Спасоје Мичић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
СПАСОЈЕ МИЧИЋ
Spasoje Mičić.jpg
Спасоје Мичић
Датум рођења (1921-05-27)27. мај 1921.
Место рођења Травник
 Краљевина СХС
Датум смрти 2. април 1985.(1985-04-02) (63 год.)
Место смрти Београд  СР Србија
Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФР Југославија
Члан КПЈ од 1942.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
Служба НОВ и ПО Југославије
Народни херој од 27. новембра 1953.

Спасоје Мичић (Травник, 27. мај 1921Београд, 2. април 1985), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-мајор ЈНА и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Родио се у Травнику 27. мај 1921. године. Основну школу је завршио у Травнику, а занатску у Сарајеву 1941. године и запослио се као железничар у радионици у Сарајеву. Након капитулације у Априлском рату једно време је радио као бравар у Сарајеву, а затим је у Краљеву радио у железничкој радионици. Средином септембра је ступио у Краљевачки НОП одред. Четници су га заробили, али је успео да побегне.[1]

Прешао је у Романијски партизански одред крајем године, а 13. марта 1942. године ушао је у састав ударне чете НОП одреда „Звијезда”. Од најбољих бораца ова два одреда формиран је 1. источно−босански ударни батаљон. Од 15. маја 1942. године био је десетар, ау уну 1942. године примљен је у КПЈ. Петнаестог јула је постављен за комесара 1. батаљона 6. пролетерске бригаде. Истакао се у нападу четничких снага на 1. батаљон на Брежићима и у борби против усташа на Коњуху. Истакао се и у неколико борби против Немаца, нарочито у борби на друму Хан ПијесакВласеница. Касније ће бити постављен за заменика команданта 2. батаљона 20. романијске бригаде, а у септембру 1944. године заменик команданта у бирчанској НОУ бригади. Касније ће постати командант 16. бригаде 27. НОУ дивизије. За време рата је рањаван 5 пута.[1]

После рата је вршио одговорне дужности у ЈНА. Завршио је Вишу војну академију 1953. године и Ратну школу 1963. године. Преведен је у чин генерал−мајора 1968. године. Преминуо је у Београду 2. априла 1985. године и сахрањен је у Алеји народних хероја на Новом гробљу.[1]

Указом председника ФНР Југославије Јосипа Броза Тита, 27. новембра 1953. године, проглашен је за народног хероја.[1]

Референце[уреди]

Литература[уреди]