Сошице

Координате: 45° 45′ 04″ С; 15° 22′ 51″ И / 45.751018772011626° С; 15.380910761954597° И / 45.751018772011626; 15.380910761954597
С Википедије, слободне енциклопедије
Сошице
гркокатоличка црква „Св. Петар и Павле“
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаЗагребачка
ОпштинаЖумберак (општина)
Географске карактеристике
Координате45° 45′ 04″ С; 15° 22′ 51″ И / 45.751018772011626° С; 15.380910761954597° И / 45.751018772011626; 15.380910761954597
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина560 m
Сошице на карти Хрватске
Сошице
Сошице
Сошице на карти Хрватске
Сошице на карти Загребачке жупаније
Сошице
Сошице
Сошице на карти Загребачке жупаније
Остали подаци
Поштански број10457 Сошице
Позивни број+385 1

Сошице су насељено место у општини Жумберак, до нове територијалне организације у саставу бивше општине Јастребарско, у Загребачкој жупанији, Хрватска.

Географски положај[уреди | уреди извор]

Налазе се на надморској висини од 559 метара. Село је смештено на јужним падинама Жумберачке Горе, 13 километара северозападно од Костањевца, седишта општине.

Историја[уреди | уреди извор]

За време Војне границе Сошице чине 11. чету Слуњске регименте. У урбару из 1830. године стоји да је „у селу официрска стража, са гркосједињеном жупном црквом и једном римокатоличком капелом, село са 35 кућа и 361 становником, од којих су 216 гркосједињени (унијати), а 145 римокатолици. Овде је осим тога од 1769. царско-краљевска тривијална школа и општински житни магазин. Одавде, даље на путу према Сопотама налазе се две пећине, од којих је једна врло значајна због своје окомите дубине. У Сошицама је племенити поседник Радић. Делови села су и засеоци: Боићи, Гарапићи, Горње Село, Ковачи, Маршићи и Тарачи".

У општини Сошици је почетком 20. века било 6549 становника, од којих је 2202 римо-католика, остало су Срби грко-католици (унијати). Место 1912. године припада управном срезу Јастребарско у загребачкој жупанији.[1]

Привреда[уреди | уреди извор]

Привредна основа насеља је: пољопривреда, сточарство, текстилни производи, трговина и угоститељство.

Становништво[уреди | уреди извор]

Број становника по пописима[уреди | уреди извор]

Националност[2] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 99 122 205 294 357 391 347 466 424 459 515 484 450 410 259

Национални састав[уреди | уреди извор]

Националност[2] 1991. 1981. 1971. 1961.
Хрвати 114 (93,44%) 195 (95,12%) 286 (97,27%) 345 (96,63%)
Срби 1 (0,81%) 6 (2,92%) 1 (0,34%) 6 (1,68%)
Југословени 3 (2,45%) 0 0 0
остали и непознато 4 (3,27%) 4 (1,95%) 7 (2,38%) 6 (1,68%)
Укупно 122 205 294 357

Карактеристике села[уреди | уреди извор]

Сошичка школа је уз школу у Мрзлом Пољу Жумберачком, најстарија школа на Жумберку. Почела је са радом 1769. године. Село је добило водовод 1913. године заслугом начелника Храниловића-Вуне, а још се помиње да се у Сошицама до 1941. године одржавао највећи сајам (вашар) у северозападној Хрватској, а да је у селу у то доба било седам гостионица, четири трговине, пекара, пошта и куглана.

У Сошицама су од 1942. до априла 1944. године стално деловала месна, општинска, окружна и котарска руководства партизанског покрета. Крај месног гробља налази се и спомен-костурница 380 палих партизанских бораца коју су 1959. године подигли преживели борци са подручја Жумберка, Долењске и Беле Крајине.

Најчешћа презимена у селу су Храниловић и Радић, а пореклом из овог села су авангардисти "зенитисти" браћа Мицић, Љубомир и Бранислав (Бранко Ве Пољански), историчар Смичиклас, крижевачки унијатски епископ Илија Храниловић (1883-1889), песник Јован Храниловић, који је својим „Жумберачким елегијама“ опевао овај крај.

Црква[уреди | уреди извор]

У жупи која је основана 1775. године налази се унијатска црква „Светог Петра и Павла“ (грађена од 1750.-1755.) као и римокатоличка капела „Узнесења Блажене Дјевице Марије“ која припада жупи Свете Марије Магдалене из Доњег Оштрца.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Просветни гласник", Београд 1912. године
  2. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]