Спасо Дракић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
СПАСО ДРАКИЋ
Drakic Spaso.JPG
Спасо Дракић
Датум рођења(1904-12-15)15. децембар 1904.
Место рођењаМојановићи, код Подгорице
 Књажевина Црна Гора
Датум смрти28. мај 1984.(1984-05-28) (79 год.)
Место смртиТитоград,  СР Црна Гора
 СФР Југославија
Члан КПЈ од1935.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Народни херој од10. јула 1952.
Одликовања
Орден народног хероја
Орден братства и јединста
Орден заслуга за народ са сребрним венцем
Орден за храброст
Орден партизанске звезде
Партизанска споменица 1941.

Спасо Дракић (Мојановићи, код Подгорице, 15. децембар 1904Титоград, 28. мај 1984), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено политички радник Социјалистичке Републике Црне Горе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 15. децембра 1904. године у Мојановићима, код Подгорице. Бавио се земљорадњом.

Године 1935. је постао члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ).

Учесник је Народноослободилачког рата од 1941. године. Био је најпре политички комесар Зетског партизанског одреда, а потом је прешао у Четврту пролетерску црногорску бригаду. У току битке на Сутјесци, био је рањеник, али је успео да избегне немачке покоље и са групом покретних рањеника да се пребаци у Бањане, где се лечио. Потом је радио као партијски радник у Никшићкој жупи, а касније као члан ОК КПЈ за Подгорицу. Половином 1944. године постављен је за заменика политичког комесара Пете пролетерске црногорске бригаде. Био је и секретар дивизијског комитета КПЈ у Трећој ударној дивизији.

После ослобођења земље налазио се на разним одговориним политичким и државним функцијама у Црној Гори. Био је секретар Среског комитета КПЈ за Титоград, члан Централног комитета и члан Извршног комитета ЦК Савеза комуниста Црне Горе. Такође је био министар у Влади НР Црне Горе, посланик у Народној скупштини НР Црне Горе и члан Главног одбора ССРН Црне Горе, ако и члан Републичког одбора СУБНОР-а Црне Горе.

Умро је 28. маја 1984. године у Титограду.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенски одликовања, међу којима су — Орден братства и јединства првог реда, Орден заслуга за народ другог реда, Орден за храброст, и др. Орденом народног хероја одликован је 10. јула 1952. године.

Литература[уреди]

  • Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Седма сила“, Београд 1957. година.
  • Народни хероји Југославије. Љубљана - Београд - Титоград: Партизанска књига - Народна књига - Побједа. 1982.