Социјализација

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Социјализација је сложен и слојевит процес који плански и систематски спроводе породица, школа и друштвена заједница како би се социјално незрела деца постепено оспособила за живот у социјалној заједници. Основни циљ процеса социјализације је да нови чланови друштва путем учења и у интеракцији са родитељима, наставницима и личностима из културног и јавног живота, науче онај тип понашања и међуљудских односа, који су карактеристични за дату културу, уз широку могућност адаптације на нове животне услове. Према савременим схватањима, процес социјализације укључује и процес индивидуализације под којим се подразумева способност појединца да превазилази постојећу социјалну датост и да се мења у складу са сопственим потребама. Најважнији фактори социјализације су: улица, породица, школа, као и шира социјална заједница са својим формалним и неформалним институцијама.

Агенси или покретачи социјализације[уреди]

Агенси социјализације су друштвени чиниоци који покрећу и спроводе социјализацију. Најважнији агенси социјализације јесу породица, школа, вршњаци, друштвене организације, медији.

Породица[уреди]

Породица је најважнија за социјализацију. Од односа родитеља према деци, нарочито у раном детињству, веома зависе особине личности. За децу и адолесценте[1] важно је да осећају сигурност, родитељску љубав и  бригу. Будући да се деца идентификују са родитељима, посредством породице се генерацијски преносе норме понашања важне за одржавање друштва. Породица има вишеструку функцију: она задовољава разне психичке потребе, има економску, биолошку и васпитачку улогу.

Школа[уреди]

Школа је главни друштвени фактор у образовању и биолошки ванпородичном васпитању. Она има доминантну улогу у развоју различитих облика понашања, ставова и вредности. Колико ће школа ефикасно социјализовати ученике зависи од образовних и васпитних циљева, начина на који се остварују, стручности и личности наставника, односа родитеља према школи.

Организације[уреди]

У сваком друштву постоје организације чија је сврха да остварују одређене циљеве и шире свесна схватања и ставове. Ту спадају, на пример, политичке странке, црквене организације, хуманитарна удружења, невладине организације...

Средства масовне комуникације[уреди]

Разна средства масовне комуникације која  омогућују  да поруке брзо стигну до великог броја људи, којима смо свакодневно изложени (штампа, радио, ТВ, интернет), веома утичу на мишљење, ставове и понашање људи.

Агенси социјализације су најважнији чиниоци који непосредно утичу на социјализацију јединке у процесу раста и развоја. У главне агенсе социјализације убрајају се: улица, породица, вртић, школа, група вршњака, црква, друштвене организације и средства масовне комуникације. Они не стварају системе вредности, узоре и норме, већ их само посредују, преносе на јединку која се социјализује.[2]

Референце[уреди]

  1. ^ „Pedagogija : udžbenik za nastavnike”. Data STATUS. Приступљено 2019-09-28. 
  2. ^ „Socijalizacija i orijentacija | Dr Mile Vasić” (на језику: енглески). Приступљено 2019-09-28. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]