Сојуз-2 (ракета-носач)

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Сојуз-2 (ракета))
Сојуз 2 (Сојуз 2.1a/2.1b/ST/STK)
Сојуз-2.1а ракета спремна за полетање са сателитом МетОп.
Сојуз-2.1а ракета спремна за полетање са сателитом МетОп.
Функција Беспилотна ракета носач
Произвођач ЦСКБ-Прогрес
Земља порекла Русија
Димензије
Висина 46,1 m
Пречник 2,95 m
Маса 312 t
Степени 2 или 3
Носивост
Капацитет у НЗО 9.200 kg
Капацитет у
ГТО
3.250 kg
Историја лансирања
Статус активна
Локације Бајконур
Плесецк
Куру (Фр. Гвајана)
Восточни (од 2015.)
Укупно
лансирања
45 (2.1a: 21, 2.1b: 24)
Успешних 42 (2.1a: 20, 2.1b: 22)
Неуспешних 1 (2.1b)
Делом
неуспешних
2 (2.1a 1, 2.1b 1)
Први лет 2.1a: 8. новембар 2004.
2.1b: 27. децембар 2006.
Значајна
лансирања
COROT, ГЛОНАСС
Додаци
Бр. додатака 4
Мотори 1 РД-117
Потисак 1.021,097 kN
Специфични импулс 310 s
Време
сагоревања
120 s
Гориво Течни кисеоник/РП-1
Први степен
Мотори 1 РД-118
Потисак 999,601 kN
Специфични импулс 311 s
Време
сагоревања
286 s
Гориво Течни кисеоник/РП-1
Други степен
Мотори 1 РД-0124
Потисак 294 kN
Специфични импулс 359 s
Време
сагоревања
300 s
Гориво Течни кисеоник/РП-1
Трећи степен - Фрегат (Опционо)
Мотори 1 С5.92
Потисак 19,6 kN
Специфични импулс 327 s
Време
сагоревања
877 s
Гориво N2O4/хептил

Сојуз-2, ГРАУ индекс 14А14, је заједничка ознака за нову верзију руске ракете Сојуз. У основној конфигурацији, ова ракета носач има три степена који служе за постављање сателита и других свемирских летелица у орбиту. Потисници и прва два степена ракете су добили нове, модернизоване ракетне моторе са унапређеним системима убризгавања горива у односу на претходне верзије ове ракете. Дигитална контрола лета и систем телеметрије омогућавају да ракета буде лансирана са фиксне платформе, док су лансирне платформе ранијих верзија морале да буду ротиране јер ракета није била у могућности да се окрене током лета.

Ракете Сојуз-2 често су опремљене додатним трећим степеном који омогућава лансирање сателита у више орбите, попут геосинхроне орбите. Трећи степен ракете је опремљен независним контролама лета и телеметријом у односу на остатак ракете. Фрегат је најчешће коришћен трећи степен и производи га НПО Лавочкин.

Ракете Сојуз-2 тренутно се лансирају са лансирне рампе 31 космодрома Бајконур и лансирне рампе 43 космодрома Плесецк. Комерцијална лансирања ракете се спроводе са лансирне рампе 31 у Бајконуру и ЕCA локације космодрома у Француској Гвајани. Сојуз-2 је заменила ракету Молнија-М[1] и почиње да замењује ракете Сојуз-U и Сојуз-FG које су још у употреби, али се очекује да буду пензионисане од 2014. године.[2][3]

Варијанте[уреди]

Фамилија ракета Сојуз-2 укључује варијанте 2.1a, 2.1b и 2.1v. Прве две варијанте представљају модификацију ракете Сојуз-U, док је 2.1v „лакша“ верзија ракете (без четири потисника).

Приликом лансирања са рампе ЕЛС у Француској Гвајани, Сојуз-2 је увек опремљена омотачем типа ST. Ова верзија се назива Сојуз-ST или Сојуз-STK, где „К“ у називу представља специјалне мере које се предузимају током састављања ракете и лансирања у топлим и влажним условима екваторијалне климе.

Сојуз 2.1a[уреди]

Ова верзија ракете укључује конверзију из аналогног у дигитални систем контроле лета и унапређене моторе на потисницима и првом степену са модернизованим системом убризгавања горива. Дигитална контрола лета и систем телеметрије омогућавају да ракета буде лансирана са фиксне платформе, док су лансирне платформе ранијих верзија морале да буду ротиране јер ракета није била у могућности да се окрене током лета. Дигитални управљачки систем такође омогућава лансирање већих комерцијалних сателита, уз помоћ ширих и дужих омотача попут омотача типа ST. Ови омотачи током лета стварају велику аеродинамичку нестабилност и зато нису могли да буду коришћени у старијим верзијама ракете, јер стари аналогни системи нису могли да управљају ракетом у току лета. У другом степену ракета и даље користи мотор РД-0110 који је коришћен и у старим верзијама.

Верзија 2.1a/ST се понекад назива и Сојуз-ST-A. Прво лансирање, из Француске Гвајане 17. децембра 2011. године, било је успешно и у орбиту су лансирана 4 сателита.

Сојуз 2.1b[уреди]

У овој верзији у другом степену ракете се користи унапређени ракетни мотор РД-0124.

Верзија 2.1b/ST се понекад назива и Сојуз-ST-B. Прво лансирање, из Француске Гвајане 21. октобра 2011. године, било је успешно и у орбиту су лансирана прва два сателита европског навигационог система.

Сојуз 2.1v[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Сојуз-1 (ракета-носач)

Први нацрти верзије 2.1v појавили су се 2009. године. Замишљено је да она буде „лакша“ верзија Сојуз-2 ракете, без четири потисника са стране. Мотор првог степена биће замењен снажнијим НК-33, а касније још снажнијим РД-193 ракетним мотором. Ракета би у оваквој конфигурацији могла да достави терет од 2.800 kg у ниску Земљину орбиту.[4]

Предности и мане[уреди]

Сојуз-2, као и верзија Сојуз-U која представља прву модернизацију оригиналне ракете Р-7, има своје предности и мане у односу на друге ракете носаче у својој класи.

Предности:

  • доказани дизајн – заједно са верзијама Сојуз-U и Сојуз-FG до половине 2013. године лансирана је преко 850 пута, чиме се сврстава у једну од најпоузданијих ракета носача на свету
  • релативно низак притисак ракетних мотора – притисак мотора код верзије 1а износи 70 атмосфера, док је код верзије 1b око 160 атмосфера, што даје велику сигурносну маргину
  • разрађен процес производње – током деценија производње отклоњене су грешке у процесу израде и склапања делова ракете, трошкови производње су мали а контрола квалитета на високом нивоу

Мане:

  • због коришћења старих производних технологија постиже се релативно лош масени однос (однос масе терета који се лансира у односу на полетну масу ракете) у односу на модерне ракете, које у процесу производње користе најновије производне технологије
  • коришћење водоник-пероксида за покретање турбомотора првог и другог степена, уместо да се користи исто гориво које користе ракетни мотори тих степена ракете, чиме би се побољшала ефикасност
  • употреба тешког азота (уместо хелијума) за стављање резервоара са горивом под притисак. Међутим, први и други степен верзије 2.1v, као и трећи степен верзије 2.1b/ST-B, за одржавање притиска користе хелијум
  • употреба ракетних мотора са отвореним циклусом сагоревања који имају мањи степен искоришћења у односу на моторе са затвореним циклусом. Ракетни мотори са отвореним циклусом сагоревања се сматрају безбеднијим јер се у ванредним ситуацијама ствари одвијају спорије, што је предност приликом коришћења ракете за лансирање људске посаде у свемир

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]