Соја Јовановић
Соја Јовановић | |
|---|---|
 | |
| Пуно име | Софија Јовановић |
| Датум рођења | 1. фебруар 1922. |
| Место рођења | Београд Краљевина СХС |
| Датум смрти | 22. април 2002. (80 год.) |
| Место смрти | Београд СР Југославија |
Софија Соја Јовановић (Београд, 1. фебруар 1922 — Београд, 22. април 2002) била је прва српска позоришна и филмска режисерка.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Њена режија Сумњивог лица у Академском позоришту 1947. била је први покушај модерног тумачења Нушића. Заслужна је за процват Београдског драмског позоришта од 1951. Њене главне позоришне режије су: Лабиш Флорентински шешир, Брехт Добри човек из Сечуана, Ануј Бал лопова, Фриш Андора, Милер Приповест о два понедељка и Мир-Јам 'Рањени орао. Режирала је и први југословенски дугометражни филм у боји Поп Ћира и поп Спира, Дилижанса снова, Пут око света, Др, Сумњиво лице. Орлови рано лете, Обичан човек.[2]
Њен деда по оцу је био Милан Јовановић, дворски фотограф, а његов рођени брат Паја Јовановић, познати српски сликар.[3] Миланов син је био Душан Јовановић Ђукин, познати српски вајар, а његова супруга глумица Невенка Урбанова.[4]
У Музеју позоришне уметности у Београду приређена је изложба посвећена Соји Јовановић јануара 2023. године и уметнички скуп 27. фебруара 2023.[5][6]
Филмови[уреди | уреди извор]
| Год. | Назив | Жанр | Награда |
|---|---|---|---|
| 1954. | Сумњиво лице[2] | ||
| 1957. | Поп Ћира и поп Спира[2] | ||
| 1960. | Дилижанса снова | ||
| 1962. | Др[2] | ||
| 1964. | Пут око света | ||
| 1966. | Орлови рано лете[7] | ||
| 1968. | Пусти снови | ||
| 1969. | Силом отац |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Između Nušića i Diznija: Sofija Soja Jovanović | Beograđani”. 011info - najbolji vodič kroz Beograd (на језику: српски). Приступљено 2021-01-28.
- ^ а б в г „Soja Jovanović - Filmografija”. mojtv.net (на језику: српски). Приступљено 2021-01-28.
- ^ „Soja Jovanović”. Samo lepa sećanja (на језику: енглески). 2012-02-13. Приступљено 2021-01-28.
- ^ „Prva žena režiser u Srbiji Soja Jovanović |” (на језику: српски). 2020-08-18. Архивирано из оригинала 02. 02. 2021. г. Приступљено 2021-01-28.
- ^ С., В. В. (19. 1. 2023). „ИЗЛОЖБА О СОЈИ ЈОВАНОВИЋ: У Музеју позоришне уметности Србије сећање на велику редитељку”. Вечерње новости. Приступљено 20. 1. 2023.
- ^ Голубовић Требјешанин, Борка (25. 2. 2023). „Вече посвећено Соји Јовановић”. Политика. Приступљено 25. 2. 2023.
- ^ „Soja Jovanović - Filmografija”. mojtv.net (на језику: српски). Приступљено 2021-01-28.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Соја Јовановић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Соја Јовановић на сајту PORT.rs (језик: српски)
- Соја Јовановић (www.filmovi.com)
- Интервју за „Глас јавности“ (29. децембар 1999.)
- Соја Јовановић - 90 година од рођења („Политика“)
- Соја - краљица југословенске режије („Вечерње новости“, 19. август 2015)
- „Znamenite ličnosti koje NEMAJU ULICU U BEOGRADU! Zvuči ludo, ali među njima je i JEDAN SRPSKI KRALJ”. DNEVNO.rs. Приступљено 20. 2. 2017.
- ВЕК ОД РОЂЕЊА ПРВЕ СРПСКЕ РЕДИТЕЉКЕ: Изложба "Соја Јовановић - снови у боји" у Југословенској кинотеци („Вечерње новости”, 21. фебруар 2022)
| Опште | |
|---|---|
| Народне библиотеке | |
