Социјалистичка држава

С Википедије, слободне енциклопедије
Државе које су се сматрале или се сматрају социјалистичкима или су у својим уставима имале или имају референце на социјализам.

Социјалистичка држава (позната и под називом социјалистичка република или радничка држава) је термин који означава републички облик владе темељен на социјалистичком економском систему и једнопартијском политичком систему.. Пошто социјализам заговара интересе радничке класе, према социјалистима, држава која делује у њихову корист може се називати и радничком државом. Остали социјалисти, попут анархо-социјалиста и многих либертерских социјалиста, у називу одбацују појам „држава“, јер верују да држава није потребна за успостављање социјалистичког система и уместо тога говоре о „друштву без државе“ у којој су сви радници и остали грађани способни да самостално делују и одлучују без надзора државе а под окриљем владајуће комунистичке партије.

Марксистички концепт социјалистичке државе[уреди | уреди извор]

Према марксистима, социјализам је фаза социјалног и економског развоја који ће једног дана да замени капитализам. Уз то, социјалистичка држава је држава која је укинула капитализам и која напредује према комунизму.

Једна од најутицајнијих модерних визија социјалистичке државе била је базирана је на Париској комуни, у којој су радници и сиротиња преузели контролу над Паризом 1871. године. Карл Маркс описао је Париску комуну као прототип револуционарне владе будућности, државу прикладну за еманципацију пролетаријата.[1]

Марксистичко-лењинистичке или „комунистичке“ државе[уреди | уреди извор]

Државе, које су у пракси примениле било који облик марксизма, најчешће марксизма-лењинизма, себе су званично сматрале социјалистичким државама. Совјетски Савез је била прва држава која је себе прогласила социјалистичком и то потврдила Уставом из 1936, а затим и 1977. године. Други такав популаран пример је Народна Република Кина, која се прогласила „социјалистичком државом“ у уставу из 1982. године. На Западу су такве државе буквално називане „комунистичким државама“.

„Не-комунистичке“ државе[уреди | уреди извор]

Неке земље у свом званичном називу или уставу користе термин „социјалистичке“, али у пракси не проводе марксизам или неке његове варијације. Евентуално могу да практицирају неке аспекте социјализма.

Неке земље које себе сматрају „социјалистичким“ у немарксистичком смислу укључују Демократску Социјалистичку Републику Шри Ланку и Велику Социјалистичку Народну Либијску Арапску Џамахирију. Земље које у уставу имају неке немарксистичке референце на социјализам су, међу осталима, Индија[2] и Португал.[3]

Критика термина[уреди | уреди извор]

Постоје групе социјалиста које се противе термину „социјалистичка држава“, а који обележава систем неких држава у одређеном историјском периоду. Троцкисти све досадашње „социјалистичке државе“ обележавају термином „стаљинистичке државе“. Демократски социјалисти, леви комунисти[4], анархисти и неки троцкисти[5] сматрају да су тзв. „социјалистичке државе“ заправо биле „земље државног капитализма“ и због тога не могу да се називају „социјалистичкима“.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Marx, The Civil War in France (1871)
  2. ^ The Preamble of the Constitution of India reads : "We, the people of India, having solemnly resolved to constitute India into a sovereign, socialist, secular, democratic, republic..."
  3. ^ The Preamble to the 1976 Constitution of Portugal stated: "The Constituent Assembly affirms the Portuguese people's decision to defend their national independence, safeguard the fundamental rights of citizens, establish the basic principles of democracy, secure the primacy of the rule of law in a democratic state, and open the way to socialist society." [1], Приступљено 25. 4. 2013.
  4. ^ STATE CAPITALISM | International Communist Current, Приступљено 25. 4. 2013.
  5. ^ Tony Cliff, for example. See: Tony Cliff's Internet Archive, Приступљено 25. 4. 2013.

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]