Социјализација
Социјализација је сложен и слојевит процес који плански и систематски спроводе породица, школа и друштвена заједница како би се социјално незрела деца постепено оспособила за живот у социјалној заједници. Основни циљ процеса социјализације је да нови чланови друштва путем учења и у интеракцији са родитељима, наставницима и личностима из културног и јавног живота, науче онај тип понашања и међуљудских односа, који су карактеристични за дату културу, уз широку могућност адаптације на нове животне услове. Према савременим схватањима, процес социјализације укључује и процес индивидуализације под којим се подразумева способност појединца да превазилази постојећу социјалну датост и да се мења у складу са сопственим потребама. Најважнији фактори социјализације су: улица, породица, школа, као и шира социјална заједница са својим формалним и неформалним институцијама.
Агенси или покретачи социјализације[уреди | уреди извор]
Агенси социјализације су друштвени чиниоци који покрећу и спроводе социјализацију. Најважнији агенси социјализације јесу породица, школа, вршњаци, друштвене организације, медији.
Породица[уреди | уреди извор]
Породица је најважнија за социјализацију. Од односа родитеља према деци, нарочито у раном детињству, веома зависе особине личности. За децу и адолесценте[1] важно је да осећају сигурност, родитељску љубав и бригу. Будући да се деца идентификују са родитељима, посредством породице се генерацијски преносе норме понашања важне за одржавање друштва. Породица има вишеструку функцију: она задовољава разне психичке потребе, има економску, биолошку и васпитачку улогу.
Школа[уреди | уреди извор]
Школа је главни друштвени фактор у образовању и биолошки ванпородичном васпитању. Она има доминантну улогу у развоју различитих облика понашања, ставова и вредности. Колико ће школа ефикасно социјализовати ученике зависи од образовних и васпитних циљева, начина на који се остварују, стручности и личности наставника, односа родитеља према школи.
Организације[уреди | уреди извор]
У сваком друштву постоје организације чија је сврха да остварују одређене циљеве и шире свесна схватања и ставове. Ту спадају, на пример, политичке странке, црквене организације, хуманитарна удружења, невладине организације...
Средства масовне комуникације[уреди | уреди извор]
Разна средства масовне комуникације која омогућују да поруке брзо стигну до великог броја људи, којима смо свакодневно изложени (штампа, радио, ТВ, интернет), веома утичу на мишљење, ставове и понашање људи.
Агенси социјализације су најважнији чиниоци који непосредно утичу на социјализацију јединке у процесу раста и развоја. У главне агенсе социјализације убрајају се: улица, породица, вртић, школа, група вршњака, црква, друштвене организације и средства масовне комуникације. Они не стварају системе вредности, узоре и норме, већ их само посредују, преносе на јединку која се социјализује.[2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Pedagogija : udžbenik za nastavnike”. Data STATUS. Приступљено 2019-09-28.
- ^ „Socijalizacija i orijentacija | Dr Mile Vasić” (на језику: енглески). Приступљено 2019-09-28.
Литература[уреди | уреди извор]
- Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
- Биљана Милојевић Апостоловић, Психологија, Нови Логос, Београд, 2012.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- О процесу социјализације Архивирано на сајту Wayback Machine (12. март 2009)
- ФПН предавање процеси социјализације[мртва веза]
- Социолошки преглед: социјализација у породици
| Народне библиотеке | |
|---|---|
| Остало | |
