Социјализам

Из Википедије, слободне енциклопедије

Социјализам чине широк скуп политичких и економских доктрина, од којих се већина односи на политичке покрете чији је циљ да спроведу те доктрине у праксу. Ти покрети замишљају и заговарају систем друштвене организације у којем су власништво и расподјела добити од производње подређена друштвеној контроли. Као економски систем, социјализам се често веже за државно и колективно власништво медија за производњу, а тиме и самих крајњих производа. Таква контрола може бити директна, односно преко разних модела колектива радника, или може бити и индиректна, односно преко утицаја државних органа власти. Модерни социјалистички покрет има своје дубоке корене у покрету радничке класе крајем 19. века. У том периоду, појам „социјализам“ се односио на Европске социјалне критичаре који су оштро осуђивали приватно власништво. За Карла Маркса, који је у ствари дефинисао и помогао успоствљању модерног социјалистичког покрета, социјализам треба да уништи тржишта, капитал и рад са тежњом за приватним благостањем и комотностима.

Социјализам је опсег економских и друштвених система које карактерише друштвено власништво и демократска контрола над средствима за производњу,[1][2][3][4][5][6][7]}} као и политичке теорије, и покрети везани за њих.[8] Друштвено власништво се може односити на одлике јавног, колективног, или кооперативног власништва, или на грађанско власништво над капиталом.[9] Постоји мноштво варијетета социјализмаи и стога не постоји једна свеобухватна дефиниција.[10] Друштвено власништво је заједнички елеменат свих варијетета.[3][11][12]

Социјалистички економски системи се могу поделити у нетржишне и тржишне облике.[13] Нетржишни социјализам обухвата супституцију фактора тржишта и новца, са инжењерским и техничким критеријумима, базираним на обрачуну извршеном у натури, чиме се формира економски механизам који функционише у складу са различитим економским законима од оних у капитализму. Нетржишни социјализам стреми превазилажењу неефикасноти и криза које су традиционално асоциране са акумулацијом капитала и системом профита.[22] У контрасту с тим, тржишни социјализам задржава употребу монетарних цена, фактора тржишта, и у неким случајевима мотив профита, у погледу рада друштвених предузећа и расподеле капиталних добара између њих. Профити које генеришу ове фирме директно контролишу радници сваке фирме, или се сакупља за друштвом у целини у виду друштвених дивиденди.[23][24][25] Социјалистичка дебата о прорачуну дискутује остваривост и методе алокације средстава социјалистичког система.

Социјалистички политички покрет обухвата политичке филозофије које потичу из револуционарних покрета из друге половине 1700-тих, и разматра друштвене проблеме који су везани за капитализам.[26] Осим дебате о тржиштима и планирању, варијетети социјализма се разликују у њиховим облицима друштвеног власништва, начину организације руководећих структура у производним организацијама, и улози државе у реализацији социјализма.[27][26] Кључне дихотомије су реформизам наспрам револуционарног социјализма, и државни социјализам наспрам либертаријанског социјализма. Социјалистичка политика је била централистичка и децентрализована; интернационалистичка и националистичка по орјентацији; организована у виду политичких партија и супротстављена партијско политици; понекад се преклапала са синдикатима, а у другим временима била је независна од синдиката и критична према њима; она је присутна у индустријализованим земљама, као и у онима које су у развоју.[28] Мада све тенденције социјализма сматрају себе демократским, термин „демократски социјализам“ се обично користи за наглашавање високих вредности његових поборника у смислу демократских процеса у економији и демократских политичких система,[29] обично да би се нагласио контраст са тенденцијама које они сматрају недемократски приступима. „Демократски социјализам“ је често кориштен за ограђивање од политичког ситема Совјетског савеза, за који критичари наводе да се спроводи у ауторитавном маниру.[30][31][32]

До касног 19 века, након радова Карла Маркса и његовог сарадника Фридриха Енгелса, пошто је технолошки развој превазишао економску динамику капитализма,[33] „социјализам“ је попримио одлике супротности капитализма, и залагања за пост-капиталистички систем заснован на извесном облику друштвеног власништва над производним средствима.[34][35] До 1920-их, социјалдемократија и комунизам су постали две доминантне тенденције унутар међународног социјалистичког покрета.[36] До тог времена, социјализам се појавио као „најутицајнији секуларни покрет двадесетог века широм света. То је политичка идеологија (или поглед на свет), широк и разједињен политички покрет“[37] и док је појава Совјетског Савеза као прве номинално социјалистичке државе на свету довела до широко заступљене асоцијације социјализма са совјетским економским моделом, многи економисти и интелектуалци истичу да у је пракси модел функционисао у виду државног капитализма,[38][39][40] или непланиране административне или командне економије.[41][42] Социјалистичке партије и идеје остају политичка сила са различитим степенима моћи и утицаја на свим континентима, која руководи националним владама у многим земљама широм света. У данашње време, неки социјалсти су такође прихватили циљеве других друштвених покрета, као што је заштита животне средине, феминисм и либерализам.[43]

Социјализам у новом веку[уреди]

Слика Владимира Илића Лењина, рад Исака Бродског. При крају Првог светског рата руски комунисти на челу са В. И. Лењином Октобарском револуцијом долазе на власт. Убрзо формирају прву тоталитаристичку државу која свој статус велике силе користи за „извоз“ својег друштвеног система широм света.

Социјализам је био политички покрет посве друкчији од конзервативизма и либерализма. Социјалисти су сматрали да ће праведно друштво наступити тек онда када се побољша положај фабричких радника. Сматрали су да се то не може остварити политичком борбом на изборима и у парламенту. Тврдили су да ће радницима бити боље тек кад сами постану власници фабрика у којима раде. Притом су се социјалисти поделили у две супротстављене групе. Социјалисти утописти тврдили су да ће власници фабрика, када схвате како је положај радника очајан, добровољно препустити власништво над фабрикама. Социјалисти марксисти сумњали су да ће власници предати фабрике радницима добровољно; Карл Маркс, оснивач марксистичке гране социјализма, разрадио је доктрину према којој ће радници предвођени комунистима револуцијом освојити власт у држави, а тек онда променити власничке односе.

Према марксистима, након револуције треба да уследи тзв. диктатура пролетаријата, у којој тзв. "елита радничке класе" - заправо чланови Комунистичке партије - без непотребних скрупула треба обрачунати с тзв. „класним непријатељима“. У пракси земаља које су фактично имале такве дуготрајне комунистичке владавине (како је до данас на Куби и у Северној Кореји) се класним непријатељима сматрају (и прогоне) власници предузећа, банкари, велики и средњи трговци, имућнији трговци, рибари и сељаци; сличан стус имају и службеници верских заједница и интелектуалци који се идејно не слажу са марксизмом. У релативно кратком времену након преузимања власти у појединој земљи, „радничка власт“ се с „класним непријатељом“ по правилу обрачунава уз кориштење револуционарног терора; касније се користе правне мере - од масовне експропријације имовине до слања политичких опонената у затвор; у најблажим случајевима спречавањем запошљавања, спречавањем напредовања у служби (нпр. професор који није члан комунистичке партије не може постати директор школе, новинар који није члан комунистичке партије не може постати уредник, „неподобни“ радници не могу добити запослење на нивоу своје стручне спреме, „неподобни“ гимназијалци не могу уписати факултет и сл.), те онемогућавањем деловања режиму несклоних уметника (те политички „неподобни“ књижевници не могу објављивати књиге, „неподнобни“ сликари не могу одржавати изложбе) и научника (којима се онемогућава стицање академских звања и објављивање знанствених радова). Све социјалистичке земље биле су (тј. и данас су) устројене као тоталитарни режими. Немачки истраживачи раздобља ДДР-а добро су документовали кориштење методе „Zersetzung“ („кварење“), где су се од 1970—их година против дисидената уместо примене правних мера систематски користиле разне мере психолошког злостављања (нпр. агенти би улазили у стан и мењали распоред слика на зиду, или би се намерно прислушкивали телефонски разговоре на начин да се приликом телефонирања чују необични звукови), подметање погрешних лекова, уношење раздора у односе с блиским особама, учесталих премештања и инсценирања разних проблема на радном месту; циљ је био да се одређена особа или група обесхрабри, да се компромитује њена социјална уверљивост и да се учини неспособном за опозицију режиму.

Прве две земље са социјалистичким друштвеним уређењем биле су Советски Савез (1918. године) и Монголија (1924. године). На почетку Другог светског рата је Совјетски Савез путем споразума Рибентроп—Молотова у сарадњи са Хитлером заузео неколико мањих држава на истоку Еуропе (Литвија, Летонија, Естонија, Молдавија) и готово половину Пољске, и тиамо је одмах заведен социјалистички државни поредак. Непосредно након Другог светског рата је социјализам наметнут у низу европских земаља из којих је 1945. године Црвена армија потиснула нацистичке окупаторе; потом су у неколико наредних деценија у низу земаља Трећег света - од Кине и Вијетнама до Мозамбика и Етиопије - спроведене комунистичке револуције (ту се се комунистичке партије ослањале на антиколонијалне тежње становништва, да би „успут“ увеле комунизам) након којих је у знатан део света уведен социјализам.

Од 1990. године цели низ земаља одустаје од социјализма - те се чак и Совјетски Савез распада на више држава од којих једино Белорусија показује постојану приврженост социјализму. У најмногољуднијој социјалистичкој земљи Кини, на власти је још увек Комунистичка партија, али уз економију која је у све већој мери капиталистички организована.

Многобројне политичке групе широм света и данас показују одлучну приврженост идејама социјализма, те евидентни неуспех социјалистичких земаља из прошлости (и данашњице) да своје привредне и политичке системе устроје на начин да могу парирати капиталистичким земљама сматрају тек последицом лоших и неуспешних политика - а не последицом фундаменталне погрешности идеје да се успешно може организовати друштво утемељено на економији без приватног власништва.

Осуде социјалистичких режима[уреди]

Парламентарна скупштине у Већа Европе је Резолуцијом ВЕ 1481/2006 од 25. јануара 2006. године осудила злочине социјалистичких режима из 20. века, као тоталитарних. У тој осуди се изричито спомињу „масовна кршења људских права од стране тоталитарних комунистичких режима ... (која су каи) дела насиља укључила индивидуална и колективна погубљења, као и смрт у концентрационим логорима, изгладњивање, депортације, мучење, ропство, прислини рад и друге облике масовног психичког терора.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Rosser (2003). стр. 53.
  2. "What else does a socialist economic system involve? Those who favor socialism generally speak of social ownership, social control, or socialization of the means of production as the distinctive positive feature of a socialist economic system" N. Scott Arnold. The Philosophy and Economics of Market Socialism : A Critical Study. Oxford University Press. (1998). стр. 8.
  3. 3,0 3,1 Busky, Donald F. (2000). Democratic Socialism: A Global Survey. Praeger. стр. 2. ISBN 978-0275968861. »Socialism may be defined as movements for social ownership and control of the economy. It is this idea that is the common element found in the many forms of socialism.« 
  4. Badie, Bertrand; Dirk Berg-Schlosser; Morlino, Leonardo (2011). International Encyclopedia of Political Science. SAGE Publications, Inc. стр. 2456. ISBN 978-1412959636. »Socialist systems are those regimes based on the economic and political theory of socialism, which advocates public ownership and cooperative management of the means of production and allocation of resources.« 
  5. Zimbalist, Sherman and Brown, Andrew, Howard J. and Stuart (1988). Comparing Economic Systems: A Political-Economic Approach. Harcourt College Pub. стр. 7. ISBN 978-0155124035. »Pure socialism is defined as a system wherein all of the means of production are owned and run by the government and/or cooperative, nonprofit groups.« 
  6. Brus, Wlodzimierz (2015). The Economics and Politics of Socialism. Routledge. стр. 87. ISBN 978-0415866477. »This alteration in the relationship between economy and politics is evident in the very definition of a socialist economic system. The basic characteristic of such a system is generally reckoned to be the predominance of the social ownership of the means of production.« 
  7. Michie, Jonathan (2001). Readers Guide to the Social Sciences. Routledge. стр. 1516. ISBN 978-1579580919. »Just as private ownership defines capitalism, social ownership defines socialism. The essential characteristic of socialism in theory is that it destroys social hierarchies, and therefore leads to a politically and economically egalitarian society. Two closely related consequences follow. First, every individual is entitled to an equal ownership share that earns an aliquot part of the total social dividend…Second, in order to eliminate social hierarchy in the workplace, enterprises are run by those employed, and not by the representatives of private or state capital. Thus, the well-known historical tendency of the divorce between ownership and management is brought to an end. The society – i.e. every individual equally – owns capital and those who work are entitled to manage their own economic affairs.« 
  8. "2. (Government, Politics & Diplomacy) any of various social or political theories or movements in which the common welfare is to be achieved through the establishment of a socialist economic system" "Socialism" at The Free dictionary
  9. O'Hara, Phillip (2003). Encyclopedia of Political Economy, Volume 2. Routledge. стр. 71. ISBN 0-415-24187-1. »In order of increasing decentralisation (at least) three forms of socialised ownership can be distinguished: state-owned firms, employee-owned (or socially) owned firms, and citizen ownership of equity.« 
  10. Lamb & Docherty (2006). стр. 1.
  11. Arnold, Scott (1994). The Philosophy and Economics of Market Socialism: A Critical Study. Oxford University Press. стр. 7—8. ISBN 978-0195088274. »This term is harder to define, since socialists disagree among themselves about what socialism ‘really is.’ It would seem that everyone (socialists and nonsocialists alike) could at least agree that it is not a system in which there is widespread private ownership of the means of production…To be a socialist is not just to believe in certain ends, goals, values, or ideals. It also requires a belief in a certain institutional means to achieve those ends; whatever that may mean in positive terms, it certainly presupposes, at a minimum, the belief that these ends and values cannot be achieved in an economic system in which there is widespread private ownership of the means of production…Those who favor socialism generally speak of social ownership, social control, or socialization of the means of production as the distinctive positive feature of a socialist economic system.« 
  12. Hastings, Mason and Pyper, Adrian, Alistair and Hugh (2000). The Oxford Companion to Christian Thought. Oxford University Press. стр. 677. ISBN 978-0198600244. »Socialists have always recognized that there are many possible forms of social ownership of which co-operative ownership is one...Nevertheless, socialism has throughout its history been inseparable from some form of common ownership. By its very nature it involves the abolition of private ownership of capital; bringing the means of production, distribution, and exchange into public ownership and control is central to its philosophy. It is difficult to see how it can survive, in theory or practice, without this central idea.« 
  13. Kolb, Robert (2007). Encyclopedia of Business Ethics and Society, First Edition. SAGE Publications, Inc. стр. 1345. ISBN 978-1412916523. »There are many forms of socialism, all of which eliminate private ownership of capital and replace it with collective ownership. These many forms, all focused on advancing distributive justice for long-term social welfare, can be divided into two broad types of socialism: nonmarket and market.« 
  14. Bockman, Johanna (2011). Markets in the name of Socialism: The Left-Wing origins of Neoliberalism. Stanford University Press. стр. 20. ISBN 978-0-8047-7566-3. »socialism would function without capitalist economic categories – such as money, prices, interest, profits and rent – and thus would function according to laws other than those described by current economic science. While some socialists recognised the need for money and prices at least during the transition from capitalism to socialism, socialists more commonly believed that the socialist economy would soon administratively mobilise the economy in physical units without the use of prices or money.« 
  15. Steele, David Ramsay (1999). From Marx to Mises: Post Capitalist Society and the Challenge of Economic Calculation. Open Court. стр. 175—77. ISBN 978-0875484495. »Especially before the 1930s, many socialists and anti-socialists implicitly accepted some form of the following for the incompatibility of state-owned industry and factor markets. A market transaction is an exchange of property titles between two independent transactors. Thus internal market exchanges cease when all of industry is brought into the ownership of a single entity, whether the state or some other organization...the discussion applies equally to any form of social or community ownership, where the owning entity is conceived as a single organization or administration.« 
  16. Is Socialism Dead? A Comment on Market Socialism and Basic Income Capitalism, by Arneson, Richard J. 1992. Ethics, vol. 102, no. 3. стр. 485–511. April 1992: "Marxian socialism is often identified with the call to organize economic activity on a nonmarket basis."
  17. Market Socialism: The Debate Among Socialists, by Schweickart, David; Lawler, James; Ticktin, Hillel; Ollman, Bertell. 1998. From "The Difference Between Marxism and Market Socialism" ): "More fundamentally, a socialist society must be one in which the economy is run on the principle of the direct satisfaction of human needs...Exchange-value, prices and so money are goals in themselves in a capitalist society or in any market. There is no necessary connection between the accumulation of capital or sums of money and human welfare. Under conditions of backwardness, the spur of money and the accumulation of wealth has led to a massive growth in industry and technology ... It seems an odd argument to say that a capitalist will only be efficient in producing use-value of a good quality when trying to make more money than the next capitalist. It would seem easier to rely on the planning of use-values in a rational way, which because there is no duplication, would be produced more cheaply and be of a higher quality."
  18. The Economics of Feasible Socialism Revisited, by Nove, Alexander. (1991). стр. 13: "Under socialism, by definition, it (private property and factor markets) would be eliminated. There would then be something like ‘scientific management’, ‘the science of socially organized production’, but it would not be economics."
  19. Kotz, David M. „Socialism and Capitalism: Are They Qualitatively Different Socioeconomic Systems?” (PDF). University of Massachusetts. Приступљено 19. 2. 2011.  "This understanding of socialism was held not just by revolutionary Marxist socialists but also by evolutionary socialists, Christian socialists, and even anarchists. At that time, there was also wide agreement about the basic institutions of the future socialist system: public ownership instead of private ownership of the means of production, economic planning instead of market forces, production for use instead of for profit."
  20. Toward a Socialism for the Future, in the Wake of the Demise of the Socialism of the Past, by Weisskopf, Thomas E. 1992. Review of Radical Political Economics, Vol. 24, No. 3-4. стр. 2: "Socialism has historically been committed to the improvement of people's material standards of living. Indeed, in earlier days many socialists saw the promotion of improving material living standards as the primary basis for socialism's claim to superiority over capitalism, for socialism was to overcome the irrationality and inefficiency seen as endemic to a capitalist system of economic organization."
  21. Prychito, David L. (2002). Markets, Planning, and Democracy: Essays After the Collapse of Communism. Edward Elgar Publishing. стр. 12. ISBN 978-1840645194. »Socialism is a system based upon de facto public or social ownership of the means of production, the abolition of a hierarchical division of labor in the enterprise, a consciously organized social division of labor. Under socialism, money, competitive pricing, and profit-loss accounting would be destroyed.« 
  22. [14][15][16][17][18][19][20][21]
  23. Social Dividend versus Basic Income Guarantee in Market Socialism, by Marangos, John. 2004. International Journal of Political Economy, vol. 34, no. 3, Fall. (2004). стр. 61–63.
  24. O'Hara, Phillip (2000). Encyclopedia of Political Economy, Volume 2. Routledge. стр. 71. ISBN 978-0415241878. »Market socialism is the general designation for a number of models of economic systems. On the one hand, the market mechanism is utilized to distribute economic output, to organize production and to allocate factor inputs. On the other hand, the economic surplus accrues to society at large rather than to a class of private (capitalist) owners, through some form of collective, public or social ownership of capital.« 
  25. Pierson, Christopher (1995). Socialism After Communism: The New Market Socialism. Pennsylvania State Univ Press. стр. 96. ISBN 978-0271014784. »At the heart of the market socialist model is the abolition of the large-scale private ownership of capital and its replacement by some form of ‘social ownership’. Even the most conservative accounts of market socialism insist that this abolition of large-scale holdings of private capital is essential. This requirement is fully consistent with the market socialists’ general claim that the vices of market capitalism lie not with the institutions of the market but with (the consequences of) the private ownership of capital...« 
  26. 26,0 26,1 Грешка цитата: Лоша ознака <ref>; нема текста за ref-ове под именом Peter_Lamb_.282006.29._.D1.81.D1.82.D1.80._1.
  27. Грешка цитата: Лоша ознака <ref>; нема текста за ref-ове под именом Nove.
  28. "In fact, socialism has been both centralist and local; organized from above and built from below; visionary and pragmatic; revolutionary and reformist; anti-state and statist; internationalist and nationalist; harnessed to political parties and shunning them; an outgrowth of trade unionism and independent of it; a feature of rich industrialized countries and poor peasant-based communities" Michael Newman. Socialism: A very Short introduction. Oxford University Press. стр. 2.
  29. Often, this definition is invoked to distinguish democratic socialism from authoritarian socialism as in Malcolm Hamilton Democratic Socialism in Britain and Sweden (St Martin's Press 1989), in Donald F. Busky, Democratic Socialism: A Global Survey Greenwood Publishing, 2000, See. 2005. стр. 7.–8., Jim Tomlinson's Democratic Socialism and Economic Policy: The Attlee Years, 1945–1951, Norman Thomas Democratic Socialism: a new appraisal or Roy Hattersley's Choose Freedom: The Future of Democratic Socialism
  30. Nicholas Guilhot, The democracy makers: human rights and international order. (2005). стр. 33. "The opposition between the West and Soviet totalitarianism was often presented as an opposition both moral and epistemological between truth and falsehood. The democratic, social, and economic credentials of the Soviet Union were typically seen as "lies" and as the product of a deliberate and multiform propaganda...In this context, the concept of totalitarianism was itself an asset. As it made possible the conversion of prewar anti-fascism into postwar anti-communism
  31. David Caute, Politics and the novel during the Cold War. (2009). стр. 95.–99
  32. George A Reisch, How the Cold War transformed philosophy of science: to the icy slopes of logic, (2005). стр. 153–54
  33. Badie, Bertrand; Dirk Berg-Schlosser; Morlino, Leonardo (2011). International Encyclopedia of Political Science. SAGE Publications, Inc. стр. 1497. ISBN 978-1412959636. »By continually modernizing the forces of production and promoting the division of labor, capitalism prepared the material conditions necessary for social cooperation and planned management in economic life...The search for private profit imposed fetters on the further development of production. The capitalist relations of production came finally into conflict with its forces of production.« 
  34. Gasper, Phillip (2005). The Communist Manifesto: a road map to history's most important political document. Haymarket Books. стр. 24. ISBN 1-931859-25-6. »As the nineteenth century progressed, "socialist" came to signify not only concern with the social question, but opposition to capitalism and support for some form of social ownership.« 
  35. Anthony Giddens. Beyond Left and Right: The Future of Radical Politics. 1998 edition. Cambridge, England, UK: Polity Press. 1994. (1998). стр. 71.
  36. "Chapter 1 looks at the foundations of the doctrine by examining the contribution made by various traditions of socialism in the period between the early 19th century and the aftermath of the First World War. The two forms that emerged as dominant by the early 1920s were social democracy and communism." Michael Newman. Socialism: A Very Short Introduction. Oxford University Press. (2005). стр. 5.
  37. George Thomas Kurian (ed). The Encyclopedia of Political Science CQ Press. Washington D.c. 2011. p.. 1554
  38. 'State Capitalism' in the Soviet Union, M.C. Howard and J.E. King
  39. Richard D. Wolff (27 June 2015). Socialism Means Abolishing the Distinction Between Bosses and Employees. Truthout. Retrieved 9 July 2015.
  40. Noam Chomsky (1986). The Soviet Union Versus Socialism. chomsky.info.
  41. Wilhelm, John Howard (1985). „The Soviet Union Has an Administered, Not a Planned, Economy”. Soviet Studies. 37 (1): 118—30. doi:10.1080/09668138508411571. 
  42. Ellman, Michael (2007). „The Rise and Fall of Socialist Planning”. Ур.: Estrin, Saul; Kołodko, Grzegorz W.; Uvalić, Milica. Transition and Beyond: Essays in Honour of Mario Nuti. New York: Palgrave Macmillan. стр. 22. ISBN 0-230-54697-8. »In the USSR in the late 1980s the system was normally referred to as the ‘administrative-command’ economy. What was fundamental to this system was not the plan but the role of administrative hierarchies at all levels of decision making; the absence of control over decision making by the population...« 
  43. Garrett Ward Sheldon. Encyclopedia of Political Thought. Fact on File. Inc. (2001). стр. 280.

Литература[уреди]

  • Busky, Donald F. (2000). Democratic Socialism: A Global Survey. Praeger. стр. 2. ISBN 978-0275968861. »Socialism may be defined as movements for social ownership and control of the economy. It is this idea that is the common element found in the many forms of socialism.« 
  • Rosser, Mariana V. and J Barkley Jr. (2003). Comparative Economics in a Transforming World Economy. MIT Press. стр. 53. ISBN 978-0262182348. »Socialism is an economic system characterised by state or collective ownership of the means of production, land, and capital.« 

Спољашње везе[уреди]