Специјални резерват природе Засавица
Специјални резерват природе Засавица | |
---|---|
IUCN категорија IV (станиште) | |
![]() | |
Мјесто | ![]() |
Најближи град | Мачванска Митровица |
Координате | 44° 57′ 27″ N 19° 31′ 34″ E / 44.95750° С; 19.52611° И |
Површина | 1.150 ha |
Основано | 1977. године |
Управљачко тијело | Србија |
Специјалан резерват природе Засавица је природни резерват стављен под заштиту државе 1977. године као природно добро I категорије од изузетног значаја. Резерват се простире у северној Мачви на територијама општина Сремска Митровица и Богатић.[1] Ово је мочварно подручје са поплавним ливадама и шумама површине 1825 хектара уз речицу Засавицу дужине 33,1 km. Кроз овај резерват тече речица Засавица, поток Батар, канали Јовац и Прекопац и постоји веза са реком Савом.
Станиште је више стотина птица, животиња и риба. У овом резервату обитава риба умбра, а од 2004. године и породице даброва, који су уништени пре око стотинак година у целој држави. 2005. године Природњачки музеј из Минхена даровао је 16 породица даброва који су се добро прилагодили у новој средини – неке породице већ су добиле принове, а све су већ изградиле сопствени дом – на води и под водом – у који у просеку уграђују 25-30 m³ дрва. На Засавици је изграђен објекат за посетиоце – са више лежајева, а откако се дабар вратио одржавају се кампови природњака из Србије и више земаља Европе.
Засавица је и назив за напуштено речно корито, око доње Дрине, некада је била корито Саве, па Дрине, а данас је ван хидрографске функције, тако да је фосилно речно корито.

Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Засавица”. Радио-телевизија Републике Српске. 20. 7. 2012. Приступљено 22. 7. 2012.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Бара Засавица
- Засавица Комплетан водич кроз Србију
- Занимљива Србија: Чуда Засавице
- Засавица други пут „позира” на маркама („Политика”, 20. јун 2017)
- Подигнут први споменик српском волу („Политика”, 6. септембар 2020)
- ЧУДО НЕВИЂЕНО У ЗАСАВИЦИ Пронађена животиња старија од диносауруса, ЖИВИ ФОСИЛ (Ало, 1. октобар 2020)