Списак генерала Војске Књажевине и Краљевине Црне Горе

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

У Црној Гори чин бригадира (генерала) црногорске војске формало и институционално је уведен реформама 1880-1881. Законом о устројству војске за Књажевину Црну Гору 1910. је уведен други ниво, чин дивизијар као највиши чин у црногорској војсци.

Први генерали црногорске војске постављени су одмах након увођења чина, а последњи су именовани 1921. године у емиграцији. У том периоду именовани су 55 генерала, укључујући три принца династије Петровић-Његош и три почасна генерала. У црногорском друштву које је било врло специфично, поред војних функција, војна елита често је вршила и највише цивилне службе

После увођења устава према закону о раду скупштине било је предвиђено да књаз Никола из реда бригадира бира пет бригадира као вирилне посланике. Тако су поједини бригадири по одлуци књаза постајали чланови црногорског парламента.

Списак[уреди]

Напомена: непотпун списак.

три принца династије Петровић-Његош:

У црногорској војсци титулу почасног генерала црногорске војске добило је неколико високих официра страних оружаних снага:

  • Александар Константиновић, стари гардијски пуковник српске војске и командант Гарде краља Александра Обреновића. Александар Константиновић био је отац Наталије, супруге принца Мирка Петровића.
  • инжењеријски пуковник Боривоје Нешић, некадашњи начелник Географског одјељења Генералштаба српске војске, који је у току Првог свјетског рата био начелник Артиљеријско-инжињеријско-техничког одјељења Врховне комаде црногорске војске у периоду од августа 1914. до краја 1915. године
  • канадски пуковник и хирург Федерик Бурнам, који је у току Првог свјетског рата са супругом радио на организовању болничке службе на територији Црне Горе. Касније је унапријеђен у генерала британске војске

Са титулама сердара и војвода[уреди]

Међу генералима, сердарску титулу носили су 4 генерала: Јанко Вукотић, Нико Кусовац, Миро Влаховић, а крајем 1915. године та титула је додијељена Машану Божовић.

Титулу војводе носили су: Ђуро Петровић, Мијајло Вучинић, Лакић Војводић, Марко Поповић и Васо Ивановић. Према неким подацима титулом војводе краљ Никола је током емиграције наградио и Ивана Булатовића.

Галерија[уреди]

Спољашње везе[уреди]