Социологија у Јапану

С Википедије, слободне енциклопедије

Социологија је методолошка и научна студија људског друштва. Она проучава социјалне интеракције као и социјалне обрасце између друштва, група, нација, институција итд. Социлолози истражују односе између друштвених структура људских живота. Они такође теже да разреше одговарајуће друштвене проблеме откривене истраживањем. Социологија у Јапану настала је током Меиџи ревоуције (1868) и развила се са оснивањем прве катедре за социологију на Токијском универзитет у 1893. Интегрисана је у образовни систем Јапана као резултат модернизације и у великој мери је на њу утицала Западна социологија.

Порекло[уреди | уреди извор]

Опште прихватање социологије у Јапану се може се приписати Меиџи револуцији 1868. У то време револуција је утицала на процес модернизације Јапана и створила промене како на друштвене тако и на политичке структуре [1]. Социологија Херберта Спенсера је први пут представљена Јапану доласком Ернеста Фенолосе, гостојућег професора филозофије и политичке економије на Токијском универзитету. Ово и накнадно стварање прве катедре социологије предвођене од стране Тојаме Шоичија представљају прекратницу у успостављању јапанске социологије. [2]

Такебе Тонго је био први председавајући Катедре за Социологију на Токијском универзитету, који је био назван Токио Империал универзитет. Његово дело Општи принципи социологије 1905-1908 је било први систематичан рад о социологији у Јапану и наметнуоло је великиутицај на развој студије. [3]

Развој[уреди | уреди извор]

Развој социологије у Јапану може се генерално категорисати у четири фазе засноване на различитим социјалним и културалним структурама и националном политиком на различитим фазама времена. [4]

Фаза1: Период пре Другог светског рата (1878—1945)[уреди | уреди извор]

Јапанска социологија се у својој почетној фази првобитно фокусирала на филозофске правце и на њу су у великој мери утицале социолошке теорије из Европе [5]. На Токијском универзитету, социологију је први подучавао Фенелоса, гостојући професор филозофије и политичке економије. Три године касније био је у сарадњи са Масаказу Тојомом који је касније постао први званични професор социологије у Јапану и додељена му је титула „оснивача социологије у Јапану“ .

И Фенелоса и Масаказу су били заговорници Херберт Спенсерове социолошке теорије која је Спенсеров рад учинила значајном за јапанску социологију у ранијим годинама. Остале западњачке теорије су биле представљене Јапану за време касних 90-их и почетком 20. века укључујући и Рукиди Енда, Емила Диркема и Френклина Гиденса.

Институт јапанске социологије је основан 1913. од стране Тонго Токеде замењен је Јапанским социолошким друштвом 1924. Пре Другог светског рата студија социологије у Јапану је у великој мери била под утицајем западњачких теорија а посебно Немачке школе. [6]

Фаза2: После Другог светског рата (1946—1960)[уреди | уреди извор]

Другу фаза развоја јапанске социологије карактерише прелазак са истицања филозофских ка емпиријским оријентацијама, Америчка школа студије социологије је имала велики утицај на развој јапанске социологије за [7] овог периода. Социолошке и политичке реформе су се одигравале у току америчких окупација Јапана за време Другог светског рата. Традиционални јапански систем вредности је пропао, појавила се нова идеја демократизације. Социологија је ушла у јавну свест са ревизијом вредности . За време 1950-их, као део реформе демократског система, соиологија је званично постала обавезан предмет општих студија терцијалном образовању у Јапану. Потреба за социолозима је повећана са успостављањем развоја одељака за социологију. Америчке социолошке теорије су почеле да привлаче пажњу током овог развојног периода јапанске социологије. [8] Окупација САД-а помогла је у ширењу. У то време, амерички социолози су посебно наглашавали емпиријске студије, што је коначно довело до исте транзиције ка емпиријским истраживањима у јапанској социологији. Двојица водећих јапанских социолога у то време су били Тадаши Фукутаке и Кунио Одака. Иако су они истраживали различите области; Фукутаке је истраживао руралну социлогију, а Одака је истраживао индустријску социологију, обојица су били водећи емпиријски социолози који су спровели велики број прегледа на основу истраживања. [9]

Фаза3: Диверсификација (1960—1990)[уреди | уреди извор]

Трећа фаза развоја Јапанске социологије је почела за време 60-их. Ова фаза развоја је окарактерисана својим различитим истицаним студијама. Међу јапанским социолозима [10] су биле популарне емпиријска оријентација као и филозофска и теоријска. Старији социолози су посведочили променама у друштвеним структурама за време послератне фазе. Ипак, ови старији социолози углавном су припадали предратном академском кругу. Млађи јапански социолози у овом периоду имају тенденцију да се више фокусирају на теоријску микросоциолошку анализу него на макроанализу. Вишедимензионалне парадигме су почеле да привлаче пажњу унутар јапнске социологије, укључујући и оне Алфреда Шуца, Ентони Гиденса, Јурген Хабермаса, Пјер Будрдјеа. [11] Тако су се многи талентовани млађи социолози окренули од Марксизма до структурализма или структуралистичке социолошке теорије... Наизменично су прихваћене прилично субјективне методологије и теорије као што су феноменолошка социологија, симболички интеракционизам и етнометодологија...

Прелиминарна анализа историје друштвених наука у савременом Јапану (1996)

Амерички утицај и емпиријски приступ наставили су да се развијају у јапанској социологији што је допринело развијању многих нових и разноврсних тема проучавања. У овој фази су се појавили водећи научници укључујући Еичи Исомура унутар урбане социологије, Киоми Мориока у религијкој и породичној социологији, Акира Такахаши у социјалном покрету, Џоџи Ватануки у политичкој социологији и Тамито Јошида у друштвеној комуникацији. Диверсификација је касније убрзана и другим друштвеним факторима као што су индустријализација седамдесетих, еколошки и феминистичких покрета осамдесетих од тада па надаље, социологија у Јапану је наставила да се развија невероватном брзином. До осамдесетих година број социолога који су предавали на факултетима достигао је бој 1000, а број чланова Јапанског социолошког друштва порастао је на 3034 у 1999.

Фаза 4 : Глобализација (1990-е данас)[уреди | уреди извор]

Четврти степен развоја јапанске социологије је почео од 1990-их. Од тада до данашњих дана, постојао је покрет ка теоријским и емпиријским оријентацијама, са растом интернационалних и страних студија као и сарадњи са глобалним заједницама. Истраживање спроведено 1998. од стране Јапанског удружења социолога испитало је одабрано поље истраживања својих чланова. Топ десет изабраних поља су били:

  • 15,6% је изабрало опште теорије социологије
  • 15,2% је изабрало социологију породице
  • 15,1% је изабрало комуникације и информације
  • 14,7% је изабрало социјалну мисао и историју социологије
  • 14,3% је изабрало социоално благостање, социјалну сигурност и медицинску социологију
  • 13,6% је изабрало културу, религију и морал
  • 13,1% је изабрало социјалну психологију и социјалне ставове
  • 12,2% је изабрало руралну социологију и друштвене студије
  • 11,3% је изабрало унакрсна национална и страна поља истаживања Исто истаживање је спроведено десет година раније 1988. Разлика између добијених резултата показала је да индустрија, рад и проблемима са едукацијом изгубили полуларност, док су комуникације, информације, психологија и стране студије добиле пажњу током 1990-их. Општи тренд глобализације нације је одговоран за такав прелаз у популарним пољима истраживањима.

Док су језичка баријера и мањак координације са страним истраживачким институцијама оставила Јапанском удружењу социолога смањену репутацију у осталим деловима света, глобализација је направила растући број прилика за јапанске социологе да истражују преко границе и дочекала стране корпорације и коопрдинације. Социологија у Јапану је постала интернационалнија у овој фази развоја. [12].

Социолошки проблеми у Јапану[уреди | уреди извор]

У савршено хармоничном друштву, социолози истражују шаблоне и правила социјалних интеракција и односа. Међутим, такве студије нису довољне у модерном свету јер постоје социјални проблеми. Резултати истраживања су коришћени за помоћ у даљим истраживањима постојећих и новонастајућих проблема. [13].

Године 1985. Је основано Јапанско удружење за истраживање социјалних проблема доневши све већу пажњу овој теми. Неколико великих социјалних проблема представљено је у даљем тексту. [14].

Малолетнички криминал[уреди | уреди извор]

Више пажње је било окренуто ка извештајима о криминалним вестима, посебно ка малолетничком криминалу.

Године 1997. злочин који укључује одсечене главе које су биле обешене о капију средње школе био је извештаван широм медија и привлачио велику пажњу заједнице. Откривено је да је почињен од стране 15-огодишњака што је шокирало јапанско друштво. Злостављање међу младима приукло је пажњу социолога и малолетнички криминал је постао социјални проблем.

Дискриминација[уреди | уреди извор]

Систем касти има значајни утицај на јапанску историју током 260 година Токугава периода, систем каста је рангирао јапанску популацију у складу са њиховим занимањем, са ратницима као највишим рангом, затим сељацима, занатлијама и продавцима. Прогрнаници, људи са занимањима испод продаваца су осуђени на непоштовање у друштву. У 1868. Меиџи револуција је установила правило једанкости као социјалну дисциплину и од тада су успостављени закони. Иако је утицај система каста нестајао, дискриминација је остала и постаје социјални проблем.

Самоубиство[уреди | уреди извор]

Од статистичких истаживања током 1975-1988 у просеку је дупло већи број смрти од самоубистава него у саобраћајним несрећама са највишим бројем од 23,832 смрти у 1987. У то време, самоубиство није препознато као значајно попут смрти од саобраћајних несрећа. Са растућом популарношћу социјалног проблема самоубиства, социолози су нагласили да самоубиство не може бити сматрано за изолован случај и ван закона, морала и других социјалних фактора. Проблеми попут смањења популације су у великом узроковани проблемом самоубиства.

Старост популације[уреди | уреди извор]

Очекује се да ће се популација Јапана смањити за једну трећину током наредних педесет година са око 40% преостале популације старости преко 64 године, што је тренд старења у Јапану. Финансијски проблеми (организација) и одговорности неге су у порасту међу будућим генерацијама радника. У исто време, Јапански универзитети су се суочили са кризом смањења младе популације. Очекивало се да ће се број 18-годишњака смањити од 2,050,000 у 1992. до 1,200,000 у 2007. и да настави да пада.

У 2000-ој, 60% факултета нису могли да упишу довољно студената. Ситуација са старењем популације је направила многе социјалне проблеме.

Часописи[уреди | уреди извор]

  1. W., H. (1946). "The Outlook in Japan: Social and Political Developments since the Surrender". The World Today. vol. 2, no. 11: 512–523.
  2. Kunio, Odaka (1950). "Japanese Sociology: Past and Present". Social Forces. vol. 28, no. 4: 400–409.
  3. Yamagishi, T., Brinton, M. (1980). "Sociology in Japan and "Shakai-Ishikiron"". The American Sociologist. 15(4): 192–207.
  4. Morioka, Kenneth K., and Jesse F. Steiner (1959). "American Sociology in Japan". American Journal of Sociology. vol. 64, no. 6: 606–609 .
  5. CLARK, GREGORY; et al. (2014). "Japan and Korea: Social Homogeneity and Mobility". The Son Also Rises: Surnames and the History of Social Mobility, Princeton University Press: pp. 182–198
  6. Ito, K. (1993). Teaching the Sociology of Japan. Teaching Sociology, 21(4), 371-376.
  7. Makino, Tatsumi (1952). „Educational Sociology in Japan”. The Journal of Educational Sociology. 26 (1): 37—42. JSTOR 2263706. doi:10.2307/2263706. 
  8. Tomoda, Yasumasa (1966). „Recent Trends in Educational Sociology in Japan”. Sociology of Education. 39 (4): 397—406. JSTOR 2111922. doi:10.2307/2111922. 
  9. Nonoyama, H. (2000). The Family and Family Sociology in Japan. The American Sociologist, 31(3), 27-41.
  10. Hogetsu, M. (2000). A Social World of Sociology in Japan. The American Sociologist, 31(3), 5-14.
  11. Cohen, M. (2015). Historical Sociology's Puzzle of the Missing Transitions: A Case Study of Early Modern Japan. American Sociological Review, 80(3), 603-625. Nakao, K. (1998). Sociological Work in Japan. Annual Review of Sociology, 24, 499-516.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ нације
  2. ^ Јапанске социологије.
  3. ^ развој студије.
  4. ^ времена.
  5. ^ Европе
  6. ^ Немачке школе.
  7. ^ време
  8. ^ социологије.
  9. ^ истраживања.
  10. ^ социолозима
  11. ^ Пјер Бурдје-а.
  12. ^ развоја
  13. ^ проблема
  14. ^ тексту

Литература[уреди | уреди извор]

  • 1971-, Nagle, John, (2016-11-03). Introducing sociology. Piero, 1967-. London. . ISBN 9781785780745. OCLC 962412650.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Robert., Van Krieken, (2013). Sociology. Habibis, Daphne., Smith, Philip. (5th ed.). Pearson Australia Pty Ltd. . ISBN 9781442562363. OCLC 1021807539.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  1. R., Dore (1962). "Sociology in Japan". The British Journal of Sociology. . 13 (2): 116—123.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ) – via JSTOR.
  2. Makoto, Hogetsu (2000). "A Social World of Sociology in Japan". The American Sociologist. 31 (3): 5 – via JSTOR.
  3. Baba, Akio (May 1, 1962). "The History of Sociology in Japan". The Sociological Review. 10: 7–13 – via SAGE JOURNALS.
  • Sasaki, Masamichi S.; Goldstone, Jack; Zimmermann, Ekkart; Sanderson, Stephen K., eds. (2014). Concise encyclopedia of comparative sociology. Leiden, The Netherlands. . ISBN 9789004206243. OCLC 869881238.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  1. Kokichi, Shoji (1975). "The position of sociology in the history of social sciences in contemporary Japan". A Preliminary Analysis of the History of Social Sciences in Contemporary Japan. Hosei University Press.
  2. Yamamoto, Tsutomu (October 1992). "Contemporary Social Problems in Japan: A Study of the Suicide and Depopulation Problems". International Journal of Japanese Sociology. . 1 (1): 19—33.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ) – via Wiley Online Library.
  3. Ayukawa, Jun (2000). "The Sociology of Social Problems in Japan". The American Sociologist. . 31 (3): 15—26.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ) – via JSTOR.
  4. Reynolds, Isabel (17 May 2017). "Japan's Shrinking Population". Bloomberg. Приступљено 5 Oct 2018.