Социјалистички патриотизам

С Википедије, слободне енциклопедије
Кула идеологије Џуче у Пјонгчангу (Северна Кореја) која представља патриотску мисао Џучеа, у одбрани севернокорејске домовине од империјалистичких елемената.

Социјалистички патриотизам или социјални патриотизам односи се на облик грађанског патриотизма који заступају марксистички, бољшевички и марксистичко-лењинистички покрети . [1] Подстиче људе на „неограничену љубав према социјалистичкој домовини, посвећеност револуционарној трансформацији друштва и за ствар комунизма “. [2]

Социјалистички патриотизам није повезан с национализмом, будући да марксисти и марксисти-лењинисти осуђују буржоаски карактер такве идеологије развијене у капитализму и која супротставља раднике једни против других. [3] [1] У Комунистичком манифесту, темељном делу марксизма, помиње се национални карактер пролетерске класе, иако је социјалистичко схватање патриотизма супротно његовој употреби у буржоаској политици:

Радници немају државу. Не могу се отети од онога што не поседују. Штавише, утолико што пролетаријат мора прво да освоји политичку моћ, уздигне се до статуса националне класе, конституише се као нација, он је и даље национални, мада нипошто у буржоаском смислу.

— Маркса и Енгелса

У Совјетском Савезу[уреди | уреди извор]

Шаблон:ImagenШаблон:Imagen

За више информација погледајте: Марксизам-лењинизам

Лењин је разликовао патриотизам у ономе што је дефинисао као пролетерски социјалистички патриотизам од буржоаског национализма. [4] Лењин је бранио право на самоопредељење свих нација и право на јединство свих радника унутар њих; међутим, осудио је шовинизам тврдећи да постоје оправдана и неоправдана осећања националног поноса. [5]

Патриотизам човека који би радије гладовао три године него што би Русију предао странцима је прави патриотизам; без њега не бисмо издржали три године. Без тог патриотизма не бисмо могли да бранимо Совјетску Републику, не бисмо укинули приватну својину, нити бисмо сада могли планирати расподелу 300 милиона махуна (В) хране. То је најбољи револуционарни патриотизам.[6]

— Лењин

Социјалистички патриотизам је промовисао Стаљин . Тако су стаљинисти тврдили да ће социјалистички патриотизам служити и националном интересу и међународном социјалистичком интересу. [7] Док је његовао социјалистички патриотизам за Совјетски Савез у цјелини, током свог мандата борио се против националистичких покрета петнаест совјетских република . [8]

У Европи[уреди | уреди извор]

Званично, Јединствена социјалистичка партија Немачке, која је владала Немачком Демократском Републиком (ДДР) од 1949. године, садржала је социјалистички патриотизам у својим партијским статутима. [9] Слично, Савезна Социјалистичка Република Југославија држала се социјалистичког патриотизма. [10]

Самонастројени национал -бољшевички покрет, који се појавио 1920 [11] [12] између мешавине патриотизма и лењинизма, има доста присутности у нацијама као што су Русија, [13] Немачка [14] и Шпанија . [15]

Током година грађанског рата на Шпанији (1936-1939), режим Шпанске републике понављао је његову „верзију“ домовине шпанских антифашистичких републиканаца [16] -како би се разликовали од шпанског национализма фалангуиста предвођеног националистичком страном, самозвани бочни национални [16] - који се односи на устанак 2. маја у Мадриду 1808. против француских трупа у Шпанском рату за независност, [16] отпор народа Хиспаније у Нумантинском рату против Римске републике, [16] поред патриотског мистицизма Цида, [16] покушати „денационализовати“ побуњеничку страну и војну интервенцију фашистичких режима Немачке и Италије у корист побуњеника. [16]

У Кини[уреди | уреди извор]

За више информација погледајте: Маоизам

У Северној Кореји[уреди | уреди извор]

За више информација погледајте: Џуче идеја

Ким Ил-сунг је промовисао социјалистички патриотизам, осуђујући национализам тврдећи да је због своје ексклузивности уништио братске односе међу народима. [17] У Северној Кореји, социјалистички патриотизам описан је као идеологија која треба да служи свом народу, да буде лојална радничкој класи и лојална сопственој (комунистичкој) партији. [17]

На Куби[уреди | уреди извор]

За више информација погледајте: Кастроизам

Види још[уреди | уреди извор]

https://es.wikipedia.org/wiki/Archivo:Communist_star.svg Portal:Marxismo Marxismo

https://es.wikipedia.org/wiki/Archivo:Red_flag_waving.svg Portal:Socialismo Socialismo

Patria

Nacionalismo de izquierda

Estalinismo

¡La patria socialista está en peligro!

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Jones, Robert A. (1990). The Soviet concept of «limited sovereignty» from Lenin to Gorbachev: the Brezhnev Doctrine. MacMillan, p. 133.
  2. ^ White, Stephen (2004). Russia's New Politics: The Management of a Postcommunist Society. Cambridge: Cambridge University Press, p. 182.
  3. ^ White, Stephen (2011). Understanding Russian Politics. Cambridge: Cambridge University Press, p. 220.
  4. ^ The Current Digest of the Soviet Press. American Association for the Advancement of Slavic Studies, 1987. 39 (1-16): 7.
  5. ^ Read, Christopher (2006). Lenin: a revolutionary life. Oxon-Nueva York: Digital Printing Edition, p. 115.
  6. ^ (PDF) https://www.marxists.org/espanol/lenin/obras/oc/akal/lenin-oc-tomo-42.pdf.  Непознати параметар |nombre= игнорисан [|first= се препоручује] (помоћ); Непознати параметар |apellido= игнорисан [|last= се препоручује] (помоћ); Непознати параметар |idioma= игнорисан [|language= се препоручује] (помоћ); Непознати параметар |sitioweb= игнорисан [|website= се препоручује] (помоћ); Непознати параметар |fechaacceso= игнорисан [|access-date= се препоручује] (помоћ); Непознати параметар |título= игнорисан [|title= се препоручује] (помоћ); Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  7. ^ Ramet, Sabrina P. (1989). Religion and nationalism in Soviet and East European Politics. Duke University Press, p. 294.
  8. ^ Gi-Wook Shin (2006). Ethnic Nationalism in Korea: Genealogy, Politics, and Legacy. Stanford, California: Stanford University Press, p. 82.
  9. ^ Simons, William B. y Stephen White (1984). The Party Statutes of the Communist World. Brill, p. 192.
  10. ^ Rakowska-Harmstone, Teresa (1984). Communism in Eastern Europe. Manchester: Manchester University Press, p. 267.
  11. ^ «Towards a Fourth Reich? The History of National Bolshevism in Germany», Klemens von Klemperer, The Review of Politics, Vol. 13, No. 2 (Apr., 1951), pp. 191-210
  12. ^ BOUCHET Christian, Le national-bolchevisme russe, Junio de 2003
  13. ^ Martin A. Lee (1999). The beast reawakens (на језику: inglés). Taylor & Francis. стр. 315. ISBN 9780415925464. 
  14. ^ PAETEL Karl Otto, Le national-bolchevisme allemand de 1918 à 1932, Aussenpolitik d’avril 1952
  15. ^ ¿Qué es el 'Nacional-Comunismo'?. Publicado el 31 de diciembre de 2016. Consultado el 28 de agosto de 2019.
  16. ^ а б в г д ђ La República. Cuando la izquierda española era patriota. Publicado el 6 de julio de 2008. Consultado el 28 de agosto de 2019.
  17. ^ а б Dae-Sook Suh (1988). Kim Il Sung: the North Korean leader. Nueva York: Columbia University Press, p. 309.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Fedoséiev, Pedro (1966). Dialéctica de la época contemporánea (на језику: Español). Montevideo: Ediciones Pueblos Unidos. Приступљено 24 de marzo de 2017. „Traducción de Augusto Vidal Roget”  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  • Lenin, Vladimir (1914). El derecho de las naciones a la autodeterminación. Prosveschenie. 
  • Stalin, Iósif (1914). El marxismo y la cuestión nacional. Viena. 

Шаблон:Контрола власти

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Социјалистички_патриотизам&oldid=27010327”