Социјалистичка Република Црна Гора

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Социјалистичка Република Црна Гора
Socijalistička Republika Crna Gora
Locator map Montenegro in Yugoslavia.svg
Положај у Црне Горе у СФРЈ
Географија
Континент Европа
Регија Југоисточна Европа
Земља Социјалистичка Федеративна Република Југославија
СФР Југославије
Главни град Титоград
Друштво
Службени језик Српски језик
Политика
Облик државе социјалистичка република
 — Председник Председништва Председник Извршног већа
Историја
Историјско доба Савремено доба
 — Оснивање 1946.
 — Укидање 1991.
Догађаји  
 — Усвајање Устава ФНРЈ 31. јануар 1946.
 — Усвајање амандмана LXXXIV на Устав СР Црне Горе 2. август 1991
Географске и друге карактеристике
Површина  
 — укупно 13.812 km²
Становништво 615.035 (1991)
Валута Југословенски динар
Земље претходнице и наследнице
СР Црне Горе
Претходнице: Наследнице:
Flag of Montenegro (1905–1918, 1941–1944).svg Независна Држава Црна Гора Република Црна Гора Flag of Montenegro (1994–2004).svg
Портал:Црна Гора

Социјалистичка Република Црна Гора (скраћено СР Црна Гора) је била једна од шест федералних јединица у саставу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Њено формирање је започело током НОБ (1941—1945), а званично је конституисана 1946. године као Народна Република Црна Гора. У склопу уставне реформе која је спроведена 1963. године, преименована је у Социјалистичку Републику Црну Гору. Уставним амандманом LXXXIV, који је усвојен 2. августа 1991. године, извршена је промјена званичног државног назива чиме је дотадашња СР Црна Гора преименована у Републику Црну Гору.[1]

Била је најмања федерална јединица у СФРЈ, и по површини и по становништву. Главни град СР Црне Горе био је Титоград (данашња Подгорица). Конститутиван народ су били Црногорци, а званична национална мањина Албанци (до пописа 1971. године користио се назив Шиптари), али само у општинама у којима су представљали значајни део становништва.

Историја[уреди]

Подјела НР Црне Горе на административне котаре (1957)

Током Другог свјетског рата, народи Црне Горе су 13. јула 1941. године подигли устанак против окупатора и домаћих издајника. Покушај окупатора да уз помоћ квислиншких елемената створи такозвану Независну Државу Црну Гору пропао је усљед народног отпора, након чега су на ослобођеним подручјима почели да настају нови органи народне власти. Средином 1944. године, конституисана је Црногорска антифашистичка скупштина народног ослобођења (ЦАСНО) чиме је постављена основа за успостављање Црне Горе као федералне јединице у саставу нове Југославије.[2]

Уставна реформа[уреди]

У раздобљу од 1989. до 1991. године, у Црној Гори је спроведена уставна реформа, која је започела 28. фебруара 1989. године, доношењем Амандмана XXIV-LXIII на Устав СР Црне Горе, а настављена је 31. јула 1990. године, доношењем Амандмана LXIV-LXXXIII на Устав СР Црне Горе. Уставним амандманима из 1989. и 1990. године означен је почетак корјените уставне реформе, а најзначајније промјене извршене су 2. августа 1991. године, доношењем Амандмана LXXXIV-CXV на Устав СР Црне Горе, чиме је означен крај постојања Социјалистичке Републике Црне Горе.

Општине у СР Црној Гори[уреди]

На три последња пописа становништва из 1971, 1981. и 1991. године, СР Црна Гора састојала се из 20 општина, и то:

Имена Градова[уреди]

Називи одређених градова у време постојања СР Црне Горе:

Функционери СР Црне Горе[уреди]

Председници[уреди]

Функција председника Републике, односно председника Председништва СР Црне Горе уведена је тек Уставом из 1974. године, а пре тога је функцију шефа државе обављао председник Црногорске антифашистичке скупштине народног ослобођења, од 1944. до 1945. године, односно председник Президијума Народне скупштине, од 1945. до 1953. године. Након укидања ове функције, од 1953. до 1974. године функцију шефа државе је обављао председник Народне скупштине.

Поглед на Ловћен

Председници владе[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]