Социјална карта
Социјална карта представља јединствену и централизовану евиденцију у електронском облику која садржи тачне и ажурне податке о социјално-економском статусу појединца и са њим повезаних лица и која омогућава корисницима података да обављају послове обраде података ради утврђивања чињеница неопходних за остваривање права и услуга из области социјалне заштите.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Потреба за увођењем социјалних карата садржана је у експозеу о Програму Владе Републике Србије у Народној скупштини 28. јуна 2017. године. [2] Регистар је успостављен од 1. марта 2022. године. Године 2023, на евиденцији је било 176.580 лица која су примала новчану социјалну помоћ. [3] Циљ успостављања Социјалне карте је постојање јединствене и централизоване евиденције, у електронском облику која садржи тачне и ажурне податке о социјално-економском статусу појединца и са њим повезаних лица и која омогућава корисницима података да обављају послове обраде података ради утврђивања чињеница неопходних за остваривање права и услуга из области социјалне заштите, а посебно ради ефикаснијег остваривања права и услуга социјалне заштите, праведније расподеле социјалне помоћи, унапређења ефикасности и про-активности рада органа у области социјалне заштите, обезбеђивања подршке у дефинисању и обликовању социјалне политике и праћења укупних ефеката мера социјалне заштите, као и обезбеђивање ажурних података о корисницима за случај ванредне ситуације.
Критике
[уреди | уреди извор]Невладине организације упозоравају да систем заснован на алгоритском одлучивању искључиво користи огроман број података (око 135 личних и повезаних лица), али без довољне дискреције социјалних радника. Систем не узима у обзир животне услове — као кућне околности, болести, сиромаштво — већ ослања се строго на новодобијени приход, често погрешно евидентиран. То доводи до тога да особе које никако нису „превариле систем“ остају без помоћи због нетачних или неадекватних података. [4] Иницијатива А11 и други стручњаци упозоравају да у земљама региона, где су социјалне карте уведене, број прималаца помоћи се знатно смањује. У Србији, процењује се да је више десетина хиљада људи лишено права на новчану помоћ упркос стварној потреби и да то може да упућује да држава користи овај систем као средство контроле и смањења издвајања, уместо да интензивира социјалну подршку угроженима. [5]
Обраду података у „социјалној карти“ карактерише ризик од кршења права и трансгресије закона о заштити података, јер закон није усаглашен са сврхом обраде. А11 је поднела иницијативу Уставном суду због таквих неправилности у обради 135 група података. Недовољна едукација запослених и нетранспарентност у раду система онемогућавају грађанима да оспоре грешке, док злостављање особа из маргинализованих група остаје некажњено.[6]
Због различитих системских грешака, у протекле три године је скоро 60.000 материјално угрожених корисника искључено из система социјалне заштите.[7]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Zakon o socijalnoj karti | Republika Srbija”. www.paragraf.rs (на језику: српски). Приступљено 2025-08-01.
- ^ „СОЦИЈАЛНЕ КАРТЕ | Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања”. www.minrzs.gov.rs (на језику: српски). Приступљено 2025-08-01.
- ^ https://srbija.gov.rs. „Регистар „Социјална карта“ допринео праведнијој расподели социјалне помоћи”. srbija.gov.rs (на језику: српски). Приступљено 2025-08-01.
- ^ Б, М. Р. „Проблематична примена Информационог система „Социјална карта””. Politika Online. Приступљено 2025-08-01.
- ^ „Регистар "Социјална карта" после годину и по – шта је постигнуто”. РТС (на језику: српски). Приступљено 2025-08-01.
- ^ Б, М. Р. „Проблематична примена Информационог система „Социјална карта””. Politika Online. Приступљено 2025-08-01.
- ^ „Borba protiv Socijalne karte, koja siromašne lišava novčane socijalne pomoći - A 11 Inicijativa” (на језику: српски). 2025-04-25. Приступљено 2025-08-01.
