Спасоје Стејић Баћо

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
СПАСОЈЕ СТЕЈИЋ БАЋО
Spaoje Stejić Baćo.jpg
Спасоје Стејић Баћо, непосредно након атентата на краља Александра, 1921.
Датум рођења(1904{{month}}{{{day}}})1904.
Место рођењаАда
 Аустроугарска
Датум смртијун 1943.(1943-06-00) (38/39 год.)
Место смртиТјентиште
Хрватска НД Хрватска
Професијамолерски радник
Члан КПЈ од1919.
Учешће у ратовимаПрви светски рат
Октобарска револуција
Народноослободилачка борба

Спасоје Стејић Баћо (Ада, 1904Тјентиште, јун 1943), молерски радник, атентатор на краља Александра Карађорђевића и учесник бега робијаша-комуниста из Сремскомитровачког затвора августа 1941. године.

Биографија[уреди]

Рођен је 1904. године у Ади у Војводини. Као дечак од десет година пријавио се добровољно у војску, 1914. године. Учествујући, са јединицама српске војске у борбама у Добруџи тешко рањен. Потом прешао у Русију, где је укључен у Југословенски добровољачки корпус. Са неколицином бораца иступио из корпуса и прикључио се бољшевицима. Током 1918. године боравио је у Самари, где је радио као илегални партијски радник са Урошем Чонкићем и другима. Децембра 1918. године упућен је у Југославију на партијски рад.

После оснивања Комунистичке партије Југославије, априла 1919. године, постао је њен члан. Након доношења Обзнане, децембра 1920. године, одлучио се за индивидуални терор. Са скела недовршене зграде Министарства грађевина, на углу Милошеве и Масарикове улице[1], где је радио као молер, 28. јуна 1921. године, бацио бомбу на кочије у којима се налазио регент Александар, који се враћао из зграде Народне скупштине, са проглашења „Видовданског устава“. Бомба је при паду запела за телефонске жице и експлодирала не погодивши циљ.

На „Видовданском процесу“, 23. фебруара 1922. године, осуђен је на смрт. Касније му је казна преиначена на дугогодишњу робију, коју је издржавао у Сремскомитровачком затвору.

У току процеса, као и на робији, био жртва полицијске тортуре. Један је од учесника бега 32 робијаша-комуниста из Сремскомитровачког затвора, изведеног 22. августа 1941. године. После бега се прикључио партизанима. Погинуо је јуна 1943. године током борби на Сутјесци.

Референце[уреди]

  1. ^ "Илустровани лист", Београд 1921. године

Литература[уреди]