Спасоје Влајић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Спасоје Влајић
SpasojeVlajić.jpg
Спасоје Влајић
Датум рођења (1946-04-04)4. април 1946.(72 год.)
Место рођења Београд
ФНР Југославија
Познат по Проналазач светлосне формуле

Спасоје Влајић (Београд, 4. април 1946) је српски научник, инжењер кристалографије и проналазач светлосне формуле.[1][2]

Биографија[уреди]

Спасоје Влајић је рођен 4. априла 1946. године у Жаркову, од оца Радомира и мајке Драге, рођене Селаковић.[2] Његова жена се зове Сока, рођена Симић, и њих двоје имају три сина и деветоро унучади.[3] На Природно-математичком факултету је дипломирао физику чврстог стања, односно кристалографију.[4]

Истраживања[уреди]

Истражује психофизичку везу механичке енергије гласова са електромагнетном енергијом нервних импулса и можданих таласа. Пет година је радио у СР Немачкој, од 1988. до 1993. године, где је обављао своја истраживања.[2] Од 1976. године се бави истраживањем физике и технологије свести.[3] Његов рад подржало је више доктора наука у свету.[1]

Центар за истраживање наслеђа Николе Тесле[уреди]

Спасоје Влајић је један од оснивача „Центра за истраживање наслеђа Николе Тесле“. Центар је отворен 7. јануара 2013. године, на 70 годишњицу од смрти Николе Тесле. Поред Спасоја Влајића, оснивачи центра су Милка Кресоја и Горан Марјановић.[5]

Књиге[уреди]

Објавио је до сада више књига и научних радова. Следеће књиге је објавио од 1984. године до данас:

  • Светлосна формула (1984),
  • Светлост и чула (1986), са Јованом Савковићем,
  • Нова (мета)физика (1992),
  • Лечење звуком и бојама (1992),
  • Наум (1993),
  • Луча (1994),
  • Слово (1995),
  • Свестна формула (1996),
  • Први светски парапсихолошки рат (1998),
  • Први светски антихришћански рат (1999),
  • Историја будућности (2000),
  • Свест и надузрочни поредак природе (2001),
  • Етрурска тајна (2001),
  • Теслини миленијумски дарови (2002),
  • Овако говори Тесла (2002),
  • Стварање и привлачење среће (2003),
  • Лечење мислима (2003),
  • Књига о радости и успеху (2004),
  • Изазови тајне науке (2004),
  • Размишљајте као Никола Тесла (2005),
  • Скривени закони судбине (2006),
  • Магија и пета сила (2007),
  • Моћ је у мислима (2007),
  • Рајски ритам живота (2008),
  • 365 разлога за радост (2009),
  • Жена и љубав (2009),
  • Група 69 (2010),
  • Вечито племство ума (2010),
  • Победа без побеђених (2010),
  • Тесла човек-анђео (2011),
  • Решење етрурске тајне (2012).[5]

Књига „Никола Тесла – човек анђео“ на руском језику представљена је публици 10. јула 2013. године, на дан рођења Николе Тесле, у мермерној сали Централног дома новинара у Москви.[6]

Радови су му превођени на више страних језика: руски, енглески, француски и грчки.[2]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Златни пресек - Спасоје Влајић, Приступљено 25. априла 2013.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Ганеша клуб - Спасоје Влајић - Биографија, Приступљено 18. септембра 2014.
  3. 3,0 3,1 Сазнај лако - Спасоје Влајић - Научник новог света, Приступљено 18. септембра 2014.
  4. ^ Нова свест - Унутрашња дуга ума, Приступљено 19. септембра 2014.
  5. 5,0 5,1 Tesla Heritage - Biografije osnivača, Приступљено 18. септембра 2014.
  6. ^ МСП - Презентација књиге "Никола Тесла - човек анђео", Приступљено 18. септембра 2014.

Литература[уреди]

  • Спасоје Влајић, Светлосна формула, Југоарт, Београд, 1984. стр. 61