Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово

Из Википедије, слободне енциклопедије
Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово
Socijalistička Autonomna Pokrajina Kosovo

Locator map Kosovo in Yugoslavia.svg
Положај САП Косова у СР Србији и СФР Југославији
Географија
Континент Европа
Регија Средња Европа, Балкан
временска зона: UTC +1, +2 (CET, CEST)
Земља СФР ЈугославијаСР Србија
Главни град Приштина
Површина 10.686 km²
Становништво 1.584.441 (1981.)
густина: 1831/km2
Друштво
Званични језици српскохрватски и албански
Валута Динар (YUD)
Законодавна власт скупштина САП Косова
Владавина
Облик владавине социјалистичка аутономна покрајина
Титула владара Председник председништва САП Косова
Владајућа партија Савез комуниста Косова
Владар Хисен Кајдомчај
Премијер Јусуф Зејнулаху
Оснивање 1944.
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Портал:Историја

Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово (скраћено САП Косово; алб. Krahina Socialiste Autonome e Kosovës) је била једна од две покрајине у саставу Социјалистичке Републике Србије. Основана је 1945.[1] године као Аутономна Косовско-Метохијска Област, статус „Аутономне Покрајине“ добила је Уставом из 1963. године под званичним називом Аутономна Покрајина Косово и Метохија, а 1968. године преименована је у „Социјалистичку Аутономну Покрајину“, под званичним називом Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово. Доношењем новог Устава Србије из 1990. године поново је добила претходни назив: Аутономна Покрајина Косово и Метохија.

Припадала је најнеразвијенијим крајевима СФРЈ. Главни град САП Косова била је Приштина.

Историја[уреди]

Први кораци ка изградњи административних структура територијалне аутономије на подручју Косова и Метохије начињени су током Другог светког рата, у раздобљу од 1941. до 1945. године. После краткотрајног Априлског рата, Косово и Метохија су 1941. године окупирани од стране сила Осовине. Италија је већи део Косова и целу Метохију, као и делове Македоније и Грчке прикључила тзв. Великој Албанији, која је била италијански протекторат. Партизански устанак, под руководством КПЈ, на Косову и Метохији се развијао спорије него у другим крајевима Србије и Југославије, због великих репресалија, тешког живота под Италијанском окупацијом, одвођења у логоре и на принудни рад.

За све време рата албанске масе се нису хтеле активирати у народноослободилачки покрет, па је у тим условима, због непријатељског става Албанаца према Југославији, покрет против окупатора на Косову и Метохији био лишен масовне базе, коју је имао у другим деловима земље. Тек у јесен 1942. године формирају се Главни штаб НОВ и ПО Косова и Метохије, Први албански НОП одред „Зејнел Ајдини“ и Шарпланински НОП одред. Од априла 1943. године на Косову и Метохији се налазио делегат Врховног штаба и ЦК КПЈ Светозар Вукмановић Темпо, тако да је учињен велики напредак у организовању оружане борбе против окупатора. Новембра 1943. године формирана је Прва македонско-косовска бригада.

Због тешкоћа у организовању народноослободилачких одбора у срезовима на подручју Косова и Метохије, каснило се и са организовањем обласног НОО тако да је ЦК КПЈ у октобру 1943. године указао на потребу за хитним предузимањем додатних напора у циљу бољег организовања народне власти на косовско-метохијском подручју. Поменуте тешкоће су дошле до пуног изражаја непосредно након Другог заседања АВНОЈ-а крајем новембра 1943. године, пошто се знатан део албанских активиста НОП-а са овог подручја почео изјашњавати за интеграцију са Албанијом. Ове тенденције су довеле до сазивања Бујанске конференције која се отворено изјаснила за прикључење Косова и Метохије суседној Албанији. Пошто су биле супротне одлукама АВНОЈ-а, одлуке Бујанске конференције су почетком 1944. године одбачене од стране руководства КПЈ и НОП Југославије.[2]

Током јесени 1944. године, у склопу Косовске операције, јединице НОВЈ су ослободиле подручје Косова и Метохије, након чега се приступило организовању народне власти на среском и обласном нивоу. Коначна одлука о статусу овог подручја донета је почетком пролећа 1945. године, када се Обласни НОО Косова и Метохије изјаснио за стварање посебне аутономне области у саставу Србије. Ову одлуку је 7. априла 1945. године прихватила Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије, којој су се у име Обласног НОО Косова и Метохије обратили Душан Мугоша и Мехмед Хоџа. Том приликом усвојен је и закључак о сазивању прве обласне скупштине за Косово и Метохију.[3]

Аутономна Косовско-Метохијска Област (1945-1963)[уреди]

Обласна скупштина Косова и Метохије заседала је од 8. до 10. јула 1945. године у Призрену и том приликом је донет низ одлука о будућем уређењу Аутономне Косовско-Метохијске Области (АКМО), чије је оснивање потврђено 7. августа на Трећем заседању АВНОЈ-а и потом озакоњено 1. септембра 1945. године, када је Народна скупштина Србије усвојила посебан Закон о установљењу и устројству Аутономне Косовско-Метохијске Области. Ове одлуке потврђене су Уставом ФНРЈ из 1946. године и Уставом НР Србије из 1947. године.[4]

Први Статут АКМО донет је 23. маја 1948. године, а ступио на снагу 30. октобра 1948. године, након потврде у Народној скупштини НР Србије. Главни органи АКМО били су Обласни народни одбор као представничко тело и Извршно веће као носилац извршне власти. Други Статут АКМО донет је 20. фебруара 1953. године. Током 1958. године усвојени су посебни прописи којима је службена употреба албанског језика у потпуности изједначена са употребом српског језика, након чега се започело са вођењем двојезичне администрације у свим гранама покрајинске управе. Данашње границе АКМО је добила 1959. године проширењем на северу, када су делови општине Рашка додати области као делови општине Лепосавић.

Иако је рат завршен 1945. године, на простору Косова и Метохије су све до 1952. године деловале групе разбијених балиста. У борби са њима учествовале су јединице ОЗНА-е и УДБА-е које су најчешће у појединачним окршајима разбијале остатке балиста, док се одређени број извукао и сакрио у иностранству.

Аутономна Покрајина Косово и Метохија (1963-1968)[уреди]

Новим Уставом СФР Југославије из 1963. године, АКМО је уздигнута на степен покрајине, поставши Аутономна Покрајина Косово и Метохија. Први Статут АПКМ усвојен је 10. априла 1963. године.[5] Покрајина је добила шира овлашћења у области судства, привреде и социјалне политике. Иако је тиме био остварен виши степен аутономије, албански део покрајинског руководства није био задовољан новим уставним решењима, што је дошло до пуног изражаја непосредно након Брионског пленума ЦК СКЈ (1966) и пада Александра Ранковића. У исто време, покрајинско рукуоводство у АП Војводини текође је тежио ка проширењу аутономије. Ове тенденције наишле су на подршку у делу савезног руководства, првентвено међу кадровима из Хрватске и Словеије, који су у јачању покрајинских аутономија видели средство за слабљење уставног положаја Србије. Тим поводом покренути су механизми за нову промену устава, што је довело до усвајања уставних амандамна из 1968. године.

Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово (1968-1990)[уреди]

Доношењем уставних амандмана у новембру 1968. године име покрајине је промењено у Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово, чиме је Метохија уклоњена из назива. САП Косово је 1969. године добило свој Уставни закон, као највиши правни акт.[6] Амандмани на Уставни закон САП Косова усвојени су 1972. године.[7] Новим Уставом СФР Југославије из из 1974. године, САП Косово је добило право на сопствени Устав, који је усвојен исте године.[8] Тиме је покрајина стекла пуну уставну и законодавну аутономију, у оквирима СР Србије. Између 1974. и 1989. године, САП Косово је имало фактички статус федералне јединице СФРЈ, иако је формално-правно и даље било део СР Србије. Иако је албанска национална мањина имала широки степен аутономије, долазило је до честих немира на Косову, посебно 1968. и 1981. године, када је почело и прво јавно изношење захтева, најпре за "Социјалстичку Републику Косово" у оквиру СФРЈ, а потом и за независну "Републику Косово" изван Југославије.

Амандманима на Устав СР Србије из 1989. године зустављене су тежење ка претварању САП Косова у федералну јединицу и оснажене су надлежности републичких органа на целокупном подручју СР Србије. Крајем 1989. и почетком 1990. године дошло је до дубоких подела у покрајинском руководству, што је средином 1990. године довело до распуштања Скупштине САП Косова. Устав Републике Србије од 28. септембра 1990. је избацио из назива Србије префикс „социјалистичка“, а покрајини Косово је враћен стари назив АП Косово и Метохија. Уз то, Устав је дефинитивно одузео покрајинама у саставу Србије (Војводина, Косово и Метохија) све елементе државности и потврдио одлуку републичког парламента из 1989.

Демографија[уреди]

По попису становништва из 1981. године, етнички састав САП Косова је био следећи:

Функционери САП Косова[уреди]

Председници[уреди]

Премијери[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Види још[уреди]