Пређи на садржај

Софијски метро

С Википедије, слободне енциклопедије
Софијски метро

Општи подаци
Област превозаСофија
Тип превозаподземна железница
Број линија4[1]
Број станица47[2]
Дневни превоз путника450,000 (2023)[3]
Функционисање система
Почетак рада28. јануара 1998. године
Оператор(и)„Метрополитен“ ЕАД
Технички подаци
Дужина мреже52 km
Ширина колосека1435 mm (стандардна ширина)
Просечна брзина40 km/h[4]
Максимална брзина80 km/h

Софијски метро (буг. Софийско метро) је први и једини метро у Бугарској.[5][6] Пуштен је у рад 28. јануара 1998 година. До 2025 године, он је имао укупну дужину од 52 км са 47 метро станица.[7]

Метро се проглашава националним зајмом, што значи да се његова изградња финансира и из општинског и државног буџета, али и из европских фондова. Изградњу дела подземне жељезнице је финансирала јапанска JBIC. Један од најтежих делова метроа, под рушевинама древне Сердике, изградио је турски конзорцијум који је учествовао у изградњи подземне жељезнице у Истанбулу. Већина акција за проширење метроа укључује највећу хрватску компанију за изградњу путева, која се бави изградњом хрватских аутопутева.

Током 20 година од отварања метроа, уведене су две линије, а трећа је у изградњи и очекује се да ће делимично бити оперативна 2019. године.

Непосредно након пуштања у рад треће линије планира се изградња још 17 станица метро, поред 12 које ће бити пуштене у рад 2019 године, а укупан број станица ће бити 64. На тај начин метро ће бити кориштен као главни превозни систем најмање половине становника Софије.

За сада се не планира кружни метро. Станица Националне палате културе, у којој је председништво Савета Европске уније имаће четири нивоа. Три станице ће бити на два нивоа због пресека линија и још једна на три. Трећа линија метроа ће бити потпуно аутоматизована, а возове ће израдити Сименс. У целини, метро у Софији има руске објекте, укључујући и најсавременије, а извршни директор Метрополитан (Стојан Братоев) дипломирао је у Санкт Петербургу.

26. августа 2020. године, након отварања линије број 3 (М3), линија број 2 (М2) у деоници „Сливница“ - „Младост 1“, која иде паралелно са линојом број 1 (М1), промењена је у линију број 4 (М4).

Историја

[уреди | уреди извор]

Планирана од 60-их, изградња метроа је почела 80-их година рушењем значајног броја зграда. Почетком 90-их, изградња је обустављена због недостатка средстава и сложености грађевинских радова. Као један од најстаријих градова у Европи, Софија садржи многе историјске знаменитости испод својих централних делова. Докази антике могу се јасно видети на станици Сердика, која приказује богатство откривених трачких и римских рушевина. Током изградње огромног комплекса Националне палате културе, изграђене су две станице које су део линије М2 и њихови спојни тунели.

Изградња система је почела од руте која има највећи обим путничког саобраћаја, достижући 38000 у шпицу.[8]

Линије

[уреди | уреди извор]
Линија Отворена Дужина Број станица У изградњи Станице у изградњи Планирана дужина Планиране станице
1998 г. 14,8 км 16 0 км 1 17,7 км 19
2012 г. 11,4 км 13 0 км 0 18 км 18
2020 г. 11,8 км 12 9 км 9 17,8 км 18
2015 г. 26,1 км 20 0 км 0 26,1 км 20
Укупно: 52 км 61 9 км 10 79,6 км 75

Црвена линија (М1)

[уреди | уреди извор]

Прва деоница линије М1 дужине 6,5 километара, која се састоји од пет станица које повезују Булевар Сливница преко Љулина и Булевара К. Величкова, свечано је пуштена у рад 28. јануара 1998. Станица Опалченска је пуштена у рад 17. септембра 1999., а станица Сердика је пуштена у рад 31. октобра 2000., продужавајући укупну дужину система до 8,1 километара. Оперативна деоница линије је даље продужена деоницом дугачком 1,8 километара, која је стигла до стамбеног насеља Обеља у априлу 2003.

Продужење линије М1 настављено је 2005. са почетком изградње тунела и три станице које повезују Трг Свете Недеље и Интерпед Светски трговински центар у Изгреву (станица Фредерик Жолио-Кири). 2006. је почела изградња још једне деонице (која се састоји од 3,2 километра тунела и три станице) која повезује Изгрев и стамбено насеље Младост 1. Завршетак прве три станице планиран је за јесен 2007. године, али је због разних кашњења друга деоница са прве линије (стадион Васил Левски – Младост 1) први пут пуштена у рад 8. маја 2009. године, са радом на кратко време одвојено од северозападног дела линије. Преостала деоница између Сердике и станице стадиона Васил Левски коначно је пуштена у рад 7. септембра 2009.[9]

Изградња деонице од Младост И до станице Бизнис парк Софија (2,62 километра (1,63 ми), са три нове подземне станице) почела је 25. априла 2013, а завршена је 8. маја 2015.[10][11]

Зелена линија (М3)

[уреди | уреди извор]

Планирано је да Линија М3 дужине 16 км повезује насеља Овча купел и Васил Левски, са укупно 16 станица, укључујући две трансфер станице у центру града, са остатком већ оперативне линије. Првих 8 станица на линији ушло је у промет 26. августа 2020, а још 4 станице 24. априла 2021.[12]

Првобитни план је био да има 8 надземних и 11 подземних станица. Уговор о изради пројекта додељен је чешкој компанији Metroprojekt Praha a.s.[13][14][15]

У марту 2014. расписан је тендер за изградњу централне деонице пруге. Деоница је дуга 7 km (4,3 mi) и обухвата 7 станица, од којих две прелазе на линије 1 и 2. Расписивањем тендера постало је јасно да су првобитни планови за 19 станица делимично измењени и 2 од станице, једна на Дојранском булевару и друга у улици Шипка, неће бити изграђене. Тунел централног дела ће се копати тунелобушилачком машином, док ће се изградња станица поверити другим предузећима.[16] У јануару 2015. године расписан је тендер за 20 возова који ће опслуживати централни део пруге. Рад воза без возача, са степеном аутоматизације 3 (GoA 3), и врата са екраном на платформи ће обезбедити безбедност путника. За разлику од Линија 1, 2 и 4, где возови прикупљају енергију преко треће шине, возови на Линији 3 су опремљени пантографима.[17]

Планирано је да трећа линија Софијског метроа има укупно 23 метро станице, и то: 16 метро станица за главну линију и 6 метро станица за слатински крак.[18][19]

Услуге

[уреди | уреди извор]

Цена појединачне карте је 1,60 лева, што је приближно 0,82 евра. Може се издати на благајни или на аутомату. Када се добије, појединачна карта мора бити валидована у року од 30 минута код валидатора. Доступне су и дневне и месечне картице.[20]

Почевши од 1. новембра 2021., карта се може платити бесконтактном дебитном или кредитном картицом на свакој станици мреже. Поред тога, путници ће моћи да плаћају помоћу мобилног новчаника (Apple Pay, Google Pay итд.). Цена карте ће бити иста као и папирна карта (1,60 лева или ~0,82 евра), а износ који плаћа по дану ће бити максимално 4 лева (или око 2 евра), што је 3 путовања (прво и друго путовање ће коштати пуних 1,60 лева, 3. ће коштати 0,80 лева и свако путовање после ће бити де факто бесплатно). Максимум од 4 лева се ресетује сваког дана у 12 часова по локалном времену.

Возни парк

[уреди | уреди извор]

Систем користи 3 типа возног парка.

Старије гарнитуре возова, типа 81-717/714.4, произвела је компанија Метровагонмаш у Русији. Испоручене су 1990. – око 8 година пре отварања прве секције система. 2020. прве гарнитуре возова овог типа су реновиране у 81-717/714.4k и пуштене у саобраћај.[21]

Друга генерација возног парка, типа 81-740/741, такође је произведена од стране Метровагонмаша и испоручена између 2005. и 2013.

Трећа генерација возног парка, возови типа Siemens Inspiro 30, испоручене су између 2016. и 2021. и искључиво опслужују линију М3.[22]

У јулу 2023. Шкода је добила уговор вредан 65 милиона евра за испоруку 8 климатизованих метро возова са четири вагона, који ће заменити тренутни Метровагонмаш. Планирано је да возови буду распоређени на линијама 1, 2 и 4. Испоруке се очекују 2026.[23][24]

  • 81-717/714
    81-717/714
  • 81-740/741
    81-740/741
  • Siemens Inspiro
    Siemens Inspiro

Статистика

[уреди | уреди извор]
Година Број путника по дану
1998 10 000[25]
1999 40 000
2000 70 000[25]
2001 80 000
2002 90 000[26]
2003 80 000[8]
2004 75 000
2005 70 000[27]
2006 80 000
2007 90 000[28]
2008 76 000[29]
2009 201 000[30]
2010 187 000[31]
2011 190 000[32]
2012 350 000[33]
2013 280 000[34]
2014 320 000[34]
2015 335 000[35]
2016 350 000[35]
2017 350 000[36][37]
2018 350 000[36]
2019 350 000[36]
2020 200 000
2021 250 000
2022 360 000
2023 450 000
2024
2025

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „About the metro of Sofia”. www.metrosofia.com. Приступљено 2025-01-16. 
  2. ^ Mikhaylova, Marina (2016-07-20). „Sofia subway launches 1.3 km section with one station | Bulgaria Investments News | SeeNews”. seenews.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-16. 
  3. ^ New Sofia Metro Station Opens, Adding 15 000 Passengers
  4. ^ „Открит е нов участък от софийското метро – МС "Цариградско шосе" – МС "Летище София” (на језику: бугарски). Метрополитен София. Архивирано из оригинала 27. 1. 2016. г. Приступљено 2016-01-19. 
  5. ^ „General Info about Sofia Metro”. MetroSofia.com. 2013. Приступљено 20. 9. 2013. 
  6. ^ „Председателят на комисията Жозе Мануел Барозу ще пререже лентата на втория лъч на подземната железница” [We want the [European Commission (EC)] 800 million for the third metro line] (на језику: Bulgarian). Строител. 30. 7. 2012. Приступљено 20. 9. 2013. 
  7. ^ „ТРЕТА ЛИНИЯ Е ВЕЧЕ ФАКТ”. Метрополитен София. 
  8. ^ а б Metropolitan Sofia – General Information, Архивирано из оригинала 2018-03-29. г., Приступљено 2013-08-03 
  9. ^ „Sofia Metro links east and west Sofia suburbs”. Архивирано из оригинала 2009-09-12. г. 
  10. ^ „Subway Extension to Business Park Sofia Opens - Novinite.com - Sofia News Agency”. www.novinite.com. Приступљено 2025-01-15. 
  11. ^ Stoyanov, Assen (2015-03-02). „Testing begins on Sofia metro extensions”. International Railway Journal (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-15. 
  12. ^ „When will the Third Sofia Metro Line be Launched? - Novinite.com - Sofia News Agency”. www.novinite.com. Приступљено 2025-01-16. 
  13. ^ O.P. Transport: Third Metro Diameter Архивирано 20 август 2012 на сајту Wayback Machine (in Bulgarian) BNT, 29 November 2011. Retrieved 30 Sep 2012.
  14. ^ Metroprojekt – History (2011–Future) Архивирано 30 март 2014 на сајту Wayback Machine Metroprojekt.cz – Retrieved 30 September 2012.
  15. ^ METRORAIL 2013 Presentation Архивирано 30 март 2014 на сајту Wayback Machine Metroprojekt.cz
  16. ^ „Съдържание на документ”. www.aop.bg. Приступљено 2025-01-16. 
  17. ^ „Кметът на гр. София провери напредъка в изпълнението на участък „Младост 1 – бул. Цариградско шосе””. Архивирано из оригинала 06. 06. 2012. г. Приступљено 16. 01. 2025. 
  18. ^ „Метрото за "Слатина" ще тръгва от "Орлов мост" и ще стига до The Mall - Infrastructure.bg”. infrastructure.bg. Архивирано из оригинала 25. 02. 2017. г. Приступљено 2025-01-16. 
  19. ^ „243 млн. лв. за строителство на 12 метростанции и 12 километра трасе през 2017 г. - Новини - Infrastructure.bg”. infrastructure.bg. Архивирано из оригинала 25. 03. 2017. г. Приступљено 2025-01-16. 
  20. ^ „Schedule of movement of trains - Metropolitan.bg”. www2.metropolitan.bg. Приступљено 2025-01-16. 
  21. ^ „Обновени и модерни метровлакове тръгват през март по линии 1 и 2”. Столица.bg (на језику: бугарски). Приступљено 2025-05-25. 
  22. ^ „Newag and Siemens present first Sofia Line 3 metro train”. Railway Gazette International (на језику: енглески). Приступљено 2025-05-25. 
  23. ^ Sapién, Josephine Cordero (2023-07-14). „Bulgaria: Sofia Buys Metro Trains from Škoda”. Railway-News (на језику: енглески). Приступљено 2025-05-25. 
  24. ^ Capital.bg (2023-07-17). „Сбогом, руски метровлакове: Skoda и Siemens ще доставят новите за 318 млн. лв.”. www.capital.bg (на језику: бугарски). Приступљено 2025-05-25. 
  25. ^ а б Стоян Братоев Софийски метрополитен. – София: Нота Бене, 2004. – с. 61 – [[Специални:Източници на книги/9549142019|ISBN 954-91420-1-9]]
  26. ^ Стоян Братоев Софийски метрополитен. – София: Нота Бене, 2004. – с. 14 – [[Специални:Източници на книги/9549142019|ISBN 954-91420-1-9]]
  27. ^ „Метрото ще вози милион пътници”. Стандарт. 18 юли 2005. Архивирано из оригинала 2016-03-05. г. Приступљено 2013-08-03.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  28. ^ „Паркинги на три етажа в метрото”. fakti.bg. 30 март 2007.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  29. ^ „Намаляват пътниците в градския транспорт”. money.bg. 18 февруари 2009.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  30. ^ „Столичното метро постави рекорд – 201 хиляди пътници за един ден”. БНТ. 21 декември 2009.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  31. ^ „Колата измести градския транспорт”. Монитор. 24 април 2010. Архивирано из оригинала 2014-11-29. г. Приступљено 2013-08-03.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  32. ^ „400 хиляди пътници на ден ще пътуват с метро от 2012 година”. TV7. 19 юни 2011. Архивирано из оригинала 2013-08-03. г. Приступљено 2013-08-03.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  33. ^ „Между 15 и 20% от стойността на метрото са за системите за управление”. stroitelstvo.info. 3 декември 2012. Архивирано из оригинала 2014-11-29. г. Приступљено 2012-12-08.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  34. ^ а б Столичното метро ще се движи на по-чести интервали от април
  35. ^ а б New Sofia Metro Station Opens, Adding 15 000 Passengers
  36. ^ а б в www.economic.bg
  37. ^ www.nsi.bg

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Софијски метро на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Софијски_метро&oldid=30531603”