волшебни приказни“, Акт, бр. 33/34, 31. 07. 2009, 52-64 стр.
- „Мотивот на чудесното раѓање во македонските волшебни приказни“, Сум, бр. 64, 2009, 95-103 стр.
- „Ѕвездени мигови на свето место“, Премин, бр. 59/60, 2009, 58-59 стр.
- „Силјан штркот како психоаналитична приказна“, Акт, бр. 40/41, 08.04.2011, 58-64 стр.
- „Постмодерен распад на еден имагинарен систем“, Акт, бр. 46, 17.08.2012, 42-49 стр.
Преводи
[уреди | уреди извор]- Душан Ковачевиќ, „Лари Томпсон“, драма изведена во Народен театар - Штип, репертоарна сезона 2001/2002
- Радомир Константиновиќ, „Бекет, пријателот“, Акт, бр. 30, 26.12.2008, 53-57 стр.
- Зоран Стефановиќ, „Ноќ пред враќање“, Акт, бр. 42, 26.08.2011, 40-43 стр.
- Боро Драшковиќ, Режисерски белешки, 2012. ISBN 978-608-4546-25-2
- Зоран Стефановиќ, Словенски Орфеј, 2014. ISBN 978-608-4546-32-0
Уредник, директор
[уреди | уреди извор]- 2001 - Главни и одговорни уредник специјалног издања часописа Харман
- 2007 - Директор игране ТВ-серије за децу у шест епизода „Мартин од скалите“
- 2007- до сада - Уредник Пројекта Растко - Македонија (уредила око 500 наслова од 200 аутора)
- Компакт диск 15 Роднокрајци – поезија и проза од 15 струмички автори, 11. 12. 2009.[4] ISBN 978-608-4546-00-9
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Софија Тренчовска — био-библиографија, Проект Растко — Македонија
- ^ Македонската традиција во дигитална библиотека „Растко“ Архивирано на сајту Wayback Machine (20. децембар 2014), Утрински весник, 17. 8. 2009.
- ^ „Дигитална библиотека: Бесплатни книги на порталот Растко“ Архивирано на сајту Wayback Machine (20. децембар 2014), Вечер, 10 март 2008
- ^ „Промоција на ЦД-то 15 роднокрајци од Струмица“ Архивирано на сајту Wayback Machine (20. децембар 2014), Премин портал, 14 декември 2008
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Софија Тренчовска, био-библиографија
- Софија Тренчовска на сајту IMDb (језик: енглески)
- Проект Растко - Македонија, дигитална библиотека на културата и традицијата на Македонија