Социјалистичка народна партија Црне Горе

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Социјалистичка народна партија Црне Горе
SNP cirilica.jpg
СкраћеницаСНП ЦГ
ПредседникВладимир Јоковић
ОснивачМомир Булатовић
Основана18. фебруар 1998.
СедиштеУлица Вака Ђуровића 5, Подгорица
 Црна Гора
Идеологијасоцијалдемократија,
друштвени конзервативизам.
Политичка позицијаЛевица
Скупштина Црне Горе
3 / 81
Веб-сајт
www.snp.co.me

Социјалистичка народна партија Црне Горе је социјалдемократска странка у Црној Гори. Њен предсједник је Владимир Јоковић, а припада групи странака српског народа у Црној Гори.

Историја[уреди]

Настала је из огранка владајуће Демократске партије социјалиста Црне Горе 1998. године. Оснивач и први предсједник странке је био бивши црногорски предсједник Момир Булатовић.

На изборима 1998. странка наступа самостално под вођством Момира Булатовића, осваја 35,62% гласова и 29 посланика пласирајући се на друго место иза коалиције Да живимо боље (ДПС-НС-СДП). Булатовић је 19. маја 1998. постао председник савезне владе СРЈ и СНП улази у власт на федералном нивоу са Милошевићевим СПС-ом.

После савезних избора 2000. и пада Слободана Милошевића у Србији, про-европска и реформска струја Предрага Булатовића преузима лидерство и долази у сукоб са Момиром Булатовићем, који је затим због одлуке главног одбора СНП-а да уђе у коалицију са ДОС-ом, напустио СНП и формирао Народну социјалистичку странку.

Посла тога заједно са Српском народном странком и Народном странком, СНП улази у унионистичку коалицију Заједно за Југославију. ЗЗЈ осваја друго место на изборима 2001. и преко 40% гласова, али услед немогућности формирања владе са ЛСЦГ-ом, избори се понављају. На изборима следеће године, ЗЗЈ мења име у Заједно за промјене, али је са скоро 38% гласова ипак поражена од коалције коју је водио ДПС.

Била је лидер опозиције, просрпска странка све до изборног краха коалиције униониста на парламентарним изборима 2006. године, и била је главна политичка странка на референдуму о независности која је кампањисала за опцију државне уније са Србијом 2006. године, на којој је опција НЕ за длаку изгубила. Истог трена резултате није признала независност Црне Горе, и саставила је Бијелу књигу, која је расправљала о упитности референдумских резултата и износила статистичке податке о нелогичностима и прекршајима владајуће коалиције Мила Ђукановића.

На парламентарним изборима 2009. године, по други пут у историји, наступа самостално, након неуспјеха да се формира јединствена листа цјелокупне опозиције одбијањем Либералне партије Црне Горе и краха у преговорима са Новом српском демократијом и Покретом за промјене. СНП је на овим изборима освојила 16,5% гласова и 16 посланика у скупштини и тиме је после изборе била прва опозициона странка.

На парламентарним изборима 2012. године, проподају поново преговори са Новом и ПзП-ом, око уласка СНП у тек формирани Демократски фронт. Због тога СНП одлучује још једном самостални наступ, али један део чланства под вођством Предрага Булатовића и Милана Кнежевића, напушта странку и прелази у Фронт. СНП је на изборима освојила треће место иза владајуће коалиције и Фронта, односно 11,06% гласова и 9 посланика, и тиме изгубила је 7 посланика у поређењу са 2009.

На парламентарним изборима 2016. наступа у ткз. Великој Коалицији Кључ коју поред ње чине Демос и ГП УРА и неочекивано осваја 3 мандата, док је листа укупно освојила 9 од најављиваних 19. Вјерује се да је узрок неуспјеха то што је велики број гласача СНП-а прешао у центристичку партију Демократе коју је основао бивши кандидат за предсједника СНП-а и кандидат за градоначелника Подгорице на листи СНП-а Алекса Бечић са једним дијелом бившег чланства СНП-а.

Изборни резултати СНП[уреди]

Година избора % Мандати
1998. 35,62
29 / 78
2001. коалиција Заједно за Југославију
21 / 77
2002. коалиција Заједно за промјене
19 / 75
2006. 14,07 (са НС и ДСС)
8 / 81
2009. 16,54
16 / 81
2012. 11,06
9 / 81
2016. Велика коалиција Кључ
3 / 81

Предсједници СНП[уреди]

Председник Мандат
Момир Булатовић 19982000
Предраг Булатовић 20002006
Срђан Милић 20062017
Владимир Јоковић 2017

Спољашње везе[уреди]