Спасоје Стејић Баћо
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
спасоје стејић баћо | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1892. |
Место рођења | Ада, Аустроугарска |
Датум смрти | јун 1943. |
Место смрти | Тјентиште, НД Хрватска |
Професија | молерски радник |
Деловање | |
Члан КПЈ од | 1919. |
Учешће у ратовима | Први светски рат Октобарска револуција Народноослободилачка борба |
Спасоје Стејић Баћо (Ада, 1892 — Тјентиште, јун 1943) био је молерски радник, учесник неуспелог атентата на краља Александра Карађорђевића и учесник бега робијаша-комуниста из Сремскомитровачког затвора августа 1941. године.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 1892. године у Ади у Војводини. Као младић се пријавио добровољно у војску, 1914. године. Учествујући, са јединицама српске војске у борбама у Добруџи тешко рањен. Потом прешао у Русију, где је укључен у Југословенски добровољачки корпус. Са неколицином бораца иступио из корпуса и прикључио се бољшевицима. Током 1918. године боравио је у Самари, где је радио као илегални партијски радник са Урошем Чонкићем и другима. Децембра 1918. године упућен је у Југославију на партијски рад.
После оснивања Комунистичке партије Југославије, априла 1919. године, постао је њен члан. Након доношења Обзнане, децембра 1920. године, одлучио се за индивидуални терор. Са скела недовршене зграде Министарства грађевина, на углу Милошеве и Масарикове улице[1], где је радио као молер, 28. јуна 1921. године, бацио бомбу на кочије у којима се налазио регент Александар, који се враћао из зграде Народне скупштине, са проглашења „Видовданског устава“. Бомба је при паду запела за телефонске жице и експлодирала не погодивши циљ.
На „Видовданском процесу“, 23. фебруара 1922. године, осуђен је на смрт. Касније му је казна преиначена на дугогодишњу робију, коју је издржавао у Сремскомитровачком затвору.
У току процеса, као и на робији, био жртва полицијске тортуре.[тражи се извор] Један је од учесника бега 32 робијаша-комуниста из Сремскомитровачког затвора, изведеног 22. августа 1941. године. После бега се прикључио партизанима. Погинуо је јуна 1943. године током борби на Сутјесци.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ "Илустровани лист", Београд 1921. године
Литература[уреди | уреди извор]
- Мала енциклопедија Просвета, Београд 1959. година