Сочица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сочица
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобанатски
Општина Вршац
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 133
 — густина 8/km2
Положај
Координате 45°05′13″ СГШ; 21°26′32″ ИГД / 45.087° СГШ; 21.442333° ИГД / 45.087; 21.442333 Координате: 45°05′13″ СГШ; 21°26′32″ ИГД / 45.087° СГШ; 21.442333° ИГД / 45.087; 21.442333
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 154 m
Површина 21,7 km2
Сочица на мапи Србије
Сочица
Сочица
Сочица на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број 013
Регистарска ознака

Сочица је насеље у Србији у општини Вршац у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 133 становника.

Историја[уреди]

Историја Назив места Сочице, Салокфалва (Szälokfalva) 1421. Сочица 1690. Солчица 1779. Temes-Szölös 1911. Сочица 1919. Салоквалва у де Јанковом била је у поседу од 1690. до 1700.

Касније, кроз дуги низ година, ништа се не зна о овоме месту. На карти Баната из 1723-1725. Сочица (Schozischa) је насеље. исто тако и на карти из 1761. Али зато у црквеним конскрипцијама из 1713., и политичкоадминстратривним из 1717., не помиње Сочица

Солчици било је 60 дома 1749., а 1751. 64 дома. Године 1779. припојена је Сочица вршачком диктриту (срез, област) Темишварског комитете. Те године била је прописана контрибуција 476 fl. 47 kr., која је повишена на 885 fl.1kr. Године 1832. откупили су насеље од коморе браћа Цицко (Czicco). тада је пописано 842 становника. У атару је било 34 целих поданичких сесија

Црква је из средине 19. века. Године 1854. пописано је 845 становника; повришина катастралне општине имала је 3109 ланаца,(1. ланац је 56 ари.)а бивши алодијални посед 1207 ланаца.1865. било је 155 малопоседника и 2 великопоседника. Општински атар обухватао је 3146 ланаца. Године 1865. било је 108 ланаца винограда, а 1884. већ 498 ланаца. Цео тај комплекс винограда уништен је 1886. од филоксере.

Бројно кретање становништва у последњим деценијама:

  • 1869.:1026 становника,
  • 1880.:935,
  • 1890.:854,
  • 1900.:875,
  • 1910.:925.

За време преврата (1918) сељаци су опљачкали дворац барона Мајтењиа. У новембру 1918. ушла је војска у Сочицу, која је припојена тороталско-тамишкој жупанији. 31 јануара 1921. пописано је 798 становника, од којих је било Срба 6, Чеха и Словака 5, Румуна 772, Немаца 9, Мађара 6.

Овде се налази Дворац Барона Јовановића.

Демографија[уреди]

У насељу Сочица живи 142 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 47,9 година (42,2 код мушкараца и 53,2 код жена). У насељу има 68 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,50.

Ово насеље је великим делом насељено Румунима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 654
1953. 618
1961. 595
1971. 470
1981. 340
1991. 291 188
2002. 281 170
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Румуни
  
159 93,52 %
Срби
  
4 2,35 %
Југословени
  
3 1,76 %
Немци
  
1 0,58 %
Мађари
  
1 0,58 %
Македонци
  
1 0,58 %
непознато
  
0 0,0 %


Референце[уреди]

  1. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Литература[уреди]

  • Милекер, Феликс; Пантић, Коста; Белча, Душан (2005). Летописи општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9. 
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
  • Територија Подунавске Области написао Др. Владимир Марган Председник Обл. Одбора Смедереву 1928 г.*
  • Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928 г.
  • A delibláti homok hőmérséklet ingadozása-u.a. (Mathem. És természtud. Ertes.) 1903
  • Délmagyar. őskori régisiségi leletei; Milecker Felix Temesvár 1891.
  • Der europäische Flugsand J. 1873.
  • Летопис Период 1812 – 2009 г. Пешчари Написао М. Марина:(Беч 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Сочица настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани:
  • Препоручена Литература: [1] [2]

Спољашње везе[уреди]